Smanjenje javnog duga je ključni problem celog Zapadnog Balkana, poručili ministri na skupu u Bečićima

- Kada pogledate naše pismo namere koje smo usaglasili sa MMF-om, obavezali smo se da će deficit biti 2,9 odsto do 2019. godine, a javni dug ispod 40 odsto - rekao je ministar finansija Republike Srpske

Strukturalne reforme su neophodne kako bi se rešio ključni problem svih zemljama u regionu Zapadnog Balkana, a to je pitanje smanjenja javnog duga. Zoran Tegeltija, ministar finansija Republike Srpske izjavio je na današnjem samitu NIN fokusa u Bečićima da u RS nema dovoljne snage, ni političke podrške za reforme.

Preporučujemo

ISPOMOĆ: Republika Srpska daje pare haškim optuženicima

Celu prošlu godinu u RS potrošili su, kako kaže, na usaglašavanje zakona o radu.

Delegacija MMF-a u četvrtak u Beogradu, najavio Džejms Ruf

- Kada pogledate naše pismo namere koje smo usaglasili sa MMF-om, obavezali smo se da će deficit biti 2,9 odsto do 2019. godine, a javni dug ispod 40 odsto - rekao je ministar finansija Republike Srpske.

Takođe ističe da bez strukturalnih reformi i novih investicija teško da će Republika Srpska samo štednjom doći do rezultata.

- Statistika u celom regionu izgleda bolje nego što je realno stanje stvari - poručio je Tegeltija.

Vjekoslav Bevanda, zamenik predsedavajućeg veća ministara i ministar finansija i trezora BiH takođe je istakao da su strukturalne reforme više nego neophodne. Pomenuo je da je udeo u javnom dugu od 41 odsto ipak ohrabrujući podatak za BiH. Bevanda je ukazao i na to da je potrebno smanjiti potrošnju i povećati rast.

- Tranzicija još traje, a sve je do nas i unutrašnjih mera i napora. Doneli smo strateške ciljeve koje uspešno sprovodimo - rekao je on.

Prema rečima Jelke Milićević, ministarke finansija Federacije, BiH je fiskalnu 2015. godinu završila uspešno I na kraju te godine, imaju prepolovljen akumulirani proračunski deficit.

- Usmerili smo se isključivo na strukturne reforme u finansijskom sektoru i na stvaranje preduslova za poboljšanje poslovne klime - tvrdi Milićević.

Kosovo se, kako otkriva ministar finansija Kosova Avdullah Hoti, približilo stopi rasta od četiri dosto i da su prihodi porasli za 10 odsto u prošloj godini, a u prvom kvartalu ove godine za čak 16 odsto.

Više od polovine prihoda dolazi iz privatnog sektora, a veliki deo je iz uspešne borbe protiv sive ekonomije. Pozvao je sve zemlje da se uključe u sistem razmene informacija o sivoj ekonomiji kako bi se uspešno suzbio taj problem. On je pomenuo da je dozvoljen rast javnog duga samo ako bude bilo kapitalnih investicija.

Saša Drezgić, zamenik ministra finansija Hrvatske izneo je podatak da je javni dug povećan za 15 odsto i da su ušli u proceduru prekomernog deficita iz koje žele da izađu.

- Brine nas suspenzija fondova EU u smislu finansijskih doprinosa gospodarstvu (taj iznos se kreće oko milijardu evra). Razmatramo i alternativne izvore finansiranja javne strukture. Vodimo računa o rashodima, smanjujemo troškove tamo gde se mogu zameniti sredstvima EU i kapitalnim investicjama - kaže Drezgić.

Drezgić je dodao da nizak udeo investiranja smanjuje dugoročno šansu za veći rast i razvoj Hrvatske.

Raško Konjević, ministar finansija Crne Gore pomenuo je da se kriza 2009. godine nepovoljno odrazila na finansiranje država koje nisu bile spremne za to.

- Mi smo u tranziciji, samo što ta tranzicija traje dvadeset i koju godinu. U Crnoj Gori, kao i u svim zemljama regiona, prekopotrebne strukturne reforme još traju. Najveći problem su nam penzioni i zdravstveni fondovi. Pozitivan primer i ono ka čemu idemo su reforme koje su sprovođene u Rumuniji i Bugarskoj, gde je pozitivan pritisak EU pristupnih fondova urodio plodom - izjavio je Konjević.

Konjević je naveo da Crna Gora ima najveći deficit u regionu koji je izazvala velika kapitalna investicija, kao što je autoput.

(Slađana Vasić)