Vernici danas slave sveca čije su SUZE OŽIVELE MRTVOG ČOVEKA!

Krivio je sebe za smrt umrlog, jer nije stigao da ga ispovedi, pa mu ga je Bog oživeo

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave svetog Sevira prezvitera (sveštenika).

Preporučujemo

U okolini grada Tudera između dve gore u dolini, zvanoj Interoklea, bila je crkva Presvete Vladičice naše Bogorodice i Prisnodjeve Marije. Prezviter pri toj crkvi beše Sevir, čovek veoma divan po svome bogougodnom životu. Jedan od tamošnjih žitelja, razboleo se  i bio na samrti, kad je  hitno poslao po prezvitera Sevira, moleći ga da što pre dođe k njemu, da ga ispovešću i pokajanjem očisti od učinjenih grehova, i razreši od njih pred odlazak njegov iz tela. U to vreme prezviter je bio u vinogradu i obrezivao loze. Saslušavši bolesnikovu poruku, on reče donosiocima - "Idite vi napred, ja ću vas stići".

Videvši da mu je ostalo malo posla u vinogradu, odlučio je da i to završi, pa da onda krene. Kada je završio posao, on je krenuo ka bolesniku. Na putu su ga sreli neki što su bili kod bolesnika, i rekli mu - "Zašto si zakasnio, oče? Nemoj se više truditi, jer je onaj čovek već umro".

Kad je to čuo, prezviter je zadrhtao od užasa i počeo gorko da plače nazivajući sebe ubicom umrloga. Neprestano plačući, stigao je u dom u kom je ležalo telo umrloga i sa suzama pao je na zemlju, gorko ridao i udarao glavom o zemlju, okrivljujući sebe za smrt toga čoveka.

Dok je on tako ridao, pokojnik je iznenada oživeo! Kada su prisutni to videli, divili su se veoma tom čudu, obradovali se zbog vaskrsenja umrloga i od radosti plakali. Ispitivali su vaskrsloga: "Gde si bio? Na koji se način duša tvoja povratila u telo"? - A on je odgovorio: "Neki strašni i veoma gordi demoni, iz čijih usta i nozdrva izlažaše oganj, uzeše me i povedoše u neka tamna mesta, puna straha i užasa. No odjednom se pojavi jedan presvetli mladić, koji nam iđaše u susret sa drugim svetlonoscima, i reče onima što me vođahu: Vratite ovoga, pošto prezviter Sevir plače za njim, i radi njegovih suza Gospod mu daruje ovoga".

Čuvši to, prezviter Sevir ustao je sa zemlje neiskazano radostan i prikazao blagodarnost Bogu. Zatim poučivši vaskrsloga o pokajanju i saslušavši njegovu ispovest razrešio ga je od grehova pa ga je pričestio Božanskim Tajnama Tela i Krvi Hristove. Posle toga taj vaskrsli čovek poživeo je  još sedam dana, neprestano se moleći Bogu, pa je umro osmoga dana.

Tako dakle, mi treba da shvatimo, koliko je Gospod voleo prezvitera Sevira, jer nije hteo da ga ožalosti, nego mu je brzo uslišio molitvu i učinio mu po volji. Iz toga se jasno poznaje da je prezviter Sevir od sve duše voleo Boga i celog svog života mu je usrdno služio.

Ugodivši Gospodu do kraja, otišao je k njemu.

(Telegraf.rs)