SLOBODANKI SU PRE 44 GODINE REKLI DA JOJ JE DETE MRTVO: Životna drama žene koja je ubeđena da joj je ĆERKA ŽIVA!
Nakon bezuspešnog traganja, Slobodanka i muž su prekinuli potragu za detetom. Često su bili na relaciji Italija-Srbija, jer su tamo radili. Slučaj je ostao nerasvetljen do današnjih dana
Slobodanka Milošanović (65) iz Neresnice kod Kučeva, pre 44 godine rodila je ćerku u Opštoj bolnici u Požarevcu. Nekoliko dana posle porođaja, doktori su joj rekli da joj je dete mrtvo. Bez ikakvog objašnjenja šta se desilo potpuno zdravoj bebi, dali su joj otpusnu listu i rekli da je dete preminulo od žutice, kaže ona. Slobodanka je tada imala 21 godinu.
- Sve mi je bilo čudno. Imala sam karlični porođaj, ali beba je rođena zdrava, ja sam je videla svojim očima. Po porođaju su mi je odmah odveli, nisu mi dali da je dojim, niti da joj dam ime. Kada sam trebala da krenem kući oni meni kažu "Dete ti je dobilo žuticu i umrlo je" - priča za Telegraf, Slobodanka Milošanović.
Slobodanki nisu dali ni da vidi, ni da preuzme svoju mrtvu bebu. Tada se pomirila sa tim, bila je mlada i poverovala je da je dete zaista umrlo.
Dve godine kasnije, 1974. godine, Slobodanka je dobila drugo dete, a već 1978. godine i sina. Zajedno sa mužem, Đorđem Milošanovićem, otišla je da živi u Italiju, gde je provela više od 20 godina. U Srbiju i rodno Kučevo dolazila je povremeno.
- Tada sam bila mlada i uspela da se pomirim sa tim. Međutim, godinama me je mučila misao da mi je dete živo, a da ne znam gde je. Ja ne želim ništa od nje, samo da je vidim, upoznam, i da joj kažem da ima roditelje, da ima majku i oca, koje su odvojili od nje još dok je bila u porodilištu. Grize me savest godinama, ipak je to moje dete, iako sam ga videla samo na porođaju - nastavlja priču Slobodanka.
Nekoliko godina posle prvog porođaja (Slobodanka ne može tačno da se seti koje su godine u pitanju) ona je u Požarevcu tražila umrlicu svog deteta. I tada je počela agonija, koja traje i dan danas...
- Kada sam tražila umrlicu, rekli su mi da ne postoji i da je dete živo, a da je u Izvod iz matične knjige rođenih upisana samo pod prezimenom, bez imena. Tada sam ulagala žalbe svim ustanovama, imam svu dokumentaciju iz bolnice, ali ćerku nikad nisam pronašla - kaže ona.
Nakon bezuspešnog traganja, Slobodanka i muž su prekinuli potragu za detetom. Često su bili na relaciji Italija-Srbija, jer su tamo radili. Slučaj je ostao nerasvetljen do današnjih dana, a Slobodanka se zadnji put pre nekoliko godina obratila privatnom centru za nestalu decu, ali ni tu nije bilo pomoći.
Zbog ogromnog vremenskog perioda, danas je gotovo nemoguće tražiti odgovorne za ovaj slučaj. Doktor koji je vodio trudnoću Slobodanki je, prema njenim rečima, preminuo.
U maju ove godine, Slobodanka je otvorila profil na Fejsbuku, podelila svoju životnu priču u nadi da će joj se neko javiti:
- Otvorila sam taj profil, ljudi mi svakodnevno šalju poruke, imam preko 2.000 prijatelja, ali od pravih informacija ni traga ni glasa. Javila mi se bila jedna, čija priča se podudarala sa mojom, ali smo kasnije utvrdili da nije ona ta. Ona je 1966. godište, a moja ćerka 1972. Ne znam da li ću ikad uspeti, ali neću prestati da se nadam i pokušavam na sve načine – završava priču za Telegraf žena koja 44 godine traži ćerku bez imena.
Ćerka je rođena 21.11.1972. godine u 05:30 časova, u požarevačkoj bolnici koja je tada nosila ime Voje Dulića. Otežavajuća okolnost celog slučaja je što nigde nije evidentirano ime deteta, po kome bi sada mogla da je traži.
Ukoliko poznajete osobu koja bi pomogla da Milošanovići pronađu svoje dete posle toliko godina, javite se na Slobodankin Fejsbuk profil, ili broj: 063/ 1323105 ili 063/160-58-99
(I.L.)