SRPSKI BAJKERI NA SVETOJ GORI: Ovako izgleda država pravoslavnih monaha, koja traje više od 1000 godina (FOTO)

Hodočasnici na točkovima počeli su pud od Hrama Svetog Save i stigli do njegove zadužbine na Svetoj gori, a posetili su i manastir u kom je nedavno bio Vladimir Putin

Članovi moto-kluba Arhangel, koji su 13. juna krenuli na hodočašće, putem dugim preko 3.000 kilometara, proveli su dva dana na Svetoj gori i prenoćili u manastiru Hilandar.

Preporučujemo

Bajkeri su na Atos stigli 15. juna i za kratko vreme obišli nekoliko pravoslavnih svetinja, od kojih su najvažnije, naravno, srpski manastir Hilandar i ruski manastir Pantelejmon.

SRPSKI BAJKERI NA HODOČAŠĆU: Preći ćemo 3.000 kilometara i obići najveće PRAVOSLAVNE SVETINJE na Balkanu! (FOTO)

Malo ljudi zna da je Sveta gora autonomna monaška država, pod grčkim suverenitetom. Nalazi se na trećem prstu poluostrva Halkidiki, Atosu i postoji više od 1000 godina. Sveta gora je formalno osnovana 963. godine, kada je monah Atanasije osnovao manastir Veliku Lavru, i danas najznačajniji od 20 manastira, koliko ih ima u ovoj monaškoj državi. Tamo živi ukupno oko 2.000 monaha, a niko ko nije monah ne može tamo živeti, već samo doći u posetu, uz blagoslov nekog od manastira.

Srpski bajkeri dobili su blagoslov iz manastira Hilandar, gde su i prespavali i obavili bogosluženje po staroj tradiciji.

Kao što verovatno već znate, Hilandar su u XII veku obnovili najveći srpski svetitelji Sveti Sava i njegov otac Sveti Simeon, kako mu je bilo monaško ime, a nama je poznatiji kao Stefan Nemanja, rodonačelnik loze Nemanjića. Godine 1198. vizantijski car, Aleksije III Anđeo, izdao je povelju kojom se Hilandar i svetilište u Milejama, daruju "da Srbima budu na večni poklon".

Manastir je izgrađen na ruševinama starijeg manastira Helandariona, koji je u XI veku osnovao grčki monah Georgije Helandarios, po kome je i dobio ime. Delovi tog starog Hilandara i danas postoje.

Bajkeri su obišli i ruski manastir Pantelejmon, koji je još poznat i kao Rusikon, a kao i svi manastiri na Svetoj gori, ima zanimljivu istoriju. Tradicionalno se smatra ruskim, ali tokom dugog perioda, ruski monasi su bili manjina u tom manastiru. Za vreme ruskog ropstva pod Mongolima i Tatarima, monasi u manastiru su uglavnom bili Grci i Srbi, a 1726. zapao je u teško stanje. Tada su u njemu ostala samo dva ruska i dva bugarska monaha, da bi 1735. manastir bio proglašen grčkim. Ponovo se vraća pod rusku jurizdikciju 1830, kada je obnovljen, a znatno je napredovao tokom XIX veka, kada je bio pod pokroviteljstvom carske porodice Romanovih.

Od savremenih ruskih vladara, manastir Svetog Pantelejmona prvi je posetio Vladimir Putin 2005. godine, a pre nepunih mesec dana predsednik Rusije ponovo je posetio ovaj manastir, gde je dao obećanje da će se zalagati za njegovo očuvanje.

PUTIN TOKOM POSETE SVETOJ GORI OBEĆAO: Zalagaću se za očuvanje St. Pantalejmona

Car Dušan je u svoje vreme, takođe posetio Svetu goru u septembru 1347. godine i ostao sve do juna 1348. Tada je sa njim na Atosu boravila i carica Jelena, njegova žena, koja je i jedina žena kojoj je ikada bio dozvoljen pristup u ovu državu pravoslavnih monaha. Sveta gora je tada i teritorijalno bila u okviru srpskog carstva. Na mestu gde se Dušan sastao s manastirskom bratijom, na putu od mora do Hilandara, sagrađen je ovaj krst, kao simbol tog sastanka.

- U svim manastirima smo jako srdačno dočekani, a bogosluženjima smo prisustvovali u Hilandaru, gde smo i prespavali sa monasima. Nastavljamo dalje i idemo putem Zejtinlika, gde ćemo posetiti srpsko groblje i odati poštu nastradalim Srbima iz Prvog svetskog rata - rekao je vođa puta Vladimir Veselinović.

(Telegraf.rs)