OD OVOGA SRBIJA MOŽE DA SE OBOGATI: Gajite lešnike i orahe, imaćete sigurnu zaradu, kažu stručnjaci!

Srbija ima oko 1,9 miliona stabala oraha koja se nalaze na površini od oko 4.800 hektara, a prosečan godišnji rod, prema podacima Privredne komore Srbije, kreće se od 14.000 do 23.000 tona godišnje. Stručnjaci smatraju da to nije ni polovina potreba u našoj zemlji

Uzgajivači u Srbiji se masovno odlučuju za gajenje malina, jer sama investicija u zasade nije prevelika, početna investicija se brzo vraća i na njima može dobro da se zaradi. Međutim, ove godine se pokazalo da su maleni, crveni plodovi slatkog ukusa, prilično nesigurna investicija koja značajno zavisi od vremenskih prilika. Naši stručnjaci smatraju da je ovdašnje podneblje vrlo pogodno za proizvodnju lešnika i oraha, ali kod nas ne postoji dovoljno interesovanje za gajenjem tih kultura.

Preporučujemo

ZA DESET GODINA: Na Marsu će se gajiti voće i povrće!

Naime, Srbija ima oko 1,9 miliona stabala oraha koja se nalaze na površini od oko 4.800 hektara, a prosečan godišnji rod, prema podacima Privredne komore Srbije, kreće se od 14.000 do 23.000 tona godišnje. Stručnjaci smatraju da to nije ni polovina potreba u našoj zemlji, pa se ova voćna vrsta često i uvozi.

- Naši poljoprivrednici nisu previše zainteresovani za proizvodnju oraha, pošto ova kultura zahteva veću investiciju i duži period eksploatacije do najvišeg roda. Privredna komora Srbije (PKS), nije dobila previše upita na ovu temu, ali je zato nešto veći interes za gajenje lešnika. Jedan od razloga je i to što je lešnik veoma interesantan konditorskoj industriji. Pojedine velike svetske kompanije bile su zainteresovane za otkup, pa čak i proizvodnju lešnika u našoj zemlji - kažu u PKS.

Takođe, uvoz lešnika u Srbiju je veći od uvoza oraha, a postiže i višu cenu na tržištu, pa je otud i interesantniji proizvođačima.

PRIVREDNICI SAVETUJU: Ulažite u mali biznis - voće i povrće, brzu hranu i IT!

Za razliku od maline kod koje se nakon sadnje brzo ubira rod, kod oraha je, kako objašnjavaju poljoprivredni analitičari Agrokluba, potrebno sedam do osam godina čekanja.

- Lešnik i orah traže veće zasade i veće investicije, što zahteva i drugačiji pristup. Mnoge druge države imaju tradiciju i isključivo konkurentne cene ovih proizvoda. Nije nemoguće da se i ovde živi od tih zasada, ali je potrebno realativno više ulaganja i duži period čekanja na povrat uloženog. Mišljenja smo da će ove kulture dobiti svoju priliku u Srbiji kroz IPARD model finansiranja. Sigurno da prostora ima - ističu analitičari.

Pitanje isplativosti u proizvodnji lešnika i oraha vezano je pre svega za potrebe industrije (konditorska i pekarska) koji su najveći kupci tih roba. One imaju duži vek trajanja i nije ih problem transportovati i uvesti iz drugih zemalja koje imaju viškove u proizvodnji.

CRVENO BLAGO SRBIJE: Evo koliko može da se zaradi od malina!

- Sigurno da srpski lešnik ili orah mogu biti konkurentni, ali moraju računati da će imati ozbiljnu konkurenciju spolja. Njima se trguje globalno i naši proizvođači su pod uticajem svetskih trendova kada govorimo o formiranju cena. Svakako da se može očekivati nekoliko stotina hektara novih zasada oraha i lešnika širom Srbije i da će te robe naći svoje kupce u blizini proizvodnje - kažu u Agroklubu.

Analitičari Agrokluba procenjuju da evropskom tržištu trenutno nedostaje čak 100.000 tona. Tako su među najvećim svetskim uvoznicima lešnika bogate evropske ekonomije, a pre svega Nemačka, Italija, Francuska, Švajcarska.

EVO KAKO DA ZARADITE: Uzgajajte kornišone, profit i do 3.500 evra!

Prema podacima iz 2014. godine Turska je najveći svetski proizvođač lešnika sa više od 70 odsto udela na svetskom nivou dok je Italija drugoplasirana sa 10 odsto svetske proizvodnje. Kada govorimo o orahu, svetska proizvodnja je u stalnom porastu i iznosi 650.000 tona (proizvodnja u 2014. godini), sa gotovo udvostručavanjem globalne proizvodnje u zadnjih 10 godina.

Najveći svetski proizvođači su SAD (34%) i Kina (32%), a slede ih Iran (6%), Ukrajina (6%), Čile (5%) i Turska (5%). Najveći uvoznici oraha jesu: SAD, Nemačka, Japan i Korea.

(Slađana Vasić)