NIKO NIJE ZABORAVLJEN: Dan sećanja na žrtve rata u Ukrajini (FOTO)

Ukrajinska ambasada u beogradu je povom "Dana sećanja na žrtve rata u Ukrajini" objavila saopštenje koje prenosimo u celosti

"Bez obzira na to da su se mnogi vojni istoričari potrudili da bi rekonstruisali u najsitnijim detaljima te istorijske događaje i da nađu odgovore na mnoga pitanja, ipak, još uvek postoji i ostaće još neko vreme nepoznato – zašto za prava, dobrobit i progres jednog dela čovečanstva, ujedinjenog oko jedne ideje, obavezno mora da plate svojim životima, zdravljem i budućnošću drugi ljudi?

Preporučujemo

KRIM JE UKRAJINA: Uvek će ostati neodvojivi deo ukrajinske teritorije

22. jun 1941. godine, 4 časova ujutru, samo jedna sekunda ..., i more krvi, bola i smrti.

Trajao je rat nekoliko dugih godina, godina, koje su bile najduže u životu tih ljudi koji su uspeli da prežive užase jednog od najvećih zla na ovoj planeti. Ali mnogi to nisu ni uspeli. Nije im bilo suđeno da prežive taj momenat, tu sekundu, pošto je bila samo sekunda u mnogovekovnoj istoriji čovečanstva. Jesmo li zaboravili na to?

Svaki put na ovaj dan sećamo se... Sećamo se onih koji se nisu vratili iz rata. Onih, koji su svojom krvlju doneli pobedu. Onih koji su primili na sebe prvi udarac rata i onih, čiji su životi bili uništeni.

Onih ljudi koji mnogo liče na nas. Imali su iste želje i istu ljubav prema životu. Bili su to ljudi sa porodicom, sa decom i čak i sa unucima. I, možda, su i oni hteli da žive u miru i dobru...

Čudna je stvar sećanje. Ponekad nas izneveri. A posle opet 22. jun 1941. godine, 4 časova ujutru, sekunda ... i ...

Niko nije zaboravljen! Ništa nije zaboravljeno! Tako mi kažemo našoj deci. Tako to prenosimo sledećim generacijama. Utvrdili smo ovaj datum u našim srcima. Postoje ona u nacionalnim kalendarima.

Prema podacima projekta DilovaMova, Ukrajina obeležava ovaj datum od 17. novembra 2000. godine kao "Dan sećanja na žrtve rata u Ukrajini", Rusija – od 8. juna 1996. godine kao "Dan sećanja", Belorusija kao "Dan narodnog sećanja na žrtve velikog Otadžbinskog rata".

Sećamo se. Tugujemo. Ali, da li postoje nada da izbegnemo ponavljanje ovog užasa i nasilja prema našoj deci?

Postoje. Zaboravivši na ljutnju i mržnju, počeli smo da opraštamo. Uvek smo umeli da opraštamo. Da opraštamo i da se ne ljutimo na čovečanstvo zbog toga što je uopšte dopustilo takav događaj. Naučili smo se da volimo. Da volimo onih koji su nama dragi, koji su uz nas. Da volimo život, a ne smrt, mržnju i agresiju.

I zato smo mi pobedili tada. I zato pobeđujemo danas. I ne daj Bože da zaboravimo na to!"

(Telegraf.rs)