UGROŽENA BUDUĆNOST EVROPE: Ovo su problemi i krize s kojima se trenutno suočava EU (FOTO)

U centru Beograda danas se govorilo o aktuelnim unutrašnjim i spoljnim izazovima sa kojima se suočava EU, koji imaju i direktan uticaj na nastavak procesa integracija zemalja Zapadnog Balkana

U Beogradu je danas održana konferencija "Ugrožena budućnost Evrope", na kojoj su se našle mnoge teme i problemi s kojima se trenutno suočava Evropska unija. Predsednica Centra za spoljnu politiku Aleksandra Joksimović u uvodu je pozvala govornike i učesnike da tokom panela "pokušaju da izađu iz okvira Zapadnog Balkana u naš dom, EU, koja je zaokupljena problemima".

Preporučujemo

"EU SE NEĆE RASPASTI AKO VELIKA BRITANIJA IZAĐE, ali će početi period globalne nesigurnosti!"

- Nepoverenje, manje solidarnosti, rast nacionalizma, vode raspadu EU. Nacionalizam je već duboko zahvatio Evropu, s jačanjem desničarskih stranaka, ksenofobijom... Evropa nema alternativu, a čini se da je EU u svakoj od prethodnih kriza našla adekvatan odgovor - rekla je Joksimović u pozdravnoj reči.

Konferenciju "Ugrožena budućnost Evrope" organizovala je Fondacija Fridrih Ebert i Centar za spoljnu politiku, a glavne teme su bile izbeglička kriza, referendum o izlasku Velike Britanije iz EU, porast nacionalizma, odnosi Turske i EU, kao i odnosi sa Rusijom. Takođe, govorilo se o ulozi Nemačke kao lidera u EU.

EU se trenutno suočava sa mnogim krizama, pored unutrašnjih i spoljnih pitanja svake članice. Bregzit je trenutno najaktuleniji u ovom momentu, a tu su i migrantska kriza, dužnička kriza, odnosi sa Rusijom, kriza u Ukrajini, sporazum sa Turskom.... Na pitanje novinara koji je glavni problem ili možda krucijalni koji bi mogao dovesti do destabilizacije EU, Joksimović je je rekla da je teško izdvojiti koji bi to bio.

- U ovom trenutku je, naravno, najaktuelnija je kriza Bregzita. Ukoliko Velika Britanija donese odluku da izađe iz članstva EU, to može biti jedan okidač za aktivnosti drugih zemalja koje posmatraju ova kretanja. Ako se to desi, bojim se da bi to bio početak paranja struktuire u samoj EU. Ono što je evidentno je da ukoliko bi Britanija glasala za izlazak, to bi stvorilo i ozbiljnu unutrašnju nestabilnost unutar same Velike Britanije. Odmah bi se postavilo pitanje opstanka Škotske i Severne Irske. Mislim da bi to uvuklo Evropu u jedan ozbiljan ciklus različitih nestabilnosti. Naravno, ekonomija je nešto što je na vrhu prioriteta. Nešto na šta smo zaboravili. 2017. se postavlja pitanje hoće li Grčka ostati deo Evrozone. To su neka od klučnih pitanja - rekla je predsednica Centra za spoljnu politiku.

Prisutnima su na početku konferencije obratili i nemački ambasador u Srbiji Aksel Ditman i ambasadorka Francuske u Srbiji Kristin Moro.

- Verujem da EU nije u toliko lošem stanju. Ako govorimo u oblasti spoljne politike, u poslednih nekoliko godina EU je ostvarila uspehe, poput nuklearnog sporazuma sa Iranom, dužničke krize u Irskoj, postupanja tokom krize između Rusije i Ukrajine, ali i kada je reč o dijalogu između Beograda i Prištine u Briselu - kazao je ambasador Nemačke.

Navodeći odgovornu politiku Srbije, kada je reč o rešavanju izbegličke i migrantske krize, Ditman je dodao da EU ima veliki interes da podržava reformske procese u zemljama zapadnog Balkana. Ambasador Nemačke se osvrnuo i na nacionalizam koji se širi Evropom.

- Svedoci smo porasta nacionalizma i desničarskih stranki, koje su treća snaga u Evropi. To ne smemo zanemariti i omalovažavati. Ali, to možemo da uzmemo kao indikator. Sve moramo uzeti u obzir i posebno razmatrati - rekao je u svom optimističnom govoru o budućnosti EU Ditman.

Ambasadorka Francuske u Srbiji Moro, rekla je da je EU suočena sa mnogim krizama, simultano, koje su unutrašnje i spoljašnje. Prema njenim rečima, tenzije su najviše viđene tokom izbegličke krize, a istakla je i da posle Bregzita više ništa neće biti isto, bez obzira na rezultat.

O jačanju nacionalizma i integracijama na konferenciji su govorili i bivši poslanik Evropskog parlamenta Juzef Pinjor, profesorka departmana za političke i međunarodne odnose iz Ankare, Birgul Demirtraš, bivši Državni sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova Mađarske Vilmoš Sabo, kao i Ivana Miloradović, novinarka BBC-ja.

- Imam dobre vesti, većina Mađara je proevropski orjentisana. Naravno, to je generalna konstatacija. Moramo da prikupimo pozitivne i negativne činjenice i da pokušamo da napravimo ravnotežu. Ono u čemu bih se složio sa gospodinom Tuskom je da ništa bolje ne bi bilo kada bi Evropa bila podeljena. Evropa se sastoji od malih zemalja, a mnoge ni ne znaju da su male - rekao je Vilmoš Sabo na konferenciji.

On se dotakao i teme o političkoj situaciji u svojoj zemlji, uključujući i poteze premijera Viktora Orbana i njegovog centralizovanog sistema u državi.

Bivši poslanik Evropskog parlamenta koji dolazi iz Poljske je ponovio ono u čemu su se svi govornici složili, a to je da Evropa nema alternativu. Dotakao se i porasta nacionalizma u svojoj zemlji, i jačanja desnice, pri čemu je istakao da je levica u Poljskoj jako slaba.

Takođe, na konferenciji su o ulozi Nemačke u EU govorili bivši ministar za Evropu i međunarodne poslove nemačke pokrajine Baden-Virtenberg Peter Fridrih, bivši ambasador u Nemačkoj Ivo Visković, kao i pomoćnik ministra spoljnih poslova BiH Amer Kapetanović.

Jedna od glavnih tema panela bila je i regionalna dimenzija procesa proširenja, uticaj Rusije i Turske na region Zapadnog Balkana, Berlinski proces i ekonomski razvoj regiona.

(N. Ivanovski)