Umro je pre 30 godina, a na Fejsbuku je I DALJE ŽIV! I svi ga OBOŽAVAJU!

Promenio je mnogo gradova i zanimanja, snimao je filmove i bavio se slikarstvom, pisao je za novine i pisao prozu, ali je uvek bio najpre pesnik

Na današnji dan, pre tačno 30 godina, umro je mnogima omiljeni pesnik Miroslav Mika Antić, čije pesme i misli, na društvenim mrežama svakodnevno deli na hiljade ljudi.

Preporučujemo

KO JE NAPAO ČUVENOG SRPSKOG PESNIKA? Postoji jedan neverovatan gad koji se zove Miroslav Antić! (VIDEO)

Njegov život bio je uzbudljiv i inspirativan kao i njegova poezija.

Promenio je mnogo gradova i zanimanja, snimao je filmove i bavio se slikarstvom, pisao je za novine i pisao prozu, ali je uvek bio najpre pesnik.

Bio je i boem koji se radovao svetu oko sebe i taj svet proslavljao u svojim pesmama koje se i danas pamte.

Književnik Nemanja Rotar je pažljivo istražio život i pesme Miroslava Antića, na osnovu čega je napisao uzbudljivu i neodoljivu knjigu o velikom pesniku i o njegovom vremenu.

Smeštajući svoju knjigu između života i literature, između romana i romansirane biografije, Rotar je napisao priču o pesniku i njegovoj životnoj i književnoj avanturi, o vremenu u kome su pesnici bili slavni, a poezija deo svakodnevice, i o tome šta je bilo posle.

Rotar piše svoj neobični roman iz najveće moguće blizine, kao deo Antićeve porodice i kao neko ko je odrastao uz velikog pesnika, da bi sada, posle svega, uobličio i sklopio knjigu njegovog života.

Otuda je knjiga "Sutradan posle detinjstva" velika, pouzdana i celovita priča o jedinstvenom pesniku i umetniku Miroslavu Antiću, o njegovim pesmama i filmovima, o njegovom životu i magiji, i o gradovima u kojima je on živeo neki deo svoje nesvakidašnje biografije: Kikinda, Pančevo, Novi Sad, Beograd, stoji u saopštenju izdavača.

Knjiga sadrži i veliki broj nepoznatih fotografija, pesnikovih pisama i razglednica, kao i drugih delova njegove porodične arhive.

Podsetimo se bezvremenih Antićevih stihova:

Druga strana vetra (Neverovatna morska pesma)

Možda i ne znaš:

Svi na svet dođu

sa nekom zvezdom što je pala.

More je opna kroz koju prođu

na drugu stranu ogledala.

I životu se sasvim predaju

i nebo zaborave dok ovde borave,

a u stvari se samo ogledaju

u svojoj večnosti,

u čudu nekom

blistavom,

ogromnom

i dalekom.

I misle da su na zemlji samo,

a jednako su i tu i tamo.

(Telegraf.rs / Tanjug)