OD EVROPE ZAVISI ŽIVOT U TURSKOJ: Kada su loši odnosi sa EU, slobode gotovo da nema!
Sa profesorkom Dermitaš iz Ankare razgovarali smo o problemima koji postoje između Turske i EU, a koji su poslednjih meseca dana postali "zategnutiji"
Građani Turske smatraju da je jako bitan identitet sa Zapadnom Evropom, rekla je Birgul Demirtaš, profesorka međunarodnih odnosa na Katedri za političke nauke i međunarodne odnose TOBB Univerziteta za ekonomiju i tehnologiju u Ankari.
UGROŽENA BUDUĆNOST EVROPE: Ovo su problemi i krize s kojima se trenutno suočava EU (FOTO)
Tokom konferencije "Ugrožena budućnost Evrope?" u Beogradu, Telegraf je razgovarao sa profesorkom o jednom od gorućih pitanja Evropske unije danas, ukoliko zanemarimo trenutnu aktuelnost rezultata Bregzita, o pitanjima migranata i procesu ispunjenja uslova za pristupanje Turske u zajednicu, kao i koji su se problemi isprečili u nastavku ovih pregovora.
Prema sporazumu dogovorenog u martu, Ankara će prihvatiti nazad sve nelegalne migrante koji su prešli u Grčku, uključujući i sirijske izbeglice, ukoliko EU preuzme neke sirijske izbeglice i novčano nagradi Tursku, uvede bezvizni režim putovanja i obezbedi napredak Ankare u pregovorima o pristupanju EU.
Kako je nastao problem u odnosima Turske i EU posle postignutog dogovora?
- Kao što ste rekli dogovor između Evropske Unije i Turske potpisan je 18. marta i u njemu je bilo 72 uslova koje Turska mora da ispuni kako bi turski građani mogli da dobiju viznu liberalizaciju. Većina uslova je već ispunjena, ali problem je nastao oko definisanja terorizma. Nema međunarodne definicije terorizma, ali svaka država ima svoju. U Turskoj postoji definicija šta je terorizam i ko su teroristi. Ali, Evropska unija hoće da suzi tu definiciju. To je trenutno spor između Ankare i Brisela. Glavni problem je da je pitanje migranata nešto drugo. To ne bi trebalo da mešati sa turskim procesom pristupanja.
Mnogi misle da je proces pristupanja Turske u EU povezan sa pitanjima migranata? To jest, da ako Turska prihvati nazad izbeglice iz Evrope, da će im biti lakši pristup u pregovorima pristupanja EU.
- Činjenica je da je to pogrešna logika. Ono što se dešava na Bliskom istoku je globalna kriza. Kako bi rešili problem ili ga umanjili posledice, kako bi sve milioni izbeglica dobilo humanitarnu pomoć, Turska i EU su koordinisale svoje napore. To je nešto potpuno drugačije od turskog procesa pristupanja zajednici. Trebalo bi da postoje dve tačke između Turske i EU. Jedan je kako da reše problem na Bliskom istoku, šta mogu da urade zajedno kako bi došli do rešenja. Druga stvar je kako da se rivitalizuje proces pristupanja EU Turskoj. U istoriji smo videli da kada god imamo dobre odnose sa Evropskom zajednicom, demokratizacija raste. Kada naši odnosi sa zapadnim svetom idu unazad, dolazi do problema sa demokratizacijom u Turskoj. Zbog toga je demokratizacija važna za samu Tursku, kao i za EU. Ali, to je nešto drugo. Ako Turska i EU žele da otvore nova poglavlja o pristupanju, to bi trebalo da bude odvojen proces i ne može se mešati sa problemom migracije. To je velika greška. Ako pogledate retoriku turskih političara, svaki dan je drugačija. Jedan dan govore da će se problem rešiti i da ćemo moći da dobijemo vizne olakšice i da će se problem rešiti. Drugi dan vidite da govore da ako ne prihvate uslove Turske, da neće primeniti sporazum sa migrantima.
Prema rečima Dermirtašove, dogovor između Turske i EU neće biti održiv na duže staze, jer ako se ne reši problem na Bliskom istoku, ljudi će konstantno dolaziti iz svojih domovina.
- Prvenstveno u Tursku koja ima svoje političke i ekonomske probleme. Zbog te situacije, teret bi zaista trebao da se podeli. Nemačka prihvata migrante, ali druge zemlje EU ne. Ceo naš region, balkanske države, uključujući i Tursku, svi smo bili smomigranti u svojoj bližoj ili daljoj istoriji. Jedan dan mogli bismo da budemo potencijalni migranti. Zbog toga bi trebalo da bude više razumevanja za ovaj humanitarni problem.
Profesorka Dermitaš se bavi i iučavanjem Balkana i turske spoljne politike, zbog čega smo hteli da nam kaže kako sa "druge strane" izgledaju odnosi između naše dve države i kako ih ona vidi.
- Poslednjih godina odnosi su se popravili. Možemo da kažemo da su od 2000. godine Turska i Srbija uživaju višedimenzionalne odnose, ne samo u političkim i bezbednosnim pitanjima, već i u ekonomskim koji su postali glavni deo spoljne politike obe države. Koncept ekonomske države je važan. Halkbank je postala glavna finansijska institucija u Srbiji. To je veoma važno, jer kad imate finansijsku instituciju koja ohrabruje poslovne ljude iz Turske da dođu i investiraju u Srbiju. Druga stvar je kulturna diplomatija, koja je isto veoma važna. Turski kulturni centar je otvoren u Beogradu, početkom ove godine, što je velika stvar. Tu je i projekat turskih stipendija, pomoću kojih srpski državljani studiraju u Turskoj. Na primer, tursko ministarstvo spoljnih poslova je želelo da edukuje stručnjake za Balkan. Doveli su mlade diplomate na Univerzitet u kojem radim. Obrazovali su se godinu dana, naučili su sprski jezik, uključujući i ćirilično pismo. Nakon što su dobili diplomu, došli su u Srbiju na četiri meseca i pristustvovali predavanjima na Filološkom fakultetu u Beogradu. Te kulturne, akademske i ekonomske veze pomažu obema državama kako bi se izborile sa istorijskim predrasudama. To je po meni, nešto veoma važno rekla je profesorka iz Ankare.
(N. Ivanovski)