(EKSKLUZIVNO) PRVI ČOVEK SAD U NATO: Alijansa sad mora da bude jaka, VEOMA OZBILJNO SHVATAMO ONO ŠTO RUSI RADE!

- Ne gledamo na rusku retoriku i na ruske izjave kao na nešto definitivno. Ono što NATO posmatra su ruski kapaciteti. Stoga, kad vidimo ruske akcije kao što su Krim ili Donbas, njihov program vežbi, njihov program investicija u odbranu, vrste kapaciteta koje modernizuju, te stvari uzimamo ozbiljno

Predstojeći samit NATO u Varšavi i na Istoku i na Zapadu već nazivaju istorijskim. Na njemu bi trebalo da budu donete izuzetno bitne odluke o budućnosti Alijanse, odluke koje će nacrtati skicu odnosa među najvećim svetskim silama u predstojećoj deceniji.

Preporučujemo

U svom redovnom brifingu sa urednicima i novinarima redakcija evropskih medija, Daglas Lut, ambasador Sjedinjenih Američkih Država pri NATO, objasnio je šta će se dešavati na sastanku ministara NATO država, poslednjem pred samit, i odgovarao na pitanja novinara.

IMAĆEMO PROBLEM AKO RUSI PONOVO POVREDE VAZDUŠNI PROSTOR TURSKE: Daglas Lut, ambasador SAD u NATO, za Telegraf

Daglas Lut je postavljen na mesto Ambasadora SAD u NATO u avgustu 2013. godine. Od 2007. do 2013. godine bio je prvo savetnik Džorža Buša za rat u Avganistanu i Iraku (u ovom periodu dobio je nadimak “War Tsar”), a zatim je bio pomoćnik Baraka Obame za pitanja Avganistana, Pakistana i Indije.

(EKSKLUZIVNO) DAGLAS LUT, AMBASADOR SAD U NATO: Ne želimo konflikt sa Rusijom, ali oni samo komplikuju situaciju u Siriji!

Prenosimo uvodno izlaganje i brifing ambasadora Luta u celosti.

Moderator: Danas je sa nama još jednom ambasador Daglas Lut, stalni predstavnik SAD u NATO. Kao što znate, ove nedelje je sastanak ministara odbrane država NATO, a Samit u Varšavi se približio, pa je ova diskusija blagovremena. Hvala vam, ambasadore Lut, što ste odvojili vreme da razgovarate s nama danas. Počećemo današnji razgovor sa uvodnim napomenama ambasadora Luta, a onda ćemo preći na vaša pitanja i pokušati da odgovorimo na što više za 45 minuta, koliko otprilike imamo. Današnji razgovor se snima. Sada predajem mikrofon ambasadoru Lutu.

Lut: Hvala svima iz cele Evrope koji su danas sa nama u ovom brifingu. Pre svega, da vas uvedem u kontekst: sastanak ministara traje do srede, i bukvalno je poslednji korak, poslednji sastanak ministara pre Samita u Varšavi, koji je 8. i 9. jula. Tako da ima još oko tri nedelje do samita. Kad je reč o Varšavi, mislim da možemo očekivati sledeći glavni narativ. Pre svega, Varšava će demonstrirati da ćemo završiti aktivnosti koje smo započeli na poslednjem samitu, Samitu u Velsu u septembru 2014., a adaptacija koja je počela u Velsu će odgovoriti na najozbiljnije izazove evroatlantskoj bezbednosti, od kraja Hladnog rata. Među ove izazove spadaju izazovi na istoku, na jugoistoku, i to pre svega na granici Turske sa Sirijom i Irakom, i još direktno na jugu, preko Mediterana, u pogledu zemalja na severnoj obali Afrike. Ministarskim sastankom dominiraće dve glavne teme, ali te iste teme biće značajne i na samitu u Varšavi. Prva tema je diskusija unutar Alijanse o tome kako NATO štiti svoje građane, i ovo je povezano sa modernizovanjem kapaciteta NATO za odvraćanje i odbranu. Dakle, odvraćanje i odbrana su prva tema. Druga tema je u vezi sa projektovanjem stabilnosti van granica NATO. Ovo pogotovo ima veze sa tim kako NATO može da poboljša stabilnost u graničnim državama. Dakle, ne države članice, nego države van same teritorije NATO. A ovo se posebno odnosi na slabe i propadajuće države na granicama NATO.

Dozvolite mi sada da kažem par reči o ministarskom sastanku, u vezi sa ove dve teme. Ministri se u utorak na prva dva sastanka fokusiraju na prvu temu, moderno odvraćanje i odbrana. A ovo je, naravno, misija koja je u srži NATO, da štitimo naše građane. Zamolio bih vas da o odvraćanju razmišljate na tri načina. Pre svega, postoji element odvraćanja koji se oslanja na nacionalne odgovornosti za otpornost. Ovo je odgovornost svake nacije za samoodbranu, nacionalna odgovornost za suprotstavljanje hibridnom ratovanju, za sajber-sigurnost, za zaštitu ključne infrastrukture. Ovo je u suštini ono što saveznici mogu da urade sami za sebe, uz pomoć drugih saveznika. Drugi element odvraćanja je povezan sa konvencionalnim kapacitetima. Ovo su konvencionalni vojni kapaciteti. A videli smo da su se desile fundamentalne promene u strategiji NATO u poslednjih nekoliko godina. Pre svega, ministri će se baviti onim što je nazvano Akcioni plan za spremnost, koji je odobren na Samitu u Velsu 2014. godine, a sada je skoro potpuno gotov. U okviru njega napravljena je unapređena jedinica za reagovanje NATO koja broji oko 40.000 vojnika. Ova jedinica za reagovanje ima snage na moru, u vazduhu, na zemlji i specijalne snage.

U okviru ovih 40.000 je i brigada sa veoma visokom gotovošću, od 13.000 ljudi. Ova jedinica, ova jedinica sa veoma visokom gotovošću je spremna za akciju u roku od nekoliko dana. U stvari, upravo sada, ova jedinica, koju vodi Španija, je na vežbama u Poljskoj. Sve ovo je deo Akcionog plana za spremnost. Još jedan element tog plana je povezan sa komandom i kontrolom po istočnom krilu NATO. U ovo spadaju šest centara za prihvatanje i koordinaciju pristizanja pojačanja NATO. Ovih šest centara za prihvat su geografski raspoređeni od Estonije do Bugarske. Svih šest su operativni danas. Komanda i kontrola su takođe unapređeni pomoću dva glavna štaba. Jedan sa tri zvezdice u Poljskoj, i jedan sa dve zvezdice u Rumuniji. Kad pominjem zvezdice, mislim na činove najviših oficira koji komanduju tim štabovima. Dakle, Akcioni plan za spremnost je dramatično pojačao prisustvo NATO na istoku, ali istovremeno i sposobnost kontrole i komande nad snagama NATO. Akcioni plan za spremnost uključuje i dva nova odbrambena plana. Jedan za jugoistok, i jedan za severoistok teritorije NATO. Imamo i modernizovan proces donošenja odluka, i tu mislim na korake donošenja odluka u kriznim situacijama, ovde u sedištu NATO, među 28 ambasadora. Na kraju, započeli smo sa celom serijom vežbi koje će povezati sve delove Akcionog plana za spremnost, i ovo se najbolje vidi upravo sada, gde se severoistočno od baze alijanse odigrava serija vežbi koje demonstriraju o čemu je tačno reč, kad govorimo o Akcionom planu za spremnost. Osnovna poruka ovog plana je da on, pre svega, doprinosi odvraćanju; a zatim, odluke koje je NATO doneo u Velsu će biti potpuno sprovedene u Varšavi. Ukratko, NATO radi ono što kaže da će uraditi. Sad, sećate se poslednjeg ministarskog sastanka, u februaru, kad su SAD objavile određene odluke povezane sa onim što zovemo Evropska inicijativa za potvrđivanje. Ova inicijativa, u okviru koje će američka brigada biti u rotaciji na tlu Evrope od rane 2017. godine, je aktivirana. Ali možete videti da je ova američka inicijativa umnogome komplementna sa Akcionim planom za spremnost, jer u Evropu dovodi novu brigadu, tešku brigadu, uz određenu količinu stacionirane opreme i za SAD. Sve ovo je pregled onoga što smo već uradili.

Šta je novo, kad je reč o konvencionalnom odvraćanju? I ovde će ministri diskutovati i učiniti konačna doterivanja onome što zovemo Pojačano istureno prisustvo. Ovo je plan koji je napravljen u februaru, i sada je mnogo kompletniji, a u njemu učestvuje po jedan bataljon NATO u četiri različite države članice. Dakle, Estonija, Letonija, Litvanija i Poljska. Dakle, svaki od ovih saveznika će biti domaćin Alijansi, bataljonu NATO. Kad kažem bataljon, imajte u vidu jedinicu spremnu za angažovanje veličine od 800 do 1.000 vojnika u svakoj od ove četiri države NATO. Ovo će, naravno, funkcionisati po principu rotacije. Četiri vodeće nacije koje čine "kičmu" ovih bataljona će dobiti pomoć od drugih saveznika, koji će učestvovati u inicijativi. Četiri zemlje-domaćina - Estonija, Letonija, Litvanija i Poljska - biće blisko uključeni u ovo. Ne očekujem da ćemo imati sve detalje o Pojačanom isturenom prisustvu ove nedelje, o većini konačnih detalja, o tome koje nacije će imati vodeću ulogu, i kad će sve ovo početi. Ovi detalji će biti poznati na samom samitu u Varšavi. Na kraju, kad je reč o konvencionalnom odvraćanju, ministri će u ova dva dana razgovarati o dva nova kapaciteta koja će uskoro biti u funkciji. Pre svega, sistem NATO za zaštitu od balističkih projektila. Oni koji ovo prate pažljivo znaće da smo prošlog meseca učinili operativnim bazu za odbranu od balističkih projektila u Deveseluu u Rumuniji; i počeli smo da radimo na još jednoj sličnoj bazi koja će se otvoriti 2018. godine u Poljskoj. Razgovaraćemo i o još jednom kapacitetu koji se zove Alijansin Sistem za nagledanje zemljišta (AGS). Ovo je flota pet bespilotnih letelica svetske klase koje operišu na velikim visinama, i koje će da pruže Alijansi dodatne kapacitete nadgledanja terena krajem ove godine. Dakle, sve ovo, od Plana za akcionu spremnost, do Pojačanog isturenog prisustva, preko američkog doprinosa brigafama pod Evropskom inicijativom za potvrđivanje, a zatim i novi kapaciteti - odbrana od balističkih projektila i AGS - sve ovo zajedno predstavlja centar spektra odvraćanja. Dalje, ministri će kratko razgovarati i o trećem elementu odvraćanja, a ovo je nuklearni kapacitet Alijanse za odvraćanje. Ovde ne očekujemo velike promene, ali će se ministri potruditi da nuklearni kapaciteti NATO ostanu onakvi kakvi su već oko 60 godina - sigurni, osigurani i efektivni. Svi ovi kapaciteti koje sam nabrojao znače da su nam potrebne odgovarajuće investicije u sektoru odbrane, kako bi se oni finansirali. Dolari i evri se pretvaraju u ove kapacitete. Ništa od ovoga nije jeftino. Na Samitu u Velsu su, prvi put u istoriji NATO, lideri obećali da će u roku od 10 godina učiniti sve kako bi se približili cilju Alijanse da se dva odsto nacionalnih BDP odvaja za odbranu. U Varšavi će biti dve godine od tog obećanja. Kako ovo napreduje? Ministri će pregledati tabelu, i videće tačno kakva je situacija kod svih 28 članica Alijanse. Ukratko, 5 od 28, uključujući i SAD, su na dva odsto ili iznad dva odsto BDP koje odvajaju za odbranu. Dakle, pet članica je dostiglo cilj. Mnoge druge, jasna većina, prestale su sa kresanjem budžeta i uspele su da povećaju brojke posle obećanja datog na Samitu u Velsu. Ali ovde ima još mnogo toga da se radi. Ako je neka država bila na 1 odsto, ili čak na 1,5 odsto BDP, neće stići odmah do 2 odsto, ali ovo je program čije trajanje je 10 godina, i mislim da smo uspeli da dođemo do realnog napretka.

Printskrin: Youtube/usbotschaft

Važno je i ono što dobijamo. Pominjao sam ono što uzimamo, novac, ali i ono što kupujemo sa tim dolarima koji su namenjeni odbrani je takođe bitno. Zato će ministri pregledati seriju mera o kupovini, koje se tiču održivosti naših snaga, upotrebljivosti naših snaga, stepena do kojeg smo uspeli da ispunimo naše obaveze, kad je reč o popunjenosti štabova NATO, i tako dalje. Mogu vam reći da niko nije savršeno ispunio ove ciljeve. Svi imamo mnogo posla, uključujući i SAD. Ali poruka je da će Alijansa i ministri biti veoma transparentni o tome kako napredujemo sa novcem i opremom. Ovo je veoma bitna usputna stanica sličnom zasedanju koje će se desiti na Varšavskom samitu, gde će lideri videti jednu verziju ovih tabela, i biće upoznati s tim ko ispunjava standarde NATO, a ko ne ispunjava standarde NATO. Dakle, sve ovo ulazi u okvir prve teme, koja se bavi odvraćanjem i odbranom, i zaštitom građana zemalja NATO.

Druga velika tema o kojoj će ministri pričati je tema projektovanja stabilnosti. Dakle, mimo osnovnog zadatka, zaštite same teritorije NATO zemalja, Alijansa želi da štiti stabilnost baveći se problemima kao što su terorizam i ilegalna migracija, pogotovo na periferiji NATO, gde se nalaze slabe i propadajuće države. Ministrima odbrana 28 zemalja će se u ovoj diskusiji pridružiti potpredsednica Mogerini iz EU, i takođe dve države članice EU koje su takođe bliski partneri NATO - Švedska i Finska. U tom sastavu će oni diskutovati o tome kako bi NATO i EU trebalo da sarađuju bliskije. Stav je SAD da bi NATO i EU trebalo da budu veoma prirodni partneri. Mi ovo kažemo jer oni dele iste vrednosti, dele 22 zajednička člana, dele isti geografski prostor, i suočavaju se sa mnogim istim izazovima. Ali u Varšavi ćemo insistirati na tome da je vreme da se pređe sa retorike o partnerstvu NATO-EU na konkretnu, praktičnu saradnju. Mislimo da postoje mnoge teme o saradnji NATO sa EU. Među njima su nacionalne otpornosti, borba protiv hibridnog ratovanja, sajber-sigurnost, pomorske operacije, vežbe, izgradnja kapaciteta, i tako dalje. Dakle, ima mnogo toga u agendi što se može pokazati kao plodonosno, kad je reč o saradnji NATO-EU, ali vreme je da se pozabavimo napornim poslom stvarnog ostvarivanje te saradnje i odmaknemo od puke priče o tome. Ova priča se priča već dugo vremena i mislim da ćete videti da ćemo u Varšavi imati objavu lidera koja nas zaista pomera u pravom smeru kad je reč o saradnji NATO-EU. Ministri će takođe razgovarati o tome kako bi NATO mogao da doprinese u specifičnim situacijama, kad je reč o pomoći koaliciji protiv ISIS. Na primer, danas mi obučavamo Iračane i gradimo kapacitete u Jordanu. Svih 28 članica NATO već doprinose kao članice te koalicije, ali ministri će razmatrati šta još NATO može da učini kako bi podržao međunarodni poduhvat da se porazi ISIS.

Foto: Profimedia

Na kraju, razgovaraće se ponovo o Avganistanu. Naravno, u Avganistanu imamo dugoročni napor NATO da projektuje stabilnost u tom veoma problematičnom kraju sveta. Ministri će razgovarati o misiji "Odlučna podrška" u Avganistanu, gde nekih 40 nacija zajedno ima oko 13.000 vojnika koji obučavaju, savetuju i pomažu avganistanskim snagama. Takođe, bavićemo se i projektom koji za cilj ima obezbeđivanje stalnog finansiranja za avganistansku policiju i vojsku. U krajnjoj liniji, kad je reč o ovome, stoji činjenica da NATO procenjuje da je sam NATO sigurniji kad su naši susedi stabilni. Poslednji sastanak biće sastanak Komisije Ukrajina-NATO. Ovde će ukrajinski ministar odbrane Poltorak obavestiti 28 ministara NATO o bezbednosnoj situaciji u Ukrajini i govoriti o unutrašnjem procesu reformi u Ukrajini, pogotovo u sektoru odbrane. Najbitnije od svega, on će nas izvestiti o nedavno usvojenom Biltenu o strateškoj odbrani, koji je u stvari ukrajinski plan o tome kako će da pomere svoje odbrambene kapacitete ka NATO standardima. Ministri će takođe razmatrati tekuću pomoć NATO Ukrajini, a sve ovo će biti priprema za sličan sastanak Komisije Ukrajina-NATO u Varšavi, među čelnicima država i vlada. Dakle, ovo je nešto poput završnog "doterivanja" za Varšavski samit. Gradićemo na onome što je dogovoreno u Velsu. Nastavićemo da se adaptiramo na izazove s kojima se NATO susreće ovde u Evropi. I one koji su direktno suprotstavljeni NATO, odnosno teritorijama NATO i stanovništvu NATO država, ali i one izazove za sigurnost koji leže van teritorije NATO, na našoj periferiji. Mislim da će serija odgovora koje sam ovde skicirao pokazati da se NATO menja, da se adaptira, i da to čini na odgovoran, predvidiv i zreo način, baš kako bi naših 28 demokratija i očekivalo. Na kraju krajeva, sve ovo mi radimo zajedno. Kako mi u glavnom štabu NATO kažemo, mi to radimo kao 28, ili 28 saveznika za 28 saveznika. Drugim rečima, radimo zajedno. Ovde ću se zaustaviti, možete početi s pitanjima.

Moderator: Odlično. Hvala vam, ambasadore, za vaše izlaganje. Počećemo sad s pitanjima. Pre nego što počnemo, želeo bih da pročitam jedno pitanje koje smo dobili preko mejla, od Lusine Petrosjan, novinarke iz Armenije, iz lista Hraparak. Ona pita ambasadora za procenu o tome koliko su se ponašanje i dela Rusije promenili posle samita NATO 2014, i da li je nato postao opasniji ili pomirljiviji u Evropi.

Lut: Mislite da li je Rusija postala opasnija ili pomirljivija?

Moderator: Da, Rusija, jesam li rekao NATO?

Lut: Da.

Moderator: Da li je Rusija postala opasnija ili pomirljivija.

Lut: Pa, pretpostavljam da je ono što bih karakterisao kao rusko ponašanje posle 2014. godine bilo dosledno. Mislim da posle 2014. godine ima više kontinuiteta u poslednje dve godine nego što je bilo promene, u ruskom ponašanju. Zašto kažem ovo? Rusija nastavlja da okupira Krim, ilegalno. Rusija nastavlja da destabilizuje, preko proksi snaga, Donbas u istočnoj Ukrajini. Rusija nastavlja da sprovodi velike vežbe van parametara, van mera transparentnosti iz Bečkog dokumenta. Rusija nastavlja sa sprovođenjem doktrine koja je agresivna i neodgovorna. I Rusija nastavlja da se ponaša neodgovorno, kad je reč o rutinskim interakcijama na moru i u vazduhu, u međunarodnim vodama i vazdušnom prostoru. Tako da, ako pogledate ovih 5-6 stvari, imate prilično kontinuiteta u ruskom ponašanju.

Moderator: Odlično. Hvala vam puno. Prva dva pitanja će postaviti Matijas Gebauer iz Der Spiegel i Tomas Nels, slobodni novinar iz Nemačke. Prvo Des Spiegel, molim.

Der Spiegel: Hvala vam na mogućnosti da postavim pitanje, ambasadore. Imam jedno kratko. Govorili ste o sastanku o pitanju nuklearnog odvraćanja. Pitam se, šta očekujete od Samita NATO, kad je reč o nuklearnoj strategiji NATO? Da li će biti promene u terminologiji? Ili će možda doći do jačanja u sektoru nuklearnog odvraćanja u Varšavi?

Moderator: Sada Tomas Nels, slobodni novinar iz Nemačke.

Tomas Nel: Da, radio-izveštač. Ambasadore Lut, imam pitanje koje se tiče Samita NATO, ali i sastanka ministara, o novcu. Slušamo o tome već mesecima, i pitamo se zašto bi bilo neophodno povećati taj iznos, koji je sad oko 900 milijardi dolara. Mislim da je to generalno suma budžeta NATO. Onda vidim ruski novac, i oni ga povećavaju i imaju oko 90 milijardi dolara. Dakle, deset puta manje. A vi tvrdite da je neophodno povećavati budžet, kako bi bili ispunjeni ciljevi dogovoreni u Velsu. Zašto je neophodno da budžet bude 10 puta veći od ruskog? I, ako mogu, brine li NATO o ljudskim pravima i drugim pravilima demokratije u zemljama članicama i pridruženim zemljama? Kao što je, na primer, Turska.

Lut: U redu, krenimo redom. Prvo Der Spiegel. Ne očekujem bilo kakvu značajnu promenu u nuklearnoj strategiji NATO na ovom ministarskom sastanku ili na Varšavskom samitu. Mislim da je mnogo bitnije da lideri u oba slučaja potvrde da NATO ostaje nuklearni savez, i da nuklearni arsenal NATO za odvraćanje ostane siguran, osiguran i efikasan. Dakle, ovo je jednostavno potvrda strategije NATO i potvrda da sa nuklearnim naoružanjem radimo ono što smo rekli da ćemo da radimo, a to je da je ono sigurno, osigurano i efikasno. Ali neće biti značajnih promena na tom frontu. Kad je reč o pitanju finansiranja, pomenuli ste cifru od 900 milijardi dolara. Naravno, 650 od tih 900 milijardi je budžet SAD za odbranu, a nije sav budžet SAD za odbranu usmeren ka podršci NATO. Dakle, veliki deo tih 650 milijardi nema veze sa NATO, jer postoje razne druge globalne obaveze SAD. Dakle, ovde ne govorimo zaista o 900 milijardi, što je fascinantna brojka. Ipak, to jeste više nego što Rusija troši. Ključ je ovde to da u mnogim slučajevima odbrambeni kapaciteti, a NATO jeste odbrambena alijanse, dakle odbrambeni kapacitet NATO jeste skuplji od izgradnje ofanzivnog kapaciteta. Zašto je to tako? Jer NATO mora biti jak u svih 28 zemalja članica. Mi imamo obavezu da branimo 28 zemalja. A pošto nismo ofanzivna alijansa, ne možemo da biramo gde ćemo investirati. Moramo biti jaki na 28 teritorija. Druga stvar koju bih voleo da kažem je da je NATO, od kraja Hladnog rata, smanjio troškove finansiranja odbrane. Ako pogledate obrasce u poslednjih 20-tak godina, videćete konstantno opadanje. Neki su ovo opadanje u ulaganju u odbranu nazvali "dividendom mira" sa kraja perioda Hladnog rata. Moj osnovni argument, kad je reč o finansiranju odbrane, je da, ako pogledate NATO danas, na istoku, na jugoistoku, na jugu, vidite seriju izazova za koje su, po našem mišljenju, potrebne nove investicije. Uprkos tome što smo već mnogo učinili po ovom pitanju, mislimo da postoji opravdanje za još. To je to, ukratko. Pauzirali smo sa finansiranjem odbrane, sad je vreme da ponovo investiramo.

Moderator: Hvala vam mnogo. Sledeće pitanje će postaviti Igor Ćuzović iz Telegrafa u Srbiji.

Hvala vam. Ambasadore, rekli ste da će Varšavski samit biti istorijski, i da će označiti jasnu tranziciju u sledeću fazu. Očigledno, i sledeću fazu u odnosima sa Rusijom. Šta se može očekivati posle Samita, po tom pitanju? Da li će doći do dramatične promene u odnosima NATO i Rusije, ili očekujete manje-više isti nivo odnosa kao i sada? U vezi s tim, gospodin Lavrov je nedavno izjavio da je svaki dobronameran političar i diplomata sa Zapada ubeđen da Rusija nikad neće napasti neku državu članicu NATO. Da li ste i vi ubeđeni u ovo?

Moderator: Hvala. Sledeće pitanje postavlja Loara Stefanesku sa Rumunske javne televizije, pa će ambasador odgovoriti.

Televizija Rumunije: Dobar dan, gospodine ambasadore. Loara Stefanesku iz sektora vesti Rumunske javne televizije. Pre dve nedelje, u toku istorijske posete Atini, gospodin Putin, jaki lider Ruske federacije, poslao je veoma glasnu poruku, preteći Rumuniji zbog njene potpuno legalne odluke da bude domaćin američkom odbrambenom sistemu - štitu protiv balističkih projektila u Deveseluu. Mnogi građani Rumunije doživeli su izjavu gospodina Putina kao ozbiljnu pretnju, i čekaju reakciju i zaštitu vlade. Mi vidimo dva aspekta. Jedan je da li ili ne Rumuni treba ove pretnje da shvate ozbiljno ili da ih shvate kao glupost? Drugi, ako pretnju treba shvatiti ozbiljno, kakve će vojne mere preduzeti SAD? Mislim na angažovanje Patriot projektila ili jedinica sa F-16. Hvala.

Lut: Ok, ovde ima dosta toga. Ali pre nego što pređem na ova dva pitanja, moram da se vratim na prethodno, jer mislim da nisam na pravi način odgovorio na pitanje o demokratiji. Moram da naglasim da je osnova ove alijanse demokratija i demokratski principi, koji stoje u osnovu svih naših 28 nacija. Sad, ne postoji jednakost između demokratskih sistema, postoji 28 verzija demokratije. Ali moram da naglasim da NATO ostaje posvećen onim demokratskim vrednostima koje su na snazi od 1949. godine, kad je Alijansa stvorena. Pažljivo posmatramo te demokratske principe u celoj Alijansi, i verujemo da je svaka od 28 nacija odgovorna za podržavanje tih vrednosti.

Kad je reč o odnosu NATO i Rusije, šta možemo očekivati sada, dve godine posle Krima, posle početnog upada na Krim i u Donbas? Šta možemo očekivati na Varšavskom samitu? Mislim da će lideri verovatno  naglasiti važnost dva fundamentalna faktora, i potrebu da ova dva faktora ostanu u ravnoteži. Prvo, da NATO mora da ostane jak, i da moramo da preduzmemo korake koje sam skicirao u uvodnoj reči. Korake koji osiguravaju da bilo koji potencijalni agresor bude odvraćen od poteza protiv NATO, jer je cena za to jednostavno previsoka. Dalje, ovde je reč o koracima koje moramo preduzeti, a tiču se otpornosti, koracima u konvencionalnom sektoru, i koracima u nuklearnom sektoru. Dakle, snaga i odvraćanje su deo odnosa sa Rusijom. Ali drugi deo je podjednako bitan, a to je da moramo biti otvoreni za dijalog sa Rusijom. Može biti da u Rusiji nemamo strateškog partnera, kao što smo nekad zamišljali u poslednjih 25 godina. Mi to prihvatamo. Ponašanje Rusije pokazuje nam da nemamo strateškog partnera. Ali ovo ne znači da mi treba da zatvorimo dijalog. Tako, nedavno smo održali savet NATO-Rusija, na nivou ambasadora. Ovo znači 28 saveznika plus Rusija. Razgovarali smo o seriji tema od zajedničkog interesa. Mislim da bi Savet NATO-Rusija trebalo da se sastane ponovo u narednih nekoliko nedelja, ili možda meseci. Naši vojni čelnici imaju slobodu da razgovaraju sa visokim ruskim oficirima na odgovarajućim funkcijama. Dakle, dijalog postoji i među političarima i u vojnom sektoru. Važno je ostaviti otvorenim ove kanale komunikacije i dijaloga. Zašto? Pre svega, zato što imamo zajedničke interese. Mi imamo zajednički interes da izbegnemo nesrećne slučajeve i pogrešne proračune. Imamo zajednički interes da budemo transparentni, kad je reč o vežbama koje se održavaju na našim teritorijama, i da osiguramo da te vežne nisu pogrešno shvaćene, kao bilo šta drugo nego ono što zaista jesu. A u slučaju NATO sve ovo su odbrambene vežbe. A postoje teme za koje je međunarodna zajednica shvatila da dijalog sa Rusijom, čak i saradnja sa Rusijom, može biti plodonosna. Podsetio bih na Iranski nuklearni sporazum, koji nije bio diplomatski akt NATO, nego je uključivao i Rusiju. Podsetio bih na uklanjanje hemijskog oružja Bašara al-Asada u Siriji, koje se ne bi desilo bez međunarodne saradnje sa Rusijom. I tako dalje. Tako da mislim da je ova ravnoteža nešto što će uslediti i posle ministarskog sastanka, i posle Varšavskog samita, i to je ravnoteža između snage i otvorenosti za dijalog.

Neću direktno komentarisati izjavu gospodina Lavrova o ruskim namerama. Ne gledamo na rusku retoriku i na ruske izjave kao na nešto definitivno. Ono što NATO posmatra su ruski kapaciteti. Stoga, kad vidimo ruske akcije kao što su Krim ili Donbas, kao njihov program vežbi, kao njihov program investicija u odbranu, kao vrstu kapaciteta koje modernizuju, te stvari uzimamo ozbiljno. Te stvari možemo izmeriti, sa sigurnošću. I protiv tih kapaciteta nameravamo da uspostavimo režim odvraćanja koji sam skicirao. Dakle, retorika je interesantna, ali mi obraćamo pažnju na akcije i kapacitete.

Konačno, odgovor na pitanje naše rumunske koleginice. U pravu ste, videli smo i mi izjave koje se tiču ruske reakcije na postavljanje štita od balističkih projektila postavljenog u Deveseluu. U stvari, pre tri ili četiri nedelje ja sam bio u Deveseluu, na ceremoniji otvaranja. Kad zemlja-domaćin pristane da primi NATO opremu, kao što je ona u Deveseluu, zemlja-domaćin preuzima na sebe i određene obaveze. Rumunija je ispunila te obaveze, koje se tiču domaćinstva. Ali i Alijansa preuzima obaveze. I ako bude akcije od strane bilo koje države, koje ugrožavaju ne samo Deveselu, nego bilo koji drugi deo Rumunije i rumunski suverenitet, možete očekivati da će Alijansa preduzeti korake za odbranu. Ne mogu govoriti o određenim odbrambenim merama, jer danas nemamo određenu pretnju. Ali, kad ste članica NATO, to znači da je NATO uz vas, kad god vam prete spolja. Dakle, NATO je uz Rumuniju, i visoko cenimo činjenicu da je Rumunija domaćin raketnom štitu.

Moderator: Hvala vam. Sledeće pitanje postaviće Aleksander Pauš iz Der Neue Tag iz Nemačke.

Der Neue Tag: Ambasadore, hvala vam za ovu priliku. Sećam se da ste kao mlad oficir čuvali Gvozdenu zavesu u Bavarskoj, i čini mi se da se vraćamo u prošlost. Jedinica u kojoj ste služili kao mlad oficir u Nemačkoj sada je u istočnoj Evropi, na Baltiku, i čuva istočnu granicu NATO. Da li vidite mogućnost povratka u Hladni rat ili nešto nalik Hladnom ratu?

Moderator: Hvala. Sledeće pitanje postaviće Pol Adams, diplomatski korespondent BBC-a.

BBC: Dobar dan, ambasadore, i hvala vam za ovo. Dva kratka pitanja, ako smem. Prvo - pomenuli ste da je potrebno još malo dodatnog rada, kad je reč o sastavu bataljona, vodećim nacijama, i tako dalje, i da možda nećemo u utorak dobiti sve informacije. Samo da znam da li sam ovo dobro shvatio. Drugo, izvinite zbog usmerenosti na nacionalne interese Britanije, ali pomenuli ste važnost saradnje NATO i EU. U slučaju britanskog izlaska iz EU posle referenduma za dve nedelje, mislite li da će to naneti štetu ovoj saradnji?

Lut: Pre svega, da odgovorim na pitanje koje se tiče moje stare jedinice, u kojoj sam proveo određeno vreme na granici između dve Nemačke, u Bavarskoj. Tačno je da je ta jedinica sada ponovo na dužnosti u blizini granice, a nedavno je bila deo mera origuranja članica NATO od Estonije do Bugarske da će Sjedinjene Države, a u ovom slučaju Armija Sjedinjenih Država, ozbiljno shvatiti svoje obaveze po članu 5. Sporazuma NATO - da će napad na jednu državu biti tretiran kao napad na sve. Tako da postoji značenje toga što je moja jedinica još uvek na dužnosti. Ne mislim, međutim, da je ovo povratak u Hladni rat. Zašto? Kažem to jer je u Hladnom ratu postojao veoma bipolaran, pobeda-poraz pristup globalnoj politici. Ovo je bio globalni dvoboj supersila. To nije tako danas. Takođe, u to vreme su postojale dve nepomirljive ideologije. Mislim da to nije slučaj danas. Tada je postojala Rusija, ili SSSR, koja je bila gotovo potpuno izolovana, politički i ekonomski, od Zapada, a današnja Rusija nije izolovana ekonomski. Ona je pod ekonomskim sankcijama, ali ruska ekonomija je danas mnogo zavisnija od Zapada i zavisnija nego što je bio slučaj za vreme Hladnog rata. Dakle, ne vidim globalni vojno-politički sukob koji me podseća na moje rane dane u vojsci. I mislim, iskreno, da ne idemo nazad ka tom vremenu. Ono čemu se vraćamo, međutim, je razumevanje unutar NATO da je kolektivna odbrana i teritorijalni integritet 28 saveznika, suverentitet 28 demokratija NATO još uvek bitna, i mi ćemo ispuniti naše obaveze, posao koji smo počeli u Velsu, a dovršićemo u Varšavi. Ali ovo nije povratak u Hladni rat.

Što se tiče pitanja o četiri bataljona, mi zovemo ovo Pojačano istureno prisustvo. Da, dobro ste čuli kad sam rekao da još uvek nemamo detalje o ta četiri bataljona, dakle o tome koje četiri zemlje članice će biti na čelu tih bataljona, koji će drugi saveznici doprinositi tim bataljonima, jer smo zamislili da ovi bataljoni budu multinacionalni. Dakle, jedan saveznik će predvoditi bataljon, ali drugi će pomagati. Takođe, nećemo ove nedelje objaviti gde će koji bataljon biti raspoređen. To jest, koji bataljon će ići u koju zemlju-domaćina. Ko ide u Estoniju, Letoniju, Litvaniju i Poljsku. I nećemo u narednih par dana objaviti kad će ova nova strategija zaživeti. Svi ovi detalji - ko, gde i kada - biće objavljeni na Samitu u Varšavi. Imamo još nešto malo posla koji treba da se obavi pre objave.

Moderator: Hvala. Sledeće pitanje postaviće Gabriela Naplatanova sa BTV iz Bugarske.

BTV: Da, htela sam da postavim isto pitanje o pojačanjima na istočnom krilu. Šta mislite, koliko dugo će trajati ovo pojačavanje? I kakvu vrstu rotacije planirate da uvedete za ova četiri bataljona?

Moderator: Hvala. Sledeće i, na nesreću, poslednje pitanje, postaviće ponovo Matijas Gebauer iz Der Spiegel.

Der Spiegel: Ambasadore, samo jedno pitanje. Rekli ste da nećete imati detalje o tome koji će saveznici poslati trupe u Baltičke države i u Poljsku, ali možda biste mogli da odgovorite na direktno pitanje. Čuje se od zvaničnika NATO da, u najmanju ruku, postoji otvoreno pitanje oko toga koja će država poslati vojnike u Poljsku. Dakle, možete li nam reći da li je tačno da je odluka o ovoj zemlji još uvek otvorena?

Lut: Pitanje iz Bugarske: Ovo je u vezi sa našom strategijom na istočnom krilu, i s tim koliko dugo ćemo primenjivati tu strategiju. Znate, nema konačnog datuma povezanog s tom odlukom. Mislim da je najsigurniji odgovor na vaše pitanje da će to trajati sve dok to uslovi budu zahtevali. Dakle, nema projektovanog krajnjeg datuma. Kad je reč o samoj rotaciji bataljona u te četiri države, ona će se odigravati na šestomesečnoj osnovi. Dakle, bataljon će doći, biće tu oko 6 meseci, otići će, ali će momentalno biti zamenjen. Kad sve ovo saberete, imaćete celogodišnje prisustvo borbenog bataljona za odvraćanje na severoistočnom uglu Alijanse - u Estoniji, Letoniji, Litvaniji i u Poljskoj.

Što se tiče drugog pitanja, o detaljima ko će da ide gde i slično, ne mogu danas dati ni delimičan odgovor. Sve što mogu da kažem je da sam siguran da ćemo za tri nedelje, na Samitu u Varšavi, imati dobru definiciju toga ko je na čelu bataljona, koje nacije će biti domaćini kojim bataljonima, i kad će se sve ovo desiti. Ali, shvatate, dok nemamo potpunu informaciju, ne želimo da objavimo samo delove, jer stvari mogu uvek da se menjaju kako se bližimo kraju projekta. Dakle, recimo da ćemo se videti u Varšavi, kad je reč o ovome.

Moderator: Hvala vam, gospodine.

Lut: U redu, hvala vama.

Moderator: Da li imate nešto da kažete na kraju?

Lut: Ne. Vidimo se u Varšavi.

Moderator: U redu. Vidimo se u Varšavi. Želim da vam zahvalim, ambasadore Lut, za učešće, i svima hvala za vaša pitanja.

(Igor Ćuzović)