ZALAŽEMO SE ZA ZAJEDNICU SRPSKIH OPŠTINA NA KOSOVU: Intervju sa ambasadorom Ukrajine (FOTO)

Koje povezanosti postoje između srpskog i ukrajinskog naroda, o odnosima naše dve države, o unutrašnjoj i spoljnjoj politici Ukrajine, ali i o lepim predelima koje treba videti ako vas put nanase na ove prostore, razgovarali smo sa ambasadorom Oleksandrom Aleksandrovićem

- Što se tiče naše dve države, ukrajinska i srpska vlada su nastavile pregovore sa EU. Verujem da će odnos EU prema Ukrajini i Srbiji ostati isti bez obzira na Bregzit - počeo je razgovor za Telegraf ambasador Ukrajine u Srbiji Oleksandr Aleksandrović o nedavno održanom referendumu u Velikoj Britaniji i kako bi on mogao da utiče na put naše dve zemlje ka EU.

Preporučujemo

KRIM JE UKRAJINA: Uvek će ostati neodvojivi deo ukrajinske teritorije

- S jedne strane žalimo što je britanski narod glasao za izlazak iz Evropske unije. Verujemo da će izazvati štetu po evropsku, kao i britansku ekonomiju. Ovaj događaj i regaovanje evropskih lidera povodom referenduma pokazuje da EU nije kao Sovjetski savez. Ako želite da izađete iz nje, možete. Verujem da će to zaista umanjiti osećaj evro skepticizma, jer će uvideti, da li voleli EU ili ne, da nagle odluke nisu dobre za mir i bezbednost Evrope.

Ukrajina će uskoro proslaviti 25 godina nezavisnosti. Nakon Majdanske revolucije i pored i dalje konstantnih sukoba na istoku zemlje, trudi se da ide napred i usput rešava probleme koji im mogu biti prepreka ka Evropskoj uniji.

Novi premijer Ukrajine Volodimir Grojsman nedavno je govorio da će iskoreniti korupciju u vašoj državi i za nju optužio Rusiju, tačnije da je ona krivac za većinu problema. Na koji način je to mislio i da li se fer okriviti drugu zemlju, a da se pre toga ne traži krivac u "svom dvorištu"?

- Premijer Grojsman, predsednik i drugi političari Ukrajine govore o toj temi, koja je na samom vrhu našeg dnevnog reda. Istina je da u prvih 22-23 godine naše nove nezavisnosti, politički i ekonomski sistem u Ukrajini zaista bio veoma korumpiran. Takođe i na nivou pojedinaca. Ukrajina, mi, nosimo veoma veliki teret odgovornosti i krivice za taj problem. Ali, kada je premijer Grojsman spomenuo Rusiju, u pravu je u smislu da je Vlada i politički sistem u Rusiji, kao i u vreme Sovjetskog saveza, bio oduvek korumpiran. Ovo je pozadina problema kojeg imamo sa Rusijom u geopolitici, Evropi i celom svetu. Nije u pitanju NATO već su to vrednosti, ljudska prava i vladavina prava. Rusija nosi deo odgovornosti za korupciju u Ukrajini zato što ju je aktivno ohrabrivala, omogućavala i podsticala. Ipak, ne odbacujem našu odgovornost u celom tom procesu. Za razliku od Narandžaste revolucije, posle Majdanske revolucije političari u Ukrajini su shvatili da ako žele da "održe živom" korupciju, da bi to izazvalo revolt u narodu. Tako da moramo da se borimo protiv korupcije. Ako govorimo o političkom sistemu, korupcija u prošlosti je bila manifestovana rigidnim izborima. U poslednje tri godine imali smo presedničke, parlamentarne i lokalne izbore. Sve međunarodne institucije su potvrdile da su bili slobodni i fer izbori. To je bio naš prvi korak u borbi protiv korupcije. Drugi korak je da moramo da reformišemo tri glavna stuba takozvane legalne korupcije, korupcije u Vladi. To su policija, tužilaštvo i sudovi. To je veoma teško jer kada decenijama postoji korupcija, to ne možete promeniti tokom noći. Počeli smo sa policijom, otpustili smo sve članove policijske snage i počeli smo sa "otvorenim tenderom". Oko 75-80 odsto ljudi u policiji su nova lica. Prvi put u našoj istoriji je da se ljudi ne plaše policije kada ih vide na ulici i prema anketama, ljudi veruju policijskim snagama. Nakon polcije, nastavili smo reforme i u tužilaštvu. Imamo novog državnog tužilaca, a prethodna dva zamenika su pod istragom zbog korupcije. Na stotine lokalnih tužilaca je smenjeno i na njihovo mesto su došli novi ljudi. Takođe i u sudskom sistemu sprovodimo reforme kako bi povećali nezavisnost sudova i osigurali da nove sudije ne budu korumpirane.

Prema podacima Ukrajinske asocijacije vlasnika oružja, brojka ilegalnog oružja se kreće između 4,5-5 miliona. Reklo bi se da crno tržište ilegalnog oružja cveta, a spominje se i moguća opasnost za ostatak Evrope, pogotovo nakon terorističkih napada u Parizu i Briselu. Pre mesec dana je na ukrajinskoj granici sa Poljskom uhapšen Francuz koji je, navodno, planirao niz napada u Francuskoj uoči i tokom Evropskog prvenstva u fudbalu, a kod njega je u trenutku hapšenja pronađeno 125 kilograma eksploziva?

- Srećom, dosad nije bilo informacija niti optužbi Ukrajine i njenih građana da bi oružje iz Ukrajine imalo neku ulogu u terostističkim napadima. Od naših evropskih partnera nismo čuli nikakvu zabrinutost povodom tog pitanja. Naravno, potencijalna pretnja postoji. Glavni izvor pretnje je veliki broj oružja u okupiranoj istočnoj Ukrajini. Ako računamo tešku atriljeriju, oko 500 ruskih tenkova je u istočnom delu naše zemlje, kao i oko 100 oklopnih vozila, 800 artiljerijskih sistema i na milione ručnog oružja. Naravno, postoji mogućnost da se ručno oružje lako prokrijumčari. Na liniji separatista i ukrajinske vojske nastojimo da imamo strogu kontrolu i policija i vojska često hapse ljude koji to pokušavaju. Taj put krijumčarenja ide u dva pravca, ka ostatku teritorije Ukrajine i nazad u Rusiju, što stvara problem i Moskvi. Uhapšeni Francuz je pod istragom naših i francuskih vlasti i ispituje se da li je pokušao samo da prenese oružje, ili je hteo da ga koristi u terorističkim napadima u Francuskoj. Nedavno u Harkovu su ukrajinske specijalne službe uhapsile pripadnike Islamske države iz Tadžikistana. Barem su tvrdili da su pripadnici ISIS-a. Ukratko, što pre ruska vojska ode iz istočne Ukrajine i sa Krima, pre će naša teritorija biti sigurnija i neće biti ilegalnog oružja.

UKRAJINSKI AMBASADOR U SRBIJI ZA TELEGRAF: Srbija i Ukrajina su prošle kroz slične patnje, sada idemo zajedno u EU (FOTO)

Nađa Savčenko je najzad puštena iz zatvora u Rusiji, iako se činilo da se to neće dogoditi i da se sve desilo u poslednji čas. Došlo je i do više razmena zarobljenika između Ukrajine i Rusije. Da li to možda znači i da je do došlo do poboljšanja odnosa i saradnje sa Rusijom?

- Nema nekog velikog napretka u odnosima sa Rusijom. Razmena zarobljenika je deo Minskog sporazuma i trebalo je dosta vremena da se oslobodi Nađa. Bila je u zatvoru skoro dve godine, prvo u pritvoru pa u ruskom zatvoru. Nedavno smo uspeli da razmenimo još dva državljana Ukrajine, Sološenka i Afanasijeva. Ali dosta njih se još uvek nalazi u ruskim zatvorima, čak ni ne znamo koji je tačan broj. To je taktika terorista, uhvate nevine ljude i onda nude razmenu za njihove vojnike. Dešava veoma često mi njima damo na desetine teroriste za našeg jednog ili dva čoveka. Brinemo o našim građanima i radimo sve što je u našoj moći da spasimo njihove živote. Takođe, dosta krimskih Tatara je uhapšeno i odvedeno u ruske zatvore. Oni koji su uspeli da pobegnu su svedočili kod međunarodnih organizacija o strašnim mučenjima kojima su bili podvrgnuti.

Ukrajina već šest meseci ima nestalno članstvo u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija. Koliko ste dosad uradili i koji su vaši ciljevi i aktivnosti u Savetu bezbednosti?

- Fokusirali smo se na nekoliko stvari. Prioritet su nam mirovne aktivnosti i povećanje bezbednosti pripadnika mirovnih snaga. Drugi deo inicijative je da sprečimo zlopotrebu sile pripadnika mirovnih snaga. Posvetili smo dosta pažnje, i dalje poklanjamo, problemu nuklearnog razoružavanja i sprečavanju povećanja istog. Povodom toga smo pozdravili sporazum sa Iranom i nastavljamo da osuđujemo agresivno ponašanje Severne Koreje. To je naš prioritet jer po Budimpeštanskom memorandumu, kojim je data garancija bezbednosti u vezi pristupanja Ukrajine Sporazumu o neširenju nuklearnog oružja 1994. godine, dali smo naše nukelarno oružje. Sada jedna od potpisnica, Rusija, narušava naš teritorijalni integritet. Treći prioritet nam je rezolucija o konfliktima. Tu smo veoma aktivni u nadgledanju odnosa Beograda i Prištine, Briselskog sporazuma. Tokom dva zasedanja Saveta bezbednosti naglašavali smo potrebu obe strane da ispune svoje obaveze, posebno se zalažemo za formiranje zajednice srpskih opština na Kosovu. To se, nažalost, još nije desilo. Četvrti prioritet nam je izbor novog generalnog sekretara UN. Poslednje i najvažnije za nas, nastavljamo da postavljamo pitanje o Krimu i situaciji u istočnoj Ukrajini.

Preko godinu dana ste na mestu ambasadora Ukrajine u Beogradu. Kakvi su odnosi Srbije i Ukrajine i da li se nešto promenilo od kada ste postavljeni na vašu funkciju?

- U odnosima sa Vladom Srbije nije bilo nekih velikih promena. Dajem sve od sebe da razvijem bileteralne odnose. Naravno, bilo je malo zastoja zbog izbora u Srbiji i formiranja Vlade. U međuvremenu sam posvetio posebnu pažnju drugim vrstama saradnje, prevashodno poslovnim kontaktima. Drugo, pokušao sam da doprem do običnih ljudi putem medija i kroz druženje sa studentima. Držao sam nekoliko predavanja i sastanaka sa srpskim studentima. Naravno, svaki dan razgovaram s ljudima u prodavnicama i na ulici, i to srpskom jeziku. Moje mišljenje o srpskom narodu se nije promenilo. Kao što sam i pre rekao, imamo sličan mentalitet, ljubazni smo prema strancima i družimo se međusobno. Ono što sam primetio jeste da ljudi komuniciraju, nisu individualci kao u zapadnim društvima. Ako imaju problem, oni o tome razgovaraju. Ono čemu se divim je bezbednost na ulicama i policiji treba odati priznanje za to. Vidim da su ljudi iz Srbiji osećaju da se nešto loše dešava oko njih, ne samo ovde već i u Evropi i odnosima sa Rusijom. Promenio se i odnos prema ukrajinsko-ruskom konfliktu. Pre godinu dana su mi govorili da smo Rusija i mi jedna nacija, zašto se borimo jedni protiv drugih... Sada više čujem da su Ukrajina i Srbija bile žrtve geopoličkog rivalstva Rusije i SAD. Tu je došlo do promene mišljenja. Ono što me je uznemirila je anketa Ipsosa pre par meseci, sprovedena nad mlađom populacijom. Većina Srba želi da studira, živi i radi u Zapadnoj Evropi ili SAD, a istovremeno žele da imaju isti tip Vlade kao u Rusiji i žele da postoji ruska vojna baza u Srbiji. Zaključak dame koja je ispitivala javno mnjenje je da prema rezultatima izgleda da svi mladi žele da emigriraju u Nemačku, a da dozvole Rusima da žive na teritoriji Srbije. Najalarmantnije je to što su to mladi ljudi. Što se drugih stvari tiče, neizmerno uživam u vašoj prirodi. Posetio sam mnogo predela Srbije i malo jedno romantično zapažanje - volim nebo u Srbiji. Ne znam zašto, ali možda se topli i hladni vetrovi ovde "sudaraju". Veoma često, skoro svaki dan vidim veliku lepu sliku na nebu.

UJEDINIO JE SLOVENSKA PLEMENA I DONEO IM HRIŠĆANSTVO: 1001 godina od smrti kneza Vladimira (FOTO)

Od sredine juna uspostavljena je direktna vazdušna linija između Beograda i Kijeva?

- Bio sam na prvom letu, 16. juna. Letovi će nedeljno saobraćati šest puta. S jedne strane sam srdačno dočekao potez "Er Srbije", nakon 18 godina nemanja avio-saobraćaja između naše dve zemlje. S druge strane, ovi letovi će saobraćati do kraja septembra i lično ohrabrujem poslovne ljude i turiste da što više koriste ovu pogodnost, jer što bude veća zainteresovanost, veća je šansa da se letovi nastave i u budućnosti. Videćemo kako će se razvijati, tokom prvog leta su sva mesta bila popunjena.

Šta ljudi iz Srbije mogu da vide kada dođu u Ukrajinu i koju tradiciju možete da izdvojite?

- Postoji projekat "100 turističkih bisera Ukrajine". Na internet prezentaciji možete da vidite prelepe fotografije prirode i arhitekture u Ukrajini. Imaćemo nedelju ukrajinske kulture krajem avgusta, u vreme kada budemo slavili 25 godina nezavisnosti Ukrajine. Biće izložba na Kalemegdanu sa fotografijama. Veoma je teško da izdvojim neko posebno mesto, a neka od njih spadaju pod kulturnu baštinu UNESKA. U Ukrajini 7. jula slavimo jedan zanimljiv praznik, Ivanjdan. Na taj dan ljudi veruju da je Sunce u svom zenitu, u centru. Postoje tri tradicije kojih se ljudi pridržavaju na taj dan. Ljudi, uglavnom mlađi, odlaze u šumu da nađu cveće paprata, na ukrajinskom "paporot". Svaki botaničar će vam reći da paprat nikad ne cveta. Ali postoji staro verovanje da par koji pronađe prelepi crveni cvet paprata, doneće im sreće, venčaće se. Takođe, mladi ljudi naprave logorsku vatru i skaču preko nje, plešu oko nje. A ako skoče dovoljno visoko da ne zapale svoju odeću, imaće sreće. Devojke od cveća prave vence i bacaju ih u reku. Mladići bi trebalo da ih uzmu iz reke. To je tradicija u svim delovima Ukrajine.

Dosta toga veže Srbiju i Ukrajinu, a mnogi ni ne znaju da su naši narodi blisko povezani?

- Prvo treba da se setimo da je Ukrajina prapostojbina Srba. Srpski istoričar, Ljubivoje Cerović, objavio je knjigu "Srbi u Ukrajini". Knjiga počinje o velikoj migraciji sa teritorije moderne Ukrajine na Balkan, negde između 2-5. veka nove ere. Spominje da je mnogo slovenskih plemena sa teritorije Ukrajine dolazilo na različite prostore na Balkanu, uključujući i Srbiju. Tako da smo mi dalji rođaci. Piše da je 7-8 različitih slovenskih plemena otišlo u Vojvodinu, Rašku, Slavoniju... Imamo zajedničku istoriju. Kada slušate ukrajinske pesme i vidite naš ples, videćete da smo veoma slični. Takođe, bilo je migracije u 17. i 18. veku kada su ljudi iz Srbije emigrirali u Ukrajinu. Zapravo, u delu od Poltavske oblasti, preko severne i zapadne Ukrajine. Imamo dosta toponimskih imena koja pokazuju novu istoriju Ukrajine i Srbije. Nekoliko desetina sela i gradova u Ukrajini u svom imenu sadrže ime Srbija. Kao i neka stara toponimska imena koja su gotovo identična na srpskom i ukrajinskom jeziku. Ljudi iz Srbije u Ukrajini mogu da posete Karpate, Lavov, bilo koji deo zapadne Ukrajine zbog naše zajedničke istorije kada smo svi bili pod Austrougarskim carstvom. Takođe, u centralnu i istočnu Ukrajinu ako hoće da prate put migracija Srba u 18. veku. Naravno, uvek mogu direktnim letom da odu u Kijev, sednu na brod i Dnjeprom se spuste do Odese na Crnom moru. Za to treba nekoliko dana. Srbi mogu da očekuju da će biti toplo dočekani, jer smo mi ljubazni koliko i vi ovde.

(Nataša Ivanovski)