KAD BI OVAKO CELA SRBIJA, GDE BI NAM KRAJ BIO? U ovoj poljoprivrednoj školi deca se takmiče ko će pre pokrenuti svoju proizvodnju!
- Do pre dve godine uspevali smo da popunimo najviše 75 odsto slobodnih mesta, a sada je sve puno - kaže direktor
Srednja Poljoprivredno- veterinarska škola u opštini Rekovac kraj Kragujevca u poslednje dve godine puni sva slobodna mesta, što se malo kada događalo od devedesetih godina prošlog veka. Čak 75 odsto dece koja ovu školu završe, kasnije se ozbiljno bavi poljoprivredom na svojim gazdinstvima.
Preporučujemo
Danas sunčano i toplo, do 36 stepeni
NASLOVNE STRANE DANAŠNJIH NOVINA: Prelistavanje štampe za 11. jul 2016.
MILOŠ TEŠANOVIĆ JE POLJOPRIVREDNIK: Svu hranu proizvodi sam, EVO I KAKO (FOTO)
Za pet ili šest godina, primetiće se i da se mladi koji imaju zemlju polako vraćaju na selo, tvrde u školi.
- U poslednje dve godine rekovačka Poljoprivredno-veterinastva škola ima 100 odsto upisa, odnosno popunjava sva tri odeljenja po 30 đaka. Čak 45 odsto učenika su gradska deca, i to uglavnom ona koja se školuju za veterinara - objašnjava direktor škole Ljubiša Stevanović i nastavlja:
Do pre dve godine uspevali smo da popunimo najviše 75 odsto slobodnih mesta, a sada je sve puno. Imamo povratne informacije da se naši đaci po okončanju školovanja bave onim šta su učili, podižu neke svoje male vinograde, voćnjake, neki se bave stočarstvom. Jedan broj odlazi na fakultet. Primetio sam takođe da je sve češće mladima koji ovu školu završe, to kasnije jedino zanimanje i jedini izvor prihoda.
On je dodao da se đaci za poljoprivredu opredeljuju jer to žele, ne kao nekada da to rade uz neki drugi posao.
- Naša deca se po okončanju školovanja utrkuju ko će pre da pokrene neku proizvodnju - kaže Stevanović.
U školi objašnjavaju da su neke od đaka roditelji savetovali da upišu baš poljoprivrednu školu i ne traže sreću na asfaltu, a neka su deca bila prinuđena da se posvete pradedovskim imanjima nakon što su im roditelji ostali bez posla u propalim gigantima.
- Mnogi od tih roditelja vraćaju se sada na selo, vraćaju se i mladi jer shvataju da će za proizvođače hrane uvek biti posla. To se još ne vidi jasno, jer je povratak na selo daleko sporiji nego što je bio odlazak. Za pet do šest godina biće svima očito - uveren je Stevanović.
Možda je uspeh ove i sličnih poljoprivrednih škola to što su među malobrojnim obrazovnim institucijama koje decu osposobe da rade šta su učila odmah sutradan po diplomiranju.
Dok mnoge gradske škole nemaju savremenu opremu na kojoj bi deca učila da rade zanate za koje se školuju, to u poljoprivrednoj školi u Rekovcu nije slučaj. Ova škola, odnosno đaci i nastavnici, obrađuju 60 hetara svoje zemlje. Škola ima i stoku, 23 grla krava i bikova, 11 svinja plus 47 mangulica, 14 ovaca sa devet jagnjadi, koze.
- Upravo danas su naši đaci sami razvijali foliju, pravili sistem za navodnjavanje, na 40 ari je posađena paprika. Sami rasađuju, prskaju paradajz i papriku, kombajniraju, kose - priča direktor i nastavlja da objašnjava:
Na školskom gazdinstvu je 2,5 hektara pod šljivom, hektar vinograda, imamo 17 hektara pšenice, ječma i raži, zatim 22 hektara kukuruza, 2,5 hektara krompira, 50 ari luka, te pasulj, grašak. Proizvodimo i med, a učenici naše škole su dobitnici dve velike zlatne medalje Međenarodnom sajmu poljoprivrede u Novom Sadu, nabraja Stevanović, dodajući da đaci rade i leti, jer profesionalna praksa traje tri nedelje.
Poljoprivredno-veterinarska škola u Rekovcu ima tri profila, veterinarski, poljoprivredni i ekonomski tehničar.
Najveće interesovanje đaka za ovu školu bilo je 1988. godine, kada je imala više od 800 učenika, a u prvi razred upisano je sedam odeljenja. Od tada sve do 2006. godine deca su se sve manje i manje upisivala i opredeljivala da uče o poljoprivredi. Od 2006. godine to interesovanje opet raste. Bum je doživelo u poslednje dve godine.
(Marija Raca)