7.100 SRBA JE UMRLO NA OVOM MESTU: Telegraf otkrio misteriju tajnog srpskog groblja u Češkoj! (FOTO) (VIDEO)

Mauzolej u Jindrihovcima, gde se za vreme Prvog svetskog rata nalazio istoimeni logor, bio je zaboravljen skoro 50 godina. Kroz njega je prošlo 40.000 zarobljenika. Najstariji je bio sveštenik i imao je 92 godine, a najmlađi njegov unuk od osam godina

Samo 145 kilometara od glavnog grada Češke - Praga u blizini granice sa Nemačkom, nalazi se malo mesto Jindrihovice, koje je veoma važno za srpsku istoriju u vreme Prvog svetskog rata, a za koje nažalost mali broj Srba zna.

GALERIJA SLIKA IZ MAUZOLEJA JINDRIHOVICE > > > OTKRILI SMO MISTERIJU TAJNOG SRPSKOG GROBLJA: Ovde je umrlo 7.100 Srba! (FOTO)

U Jindrihovicama (na češkom jeziku "Jindřichovice"), za vreme Velikog rata bio je jedan od najvećih koncentracionih logora Austrougarske. Kroz njega je prošlo 40.000 logoraša, a za razliku od ostalih austrougarskih logora ovde je bilo: Rusa, Italijana, Rumuna, Litvanaca, dok je najveći broj zarobljenika bio iz Srbije.

(VIDEO) ISTORIJSKA MISTERIJA! 7.100 Srba je na ovom mestu ostavilo svoje živote. Tajna "srpskog Gazimestana"

Među gore pomenutim narodima bila su zarobljena samo vojna lica, ali kada je reč o srpskim, u logoru su se nalazili i brojni civili.

Ekipa Telegrafa se zaputila u Jindrihovice, gde se svake godine pred Vidovdan, ili na dan ovog velikog praznika, održava liturgija u znak sećanja na sve naše preminule pretke.

Logor Jindrihovice je postojao za vreme Prvog svetskog rata u periodu od 1915. do 1918. godine. Iz Srbije su ratni zarobljenici dovođeni iz raznih krajeva, ali ih je najviše bilo iz Šumadije i valjevskog okruga. Svi su bili prinuđeni na težak fizički rad.

Naime, neki su radili na izgradnji rezervoara za vodu, drugi su radili u kamenolomu, dok su ostali bili raspoređeni na poslovima kao što je pravljenje puteva i mostova. Ipak, najteže je bilo onima koji su radili na izgradnji hemijske fabrike u Sokolovcu, gradu koji je od logora udaljen 30 kilometara, u koji su svakog dana odlazili, ali i vraćali se pešice.

Uslovi u ovom logoru bili su teški. Iako su se Jindrihovice razlikovale od ostalih austrougarskih logora po tome što stražari nisu ubijali logoraše, oni su bili iscrpljivani slabom ishranom, lošim higijenskim uslovima, među njima je vladala tuberkuloza i tifus, a nekada se događalo i da u istom danu premine 40 ljudi. Zbog toga, svakog dana u tačno 15 sati je išla povorka sa telima preminulih do obližnje grobnice, koja se nalazila u šumi gde su oni polagani. Često se događalo da neko danas nosi svog prijatelja u kovčegu, a da sutra neko drugi njega nosi do te iste grobnice. Ipak, ono što je možda i najtužnije u ovoj priči je to da su tela pri polaganju vađena iz kovčega, kako bi sutra bilo moguće druga tela nastradalih staviti u njih, i prenositi ih do jame.

Najstariji zarobljenik bio je pravoslavni sveštenik koji je imao 92 godine kada je izdahnuo, a najmlađi je njegov unuk, koji je imao tek osam godina kada je umro.

Kada je rat stao, mesto na kom su logoraši pravili vodotoranj, tadašnji predsednik Čehoslovačke (od 1. januara 1993. godine je podeljena na dve države - Češku i Slovačku) Tomaš Gerik Masarik je odlučio da taj deo zemlje u Jindrihovicama pokloni svom dobrom prijatelju, kralju Aleksandru Karađorđeviću, kako bi mogla da se izgradi spomen-kosturnica u znak sećanja na naše stradale pretke.

Odlučeno je da se izgradi Mauzolej i naređeno je da se tela svih nastradalih Srba na prostoru tadašnje Čehoslovačke, ali i Holandije prenesu u njega. Eshumacija tela iz svih delova Čehoslovačke je bila 1926. i 1927. godine, dok su posmrtni ostaci 88 Srba koji su na teritoriji Holandije preminuli između 1918. i 1919. preneseni 1938.

Posmrtni ostaci 7.100 Srba su stavljeni u isti broj malih drvenih kovčežića koji su numerisani, a njih je sakupio i smestio sveštenik, a kasnije i čuvar ovog, za mnoge svetog mesta, Milivoj Crvčanin.

Osim zarobljenika sa naših prostora, u Mauzoleju se nalaze i posmrtni ostaci 189 Rusa, čemu i svedoči spomen ploča na samom objektu.

Inače, postoje dve legende koje su vezane kako za ovo mesto, tako i za našu istoriju. Naime, ubrzo nakon atentata Gavrila Principa na princa Ferdinanda, njegova najstarija ćerka Sofrija se udala za jednog od članova aristokratske porodice Nostic, koji su baš u Jindrihovicama bili nastanjeni. Jedna priča je da je razlog njene udaje bio taj da sve vreme gleda patnju i smrt "naroda koji je ubio njenog oca", dok je druga, ona prihvatljivija, da je želela da živi u raskoši zamka svog muža.

Sve do početka Drugog svetskog rata, o Mauzoleju u Jindrihovicama se brinula kraljevina Jugoslavija, međutim, poslednju liturgiju je odslužio vladika Niški Dositej i tada su svi zaboravili na srpske žrtve, i uopšte na to da je na ovom mestu nekada postojao logor u kojima su Srbi u teškim mukama umirali.

Tako je bilo sve do 1995. godine, kada je Srbin Dejan Ranđelović, koji se preselio u banju Karlove Vari u Češkoj, šetao kroz šumu u kojoj su nekada polagana tela nastradalih logoraša, i naišao na spomen obeležje palom srpskom borcu.

- Punih pet godina sam dolazio na ovo mesto kako bih brao pečurke, ali ništa nisam znao. Jednom sam pronašao interesantan kamen u travi i hteo sam da vidim šta piše, i iznenadio sam se kada sam shvatio da na srpskom jeziku, na ćirilici, piše da na tom mestu počiva jedan čovek iz Čačka - kaže Dejan za Telegraf, pa dodaje:

- Došao sam u Jindrihovice kako bih pokušao da saznam da li neko zna otkud spomenik Srbinu. Seo sam u jednu kafanu i onda su mi meštani ispričali o zarobljeničkom logoru i Mauzoleju.

Od jednog profesora iz Beograda koji je bio u poseti Mauzoleju, Dejan je čuo da je kratko vreme, na samom početku rata, u ovom logoru bio zarobljen i Dimitrije Tucović koga su španski socijalisti uz pomoć Crvenog Krsta izbavili iz logora, pa je vraćen u Srbiju, međutim, ova tvrdnja nikada nije zvanično potvrđena.

Od tada Dejan Ranđelović uz pomoć naše ambasade brine o srpskom vojničkom groblju u Jindrihovicama.

Otac Srđan Jablanović koji je rukopoložen za sveštenika 2001. godine i došao u Češku, već punih 15 godina služi liturgiju na ovom svetom mestu.

- Srpsko vojničko groblje mnogo znači za Srbiju i njenu istoriju. Ovde počivaju kosti 7.100 Srba, a o Jindrihovicama se malo znalo. Ja stalno pominjem da je ovo naš severni Gazimestan i severni Zejtinlik i hvala Bogu što polako sve veći broj ljudi čuje za ovo mesto i dolazi da ga obiđe - kaže otac Srđan.

Ove godine, na liturgiji koja je održana uoči Vidovdana 25. juna, prisustvovalo je na desetine ljudi koji su došli da odaju počast našim precima, ali i državni sekretar Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Dragan Popović, konzul srpske ambasade Stefan Tomašević, ambasador Vera Mavrić, kao i drugi zaposleni u Ambasadi Srbije, ali i generalni konzul Ruske Federacije u Karlovim Varima Mihail Nikolaevič Ledenev.

- Namera je da učinimo vidljivim sve one važne stvari za Republiku Srbiju u Češkoj, a to su sva važna mesta koja svedoče o strašnim stradanjima naših ljudi koji su važni kako za našu istoriju, tako i za budućnost. Naše generacije i budući potomci moraju da budu upoznati sa time. Jedno od takvih mesta je i Mauzolej u Jindrihovicama, logor koji je po broju srpskih žrtava iz Prvog svetskog rata jedan od najmasovnijih - kaže za Telegraf konzul Stefan Tomašević, pa dodaje:

- Poštovanje istorije sopstvenog naroda jedini je garant budućnosti, te odlazak do mauzoleja u Jindrihovicama predstavlja hodočašće i svojevrstan čas istorije za sve buduće generacije, ali i sve one koji nisu imali priliku da do sada čuju o ovim istorijskim činjenicama koje su od velikog značaja za srpski narod.

Do sada, Srbi nisu imali svest o tome da je na prostorima nekadašnje Čehoslovačke stradao veliki broj Srba i da se nalazi ovakav Mauzolej. Srpska ambasada želi da u budućnosti ukaže na ovo mesto kako bi svi oni koji iz Srbije dolaze u Češku otišli i posetili ovo važno istorijsko mesto.

- Svake godine obeležavamo 28. jun liturgijom i pomenom žrtvama, i svi ljudi srpskog porekla, ali i drugih narodnosti kao što su Česi i Rusi dolaze i odaju počast stradalima. Osim toga, svakog 11. novembra za Dan primirja u Prvom svetskom ratu takođe polažem venac u ime Ambasade u Jindrihovicama, a tamo odlazim i u drugim prilikama, odnosno kada god naš narod želi da poseti Mauzolej - poručio je konzul Tomašević.

Ekipa Telegrafa je prisustvovala liturgiji koja je ove godine održana uoči Vidovdana, tačnije 26. juna. Kada smo sišli u kriptu, niko od nas nije mogao da ostane ravnodušan. Osećaj da se oko nas nalazi više od 7.000 kutija u kojima su smešteni posmrtni ostaci naših predaha, budila je jezu u nama. Međutim, i pored toga što nam je jeza ušla pod kožu i što je bilo veoma hladno, u svakom od nas se budio neobičan osećaj što smo na mestu na kojem je naš narod mnogo propatio.

Osim Mauzoleja u Jindrihovicama, u Češkoj se nalazi u Mauzolej u Olomoucu gde se nalaze takođe žrtve iz Prvog svetskog rata.

- Srpska zajednica u Češkoj je malobrojna ali kvalitetna. Ja mogu da budem ponosan na tome što je za ove nepune dve godine, koliko sam ja ovde, zaživelo srpsko kulturno društvo "Radost" koje ima dva folklorne grupe, ali pored toga i srpsku školu koju mogu da pogađaju kako Srbi, tako i Česi, a čija se dopunska nastava održava u Domu nacionalnih manjina u Pragu - poručio je Tomašević.

Inače, osim sve većeg interesovanja za Mauzolej u Jindrihovicama i aktivnostima udruženju "Radost", do kraja godine treba da se izda prvi turistički vodič kroz Srbiju na češkom jeziku. Brojni Srbi koji žive u Pragu, ali i drugim delovima ove zemlje, neumorno rade na isticanju srpske kulture i istorije.

U Češkoj se nalazi još jedno važno mesto za našu istoriju, a to je Terezin, mesto u kojem je tamnovao Gavrilo Princip. Ipak, o ovim pričama ćemo vam nešto više napisati u narednim danima kada ćemo se baviti o stradanju i životu srpskog naroda u Češkoj Republici.

(Marina Bojić)