BUDUĆNOST ZAPADNOG BALKANA JE U EU INTEGRACIJAMA: Donesena deklaracija na samitu u Parizu

Učesnici samita sa zapadnog Balkana potvrdili su da je njihova budućnost u EU, bez obzira na ishod nedavnog referenduma u Velikoj Britaniji

Budućnost zapadnog Balkana leži u evropskim integracijama i regionalnoj saradnji, a povezivanje i trgovina prilika su i izazov za region, stoji u završnoj Deklaraciji samita zapadnog Balkana u Parizu.

Preporučujemo

DIGNUTA RAMPA SRBIJI ZA POGLAVLJA: Vučić potvrdio 19. jul, Merkelova čestitala (FOTO)

Kako je danas saopšteno iz Ministarstva spoljnih poslova Francuske, učesnici samita sa zapadnog Balkana potvrdili su da je njihova budućnost u EU, bez obzira na ishod nedavnog referenduma u Velikoj Britaniji, a kaže se da je jasna evropska perspektiva data svim zemljama regiona tokom samita u Zagrebu i Solunu 2000, odnosno 2003. godine, što je u više navrata i nedvosmisleno ponovljeno od tada.

U Deklaraciji se konstatuje da je region napravio značajan napredak na evropskom putu tokom poslednjih godina i pozdravljeni su napori zemalja zapadnog Balkana u različitim fazama njihovog odgovarajućeg procesa pridruživanja i pozvala je da se kontinuiranim naporima održi napredovanje ka Evropskoj uniji.

- Više nego ikada, u srcu procesa proširenja EU, leži vladavina prava, kroz pravosudne reforme, borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije, kao i obezbeđivanje punog poštovanja osnovnih prava - stoji u Deklaraciji.

Naglašava se da je regionalna saradnja ključni uslov za evropsku perspektivu regiona "pogođenog tragičnim sukobima pre manje od 25 godina" i navodi se da je od tada veliki napredak postignut na zapadnom Balkanu, koji je pozdravljen u Parizu i pozvalo se na kontinuirane napore svake zemlje ka dobrosusedskim odnosima.

Deklaracija podesća na značaj regionalne saradnje za rešavanje otvorenih bilateralnih pitanja i ističe pomirenje od suštinskog značaja za stabilnost regiona na putu ka pristupanju EU.

Zemlje, učesnice Samita sa Zapadnog Balkana, potvrdile su rešenost da nastave da rade zajedno u duhu Bečke deklaracije od avgusta 2015. i Bečke konferencije iz aprila ove godine i potvrdili su svoju opredeljenost da se uzdrže od zloupotrebe otvorenih bilateralnih pitanja u procesu pridruživanja EU.

Veliki korak je potpisani sporazum o uspostavljanju Kancelarije za regionalnu saradnju mladih (RICO), što se u Deklaraciji konstatuje kao odluka s ciljem "izlečivanja rana iz prošlosti u regionu".

Navodi se da će misija nove Kancelarije biti podržavanje aktivnosti koje promovišu pomirenje naroda, kao i programe na sećanja, raznolikosti, interkulturalne razmene, regionalne mobilnosti, ucešće građana i promovisanje demokratskih vrednosti.

- Svi učesnici samita jedinstveni su u uverenju da će RICO pružiti veliki doprinos pomirenju i evropskoj budućnosti regiona jačanjem razmena mladih - navodi se u tekstu Deklaracije.

Ističe se regionalna saradnja kao ključni element za ekonomski rast u zemljama zapadnog Balkana, jer dovodi do veće povezanosti populacija, kao i zajedničkih ulaganja.

- U kontekstu trenutne ekonomske situacije, regionalna saradnja jedan je i jedini način da se suoči sa zajedničkim izazovima, a regionalne organizacije, poput Saveta za regionalnu saradnju (RČ) igraće važnu ulogu u tome - stoji u Deklaraciji.

Održivi ekonomski rast predstavlja osnovu za prosperitetnu budućnost regiona, a da bi se postigao taj cilj, samit u Parizu fokusirao je napore na povezivanju i mogućnosti za uzajamno korisnu trgovinu u regionu.

Samit u Parizu bio je i prilika da se pozove za dalji napredak i potrebu bržeg realizovanja dogovorenih investicionih projekata. Učesnici iz regiona saglasni su da je potrebno dalje raditi na sazrevanju prioritetnih investicionih projekata.

Potpisnici Deklaracije smatraju da prioritet treba dati mladima i da je poboljšanje perspektive mladih generacija od izuzetnog značaja za osiguranje stabilnosti, održivog razvoja i napretka u regionu i u tom kontekstu, učesnici su razgovarali o napretku na realizaciji Pozitivne agende za mlade zapadnog Balkana koja je pokrenuta na sastanku ministara spoljnih poslova 23. aprila.

Zemljama regiona zajednička je i borba protiv aktuelnih izazova- migracije i protiv terorizma i radikalizacije, dok su zemlje zapadnog Balkana prepoznate kao važni partneri u borbi protiv tih kriza i smanjenja ilegalnih migracionih tokova u Evropi.

Navodi se i da su EU i njene države članice takođe preduzele konkretne mere za rešavanje te krize i njenih posledica, naročito obezbeđivanjem pomoći u robi i finansijskoj podršci lokalnim zajednicama i uspostavljanju čvršće saradnje u borbi protiv trgovine ljudima za koju se smatra da je kontrola spoljnih granica EU ključ.

Oslanjajući se na prethodne samite iz Berlina 2014. i Beča 2015. godine, Francuska je u Parizu dočekala šefove vlada, ministre inostranih poslova i ministre ekonomije Albanije, Bosne i Hercegovine, Kosova, Makedonije, Crne Gore, Srbije, kao i Hrvatske, Slovenije, Austrije, Nemačke, Italije i predstavnike Evropske unije i međunarodnih finansijskih institucija.

Pariski samit imao je za cilj da obezbedi povećanu usklađenost sa različitim inicijativama koje promovišu regionalnu saradnju u svetlu evropske perspektive regiona, kao i da podstakne jačanje same regionalne saradnje, za koju se smatra da ostaje ključni element za stabilnost i regiona i cele Evrope.

Učesnici pariskog samita pozdravili su spremnost Italije da bude domaćin sledećeg samita o zapadnom Balkanu 2017. godine.

(Telegraf.rs/ Tanjug)