U OVOJ ZEMLJI STVARI SE KUPUJU VREMENOM, A NE NOVCEM: Za majicu od 1.200 dinara ljudi daju 8 SATI SVOG ŽIVOTA (FOTO)

Što je plata manja, to za svaku stvar koju kupimo dajemo veći deo svog života, ovoga koji nam je svakoga dana sve kraći. Tako prodavačicu koja prima 25.000 dinara mesečno, jedna majičica košta ne 1.200 dinara, nego čitav njen osmočasovni radni dan

Kad nešto kupimo, mi to ne plaćamo novcem. Plaćamo to satima svog života, koje smo protraćili zarađujući taj novac. Ovo je u čuvenom intervjuju rekao Hose Muhika, bivši predsednik Urugvaja, poznat kao najsiromašniji predsednik na svetu, koji je juče posetio Srbiju. Čovek koji je simbol skromnosti naterao je milione građana sveta da se zapitaju na šta bacaju dane svog života.

Preporučujemo

NAJPOPULARNIJI PREDSEDNIK NA SVETU DOLAZI U SRBIJU: Vučić se sastaje sa HOSEOM MUHIKOM

- Sami smo stvorili planinu suvišnih potreba. Kupujemo novo, odbacujemo staro. To je traćenje naših života. Kad nešto kupimo, mi to ne plaćamo novcem. Plaćate to satima vašeg života koje ste protraćili zarađujući taj novac. Razlika je to da je život jedina stvar koju novac ne može kupiti. Život samo postaje kraći. I žalosno je kad čovek tako traći život i slobodu - rekao je Muhika u čuvenom intervjuju, u dokumentarcu "Human" reditelja Jana Artusa-Bertranda.

Telegraf je istraživao na šta bacamo svoje dane i koliko sati i dana života nas koštaju stvari koje "nam trebaju", koje "su na akciji", koje "me usrećiti".

Što je plata manja, to za svaku stvar koju kupimo dajemo veći deo svog života, ovoga koji nam je svakoga dana sve kraći. Tako prodavačicu koja prima 25.000 dinara mesečno, jedna majičica košta ne 1.200 dinara, nego čivav njen osmočasovni radni dan! Lekar opšte prakse, ako kupi istu majicu platiće za nju dajući 3,5 sata svog života i rada.

Treba li nam deset pari farmerica? Onda treba i da budemo spremni da one koštaju onu istu prodavačicu ne 10 puta 2.500 dinara, nego 20 osmočasovnih dana rada. Ako je u tim danima navala mušterija bila velika, pa se prodavačica odmarala kod kuće par sati, bez snage da se vidi sa prijateljima i porodicom, svoje je prosečne farmerice platila sa 20 dana života.

Za mobilni telefon od 300 evra, lekar će raditi 12 dana, profesor koja prima 40.000 mesečno za telefon će dati svojih 18 dana rada, a ako prodavačica želi da im parira mobilnim aparatom, radiće 28 dana i zbog malo lažnog prestiža baciti skoro mesec dana živora.

Ako dame do 30. godine ne primete da život ode, a ode i masnoća i vlaga sa lica, požuriće po antirid kremicu, onu za oko očiju, koja u svom sastavu ima vrlo, vrlo moćan sastojak- reklamu! Ta kremica košta od 1.500 do par hiljada dinara. Neka košta 2.500.

Doktorka će za nju raditi 6,6 sati, profesor ili inžinjer 10, a prodavačica ili novinarka 16 sati! Dakle, da bi vratile vreme unazad, ove žene će baciti još koji sat svog vremena, života.

Oni koji uređenom domu daju prednost, i na par godina menjaju nameštaj, daju najpre par meseci života na kasi prodavnice, pa još koji dan bace na kamate kredita narednih meseci i godina.

Svaka žena dala je silne dane svog rada i života za majicu "na V", plus onu sa karnetima, pa istu takvu samo sa štrasom, i jednu koja pokriva zadnjicu, pa košulju koja "baš lepo pada"...

Svaki muškarac dao je dane svog života na mobilni telefon koji ležerno treba da bude bačen na šank, ne bi li izazvao bes obližnjih "mužjaka" i divljenje "ženki". Na kraju žene ne znaju kud će od krpa, jer im treba prikolica da polovnu odeću odvezu u Crveni krst, a oni telefoni se gomilaju u fiokama, pa su nam dani života zatureni po tim fiokama.

Dela svetskih klasika, Hesea, Tolstoja, Dostojevskog, Andrića, koštaju od pola radnog vremena do osam sati rada, zavisno od plate. Ali, kada se na knjige da deo života, ima šanse da dobijemo više, možda i pouku kako da ne bacamo uludo dane svog života.

(Marija Raca)