ŠTA SE SADA DEŠAVA, NAKON BREGZITA? Evo šta možete da očekujete narednih meseci (FOTO)
Pod pretpostavkom da sada nema nazad i da posle BIIIIIIIIP nema kajanja, Velika Britanija će morati da živi u narednim decenijama sa političkim, ustavnim, diplomatskim i ekonomskim posledicama ovoga što je juče i noćas uradila
Istorijska odluka naroda Ujedinjenog Kraljevstva da okonča svoju 43 godine dugu vezu sa Evropskom unijom predstavlja prekretnicu u britanskoj istoriji, po snazi rame uz rame sa dva svetska rata u 20. stoleću, piše današnji "Gardijan".
(UŽIVO) POLITIČKI ZEMLJOTRES VEKA: Velika Britanija je izašla iz Evropske unije! (FOTO)
Pod pretpostavkom da sada nema nazad i da posle BIIIIIIIIP nema kajanja, Velika Britanija će morati da živi u narednim decenijama sa političkim, ustavnim, diplomatskim i ekonomskim posledicama ovoga što je juče i noćas uradila.
Mesto Ujedinjenog Kraljevstva u svetu je promenjeno, kao i centri moći u unutrašnjoj politici samog Ujedinjenog Kraljevstva. Svi britanskoj javnosti poznati autoriteti u londonskom društvu - Dauning strit, velike korporacije, ekonomski eksperti, spoljnopolitički establišment - počišćeni su ekvivalentom populističke kasetne bombe.
Stoga, treba postaviti pitanje šta će se desiti sada?
BRITANCI ĆE IMATI VIZE, MIGRANTE ĆE DEPORTOVATI: Dolazi do velikih promena zbog izlaska iz EU
POLITIKA
Razmere destrukcije vestminsterskog establišmenta koje je doneo ovaj Dan nezavisnosti znači da će sada sekretar državne civilne uprave ser Džeremi Hejvud preuzeti centralnu ulogu, skupa sa guvernerom Banke Engleske Markom Karnijem ali i sa premijerom Dejvidom Kameronom, kako bi dali nekakav oblik haosu koji će sigurno nastati.
Ovaj potonji je jutros najavio da prihvata volju naroda, da će nastaviti da radi svoj posao dok se situacija ne stabilizuje, ali da ne bi bilo u redu da ostane "kapetan" koji će "brod" voditi u novom smeru. To znači da će u oktobru, a možda i ranije, Konzervativna partija dobiti novog lidera a vlada novog premijera.
Situacija u parlamentu je izuzetno neobična. Ogromna većina poslanika je za Evropsku uniju, i očito je da ne predstavljaju volju većine naroda koji ih je izabrao.
Evroskeptika nema više od 200 u Domu komuna, donjem domu tamošnje skupštine, što je manje od trećine, ali baš su oni ti za koje se ispostavilo da govore u ime građana. Politički autoritet je narušen i novi izbori nisu nemogući, mada nisu ni preterano verovatni; uostalom, moguće je da se u slučaju da se dogode, sastav parlamenta ne bi bitno promenio.
Škotska prva ministarka Nikola Stardžen danas je najavila zasedanje škotskog kabineta za sutra ujutru, kao i da će najverovatnije doći do novog referenduma o nezavisnosti njene zemlje. Severna Irska, koja je takođe kao i Škotska velikom većinom glasala za ostanak u EU, možda će krenuti ka ujedinjenju sa Irskom.
“ENGLESKA ODLUČILA DA IDE TEŽIM PUTEM”: Pregovori oko izlaska iz EU počinju uskoro!
Za nekoliko godina, Ujedinjenog Kraljevstva bi moglo da nema.
Mogli bismo imati Kraljevinu Englesku, Kraljevinu Škotsku i ujedinjenu Irsku.
PREGOVORI
Kameron se zavetovao da će u slučaju da pobedi struja koja traži Bregzit (duhovita složenica od "British exit", što znači "britanski izlazak"), momentalno pokrenuti član 50. Lisabonskog sporazuma koji dovodi do dvogodišnjeg procesa na početku koga zemlja članica obaveštava Evropsku uniju o svojoj odluci da napusti zajednicu.
BUDUĆI BRITANSKI PREMIJER JE ODUVEK NA STRANI SRBA: Boris Džonson je ovako grmeo na Evropu!
Ustavno gledano, pokretanje člana 50. je odluka koju može da donese samo premijer, pošto je to stvar koja se računa kao kraljevski prerogativ. Istovremeno, ništa ne sprečava parlament da izglasa predlog upućenom njemu kojim se poziva da NE pokreće član 50.
Kameronova izjava da će to učiniti čim do odluke dođe, data je da bi se dramatizovala nepovratnost referendumske odluke, i na osnovu onoga što je jutros kazao zaključuje se da ipak to neće uraditi, već da će to ostaviti svom nasledniku na adresi Dauning strit 10.
Uglavnom, pokretanje člana 50. pokreće proces koji će se za dve godine završiti ili izbacivanjem Ujedinjenog Kraljevstva, ili produženjem tog perioda, ako se sve članice EU oko toga jednoglasno slože. UK formalno izlazi iz Unije kada se postigne sporazum koji zahteva "kvalifikovanu većinu" preostalih 27 članica (20 njih koji predstavljaju 65 odsto stanovništa Unije).
DONALD TUSK O REZULTATIMA BREGZITA: Ono što nas ne ubije samo nas jača!
Ako nakon dve godine nema ni dogovora ni produžetka procesa, UK se automatski vraća na pravila Svetske trgovinske organizacije, što znači da će britanska roba biti suočena sa carinama Evropske unije.
Prema tome, kada se sve uzme u obzir, pokretanje člana 50. zapravo dovodi do toga da EU drži sve uzde u svojim rukama i u potpunosti kontroliše situaciju.
Premijer Kameron će u narednim mesecima morati da radi pod uticajem bregzitovskog krila svoje partije, krila koje je razjedinjeno do krajnjih granica i kojem će biti potrebno vreme da svari ovu neočekivanu pobedu.
Neki bregzitaši su poslednjih meseci tiho ukazivali na činjenicu da je ovaj referendum savetodavni, i da glasače pita o njihovom mišljenju o tome da li treba da ostanu u EU ili da je napuste, a da ćuti o obliku izlaska iz EU.
KLADIONICE GORE: Novi premijer Velike Britanije biće Boris Džonson!
I zaista, pitanje glasi: "Da li Ujedinjeno Kraljevstvo treba da ostane član Evropske unije ili da izađe iz Evropske unije?". To je jako dvosmisleno, i zaista se može tumačiti kao neobavezno glasanje.
Malo je, međutim, verovatno, da će glas naroda biti ignorisan, pošto bi to moglo da dovede do političkog samoubistva onih koji to budu uradili. Mnogo je verovatnije da će mnogi bregzitaši sada pokušati da dovedu UK u situaciju u kojoj je Norveška - situaciju koja se često naziva "čistilištem" - po kojoj će biti jednom polovinom unutar Unije a drugom polovinom van nje.
Osnovni problem sa kojim će se suočiti Britanci je u tome što je EU njihov glavni trgovinski partner, a sada više neće imati glas u toj zajednici naroda koji omogućava menjanje i određivanje pravila. Norveška odoleva jer ih ima malo a imaju mnogo nafte; Ujedinjeno Kraljevstvo je u potpuno drugačijoj situaciji.
Sa druge strane, evroskeptični član Evropskog parlamenta Danijel Hanan kaže da Bregzit treba gledati kao proces a ne kao momentalni izlazak, te da bi norveški tip odnosa sa EU mogao da bude prelazna forma britanskog, pre konačnog raskida. Boris Džonson je danas rekao da ne treba pokretati član 50. u skorije vreme.
LE PEN TRAŽI REFERENDUM U FRANCUSKOJ, VILDERS U HOLANDIJI: Bregzit izazvao haos u Evropskoj uniji!
Ako bregzitaši međutim postanu previše opušteni, glasači bi mogli da postanu nestrpljivi, proevropski poslanici u Domu komuna bi se mogli mobilizovati, a novi izbori bi sve mogli da preokrenu. Tvrdo krilo bregzitaša će biti nestrpljivo.
EVROPSKA UNIJA
U svim ovim kalkulacijama, parlament Ujedinjenog Kraljevstva neće biti jedini igrač na sceni. Evropska unija, suočena sa centrifugalnim silama, želeće da deluje odlučno, što je nešto što retko kada radi. Žan-Klod Junker, predsednik Evropske komisije, danas je pozvao London da momentalno pokrene član 50. bez odlaganja.
Dakle, već postoji grupacija unutar EU koja će želeti da Britanija odmah krene da izlazi; druga grupacija, vođena Poljacima, možda će pokušati da istraži mogućnost ponovnog otvaranja pregovora između Brisela i Londona, jer mnogi misle da je Merkelova trebalo da da Kameronu više nego što jeste.
Ova druga opcija bi zadržala UK u EU, ako naravno na nekom novom referendumu građani kažu da žele da ipak ostanu u Uniji, što je opet malo verovatno, pošto će većina od preostalih 27 država verovatno kazati da se britanskoj želji ka izolovanosti i neintegrisanosti u Evropu, ne može više ustupati i da je taj brod otplovio. Junker je to rekao pre nekoliko dana i danas ponovio.
ČEKA SE ODGOVOR EVROPSKE UNIJE: Ovo su njeni sledeći koraci nakon razlaza sa Velikom Britanijom
Prioritet u Briselu će zato biti sprečavanje domino-efekta koji bi mogao da uništi projekat ujedinjene Evrope, praktično jedinog garanta mira i stabilnosti na Starom kontinentu.
Već su se pojavili glasovi koji traže ekvivalentne referendume u Holandiji, Francuskoj, Mađarskoj i, duhovito, Poljskoj (kažemo duhovito jer nema zemlje koja je više profitirala od Evropske unije od Poljske, ako naravno ne računamo Nemačku).
Ovo je bio i cilj nekih pobornika Bregzita, poput Majkla Gouva koji je pozvao na "oslobođenje Evrope", ali ako zahtevi krenu da se umnožavaju, kao i podrška tim zahtevima u zemljama EU, čitava Unija bi mogla da postane paralisana, pre nego što krene u dezintegraciju.
Elem, što se tiče UK i EU: svaki dogovor o razvodu moraće da se bavi pitanjima koja zanimaju običnog čoveka. Znači, penzijama, imovinom, budžetskim pitanjima, pravima EU-građana u UK i građana UK u EU.
Za makroekonomiju biće najvažnije da li finansijske firme u Britaniji gube svoj EU-pasoš po kome kompanija registrovana u jednoj zemlji-članici automatski ima dozvolu za rad u svim ostalim.
Takođe će biti značajno i to da li će UK uspeti da izdejstvuje slobodni trgovinski sporazum sa EU kakav ima pomenuta Norveška. Pitanje je da li će Brisel to dozvoliti jer Brisel mora da bude čvrst i da deluje nepopustljivo kako nikome drugom ne bi palo na pamet da organizuje sopstveni referendum.
Pored razgovora sa Evropskom unijom, čekaju ih i oni sa Irskom, sa kojom Ujedinjeno Kraljevstvo jedinom ima kopnenu granicu preko Severne Irske, zatim sa Britanskim komonveltom, NATO paktom i brojnim drugim globalnim telima.
Uspeh tih pregovora zavisiće od hemije odnosa između UK i Evrope nakon Bregzita, i da li će se London ponašati trijumfalistički ili pragmatično. To umnogome zavisi od odnosa Kamerona sa Borisom Džonson i Majklom Gouvom.
DA LI SE RASPADA EVROPSKA UNIJA: I Francuska i Holandija hoće referendum!
OČEKUJE SE OSTAVKA PREMIJERA KAMERONA posle jasnog stava Velike Britanije da želi izlaz iz EU
(Telegraf.rs / Izvor: Guardian.co.uk)