KAKO PREŽIVETI UJED ZMIJE U SRBIJI: Evo šta NIKAKO NE SMETE, a šta morate da uradite - ODMAH! (FOTO)

Ona napominje, više puta, da apsolutno nikako i nikada ne treba raditi ono što naši ljudi najčešće urade - zasecanje, ceđenje, isisavanje krvi, sve ono što se vidi u filmovima

Niste gledali kuda hodate, na kosidbi ili na izletu, i nešto vas je ujelo, ispostavlja se da je zmija! Ne paničite, "naše" zmije, ako je uopšte reč o otrovnici, daju vam od sat do nekoliko sati da stignete do zdravstvene ustanove i primite protivotrov.

Preporučujemo

Ceo život su vas POGREŠNO učili šta da radite kada vas UJEDE ZMIJA! Zmijolovac Mirko vam otkriva ISTINU (FOTO)

Nešto manje vremena imate ako je ujed za glavu ili vrat, ili je zmija ujela za nogu i naciljala baš krvni sud. Tada otrov direktno stiže u krv. To se ipak dešava u malom procentu slučajeva. Lekari kažu da je najbolje svaki ujed tretirati kao ujed otrovnice i pohrliti lekaru, ali- bez panike. Samo sledite sledeća uputstva.

NIJE KRIV POSKOK, JA SAM GA ZGAZIO: Nišlija kog je ujela zmija pušten kući!

Dr Jelena Milanović, pomoćnik direktora za medicinska pitanja Zavoda za hitnu medicinsku pomoć Kragujevac kaže da je savet- bez panike, možda i na prvom mestu.

- Najčešće mesto ujeda je noga i skočni zglob, u 90 odsto slučajeva. Pacijenti najčešće kažu da su hodali i slučajno zgazili zmiju. Ona ih onda, braneći se, ujede. Na mestu ujeda zmije vide se dve rupice, obično na rastojanju od jedan do 1,5 centimetara. U najvećem broju slučajeva ne krvare. Bitno je da se nakon ujeda osoba ne kreće, da se ne bi ubrzavala cirkulacija, a samim tim i ubrzano rasejavao otrov kroz organizam. Nakon ujeda, noga treba da se podigne, imobiliše nekim priručnim sredstvom - kaže dr Milanović, ona je još dodala:

- Zatim treba da se na mesto ujeda stavi hladna obloga, ali ne led jer on izaziva neke fiziološke mehanizme koji na duže staze mogu negativno uticati na ranu. Dovoljna je najobičnija krpa ili maramica, koja se ukvasi hladnom vodom, da se uspori cirkulacija i rasejavanje otrova kroz organizam - objašnjava dr Jelena Milanović.

Ono što je do sada pacijete zbunjivalo jeste da li mesto ujeda treba podvezivati ili ne. Doktorka kaže da se po tom pitanju ni sručnjaci ne slažu.

- Ako se podvezuje, treba to uraditi širokom trakom, najmanje od pet centimetara, delom odeće ili nekom krpom, šta se već nađe pri ruci. Zagovornici podvezivanja kažu da treba da bude labavo zategnuto, da se krpa drži oko noge, ali da možete da podvučete prst ispod. Smisao takvog podvezivanja jeste da se uspori cirkulacija u delu povređene noge, ali da se ne prekine u potpunosti - pojašnjava dr Milanović.

Ona napominje, više puta, da apsolutno nikako i nikada ne raditi ono što naši ljudi najčešće urade-zasecanje, ceđenje, isisavanje krvi, sve ono što se vidi u filmovima.

- To nikako ne bi smelo da se radi, naročito ne priručnim sredstvima. Ako pretpostavimo da je u pitanju ujed otrovnice, onaj koji počne da isisava otrov može sebi da naškodi, jer većina ljudi ima neku ranicu u ustima, neki pokvaren zub. Takođe, na mestu ujeda može da se napravi infekvcija. Insistiram da ljudi shvate da to ne treba da se radi - savetuje lekar.

"Nije kriv poskok, ja sam ga zgazio", rekao je pre koji dan Miroslav Zdravković iz niškog sela Gornji Matejevac, nakon što je preživeo ujed zmije. I to je prvo pravilo- gledajte kuda hodate i nosite duboku obuću. Zmije ne napadaju ljude ciljno, jer one ili love plen za ishranu ili se brane od napadača, ispričao je prošlog leta za Telegraf kragujevački zmijolovac Mirko Mijanović.

Broj ovih gmizavaca u gradovima biće narednih godina sve veći! Sela su opustela, manje je ljudi i manje stoke. Zbog toga je i manje glodara- miševa i pacova, koji se sele tamo gde je više ljudi i hrane- u gradove! Za miševima kao svojom hranom, idu i zmije- u gradove.

Najotrovnije zmije Srbije su poskok i šarka. U odnosu na neotrovnice, koje su ponekad duže od dva metra, otrovnice su kraće, deblјe i tromije. Imaju karakterističnu romboidnu ili cik-cak šaru na leđima.

(Marija Raca)