OTIMANJE IZ PAKLA: Ispovest narkomana i njegovog lekara!

Srbija prati neslavan evropski prosek gde 18,3 odsto maturanata uzme neki opijat bar jednom nedeljno, što znači da je svako peto dete do punoletstva probalo neki od opijata

Maloletni J.F. (17) iz Kruševca, narkoman sa petogodišnjim heroinskim "stažom", oboleo od hepatitisa B i C i jedan od 80.000 maloletnih zavisnika, kaže za "Novosti" da je drogu prvi put uzeo sa 12 godina od dilera ispred osnovne škole.

- Počelo je s najboljim drugom. Umro je prošlog petka. Predozirao se. Čudno, ali nisam plakao. Samo sam se tresao. Telo odavno ne osećam, ono mi treba samo da bi uzelo dozu - priča J. F.

Rođen je u Kruševcu u porodici intelektualaca. Drogu je prvi put uzeo sa 12 godina od dilera ispred osnovne škole, a nedugo zatim počeo je da se šprica u venu. Najverovatnije  zbog introvenskog uzimanja droge zaražen je hepatitisom B i C.

Prema njegovim rečima, uništio je porodicu koja je prodala tri stana da bi ga izlečili, a ostali su sa jednim tanjirom i tri kašike.

- Sve su učinili da mi pomognu. Poslednje pare skupili su da me dovedu u Beograd na odvikavanje - kaže on.

J. F. jedan je od 80.000 maloletnih zavisnika, koliko se osnovano sumnja da ih ima u Srbiji, iako nema preciznih pokazatelja o broju mladih koji koriste ilegalne supstance.

Srbija prati neslavan evropski prosek po kome 18,3 odsto maturanata uzme neki opijat bar jednom nedeljno. Prevedeno na brojke, to znači da je u Srbiji svako peto dete do punoletstva probalo neki od opijata. Nažalost, mnogi i heroin.

Terapija se uvek prilagođava individualnim potrebama narkomana, a dr Vlajko Panović, specijalista medicinske psihologije koji leči ovog maloletnika, kaže da lekar u obzir uzima biološko-psihološke, socijalne karakteristike, kao i vrstu droge, stepen težine i faze razvoja zavisnosti.

Za napredak u lečenju izuzetno je važna saradnja sa porodicom. Međutim, pitanje koje svaki roditelj postavi kada otkrije da mu dete uzima drogu jeste: "Šta da radim?" i "Gde sam pogrešio?"

- Ne treba paničiti i odmah ga okriviti. Podrška roditelja je dragocena, bez obzira na okolnosti i razočaranje zbog korišćenja droge. Treba mu jasno pokazati da ga volite, da ste uz njega i pored toga što se ne slažete sa onim što radi. To čine i roditelji J. F. iako ih je sin doveo do prosjačkog štapa - kaže dr Panović.

Slučaj ovog 17-godišnjaka nije lak, a ni izlečenje nije izvesno. Izgubljeno je, kaže, mnogo vremena. Zato treba reagovati odmah, ne plašiti se i ne prebacivati krivicu na druge.

Jedno od najtežih pitanja je kako prepoznati da li je dete narkoman.

- To nije lako, posebno kad prvi put uzme drogu ili je uzima povremeno. Socijalni poremećaji, telesne promene i promene ponašanja primetni su u periodu eksperimentisanja sa drogama. Nijedan pokazatelj sam za sebe ne znači da je u pitanju narkomanija, ali kada se javljaju u kombinaciji, više znakova oslikava trajnu a ne sporadičnu promenu ponašanja deteta - kaže dr Slobodan Simić, šef Odseka za sudsku psihijatriju Instituta za mentalno zdravlje.

Najvažnije je, kako upozoravaju stručnjaci, osluškivati svoje dete i sa njim razgovarati. O svemu.

(D.Z./Novosti)