CEO ŽIVOT ČOVEKA SE ODVIJA IZMEĐU DVA HLEBA: Fascinantna priča o običajima za koje sigurno niste znali (FOTO)

Na rođenju - povojnica, za prvi korak - postupaonica, onda pogača za proševinu, pa poskurice na zadušnice. Između su slavski kolači, česnice, vaskršnji, vasilice

Ceo se život čoveka odvija između dva hleba: hleba za rođenog i hleba za umrlog, kaže naš narod.

Imeđu ta dva hleba su - pogača za krštenje bebe, pa postupaonica dana kada je dete napravilo prvi korak, a sledi je pogača za proševinu devojke, pa kolačići za Mladence. U međuvremenu, jedu se česnica za Božić, te Vaskršnji kolači, pa vasilica za Srpsku novu godinu. Krug se završava poskuricama, koje se ožalošćenima dele na dan zadušnica za umrloga.

Hleb kroz čitav životni krug čovekov i čitavu ljudsku istoriju, tema je izložbe "Priča o hlebu", u kragujevačkoj Kući prote Miloja Barjaktarovića. Autor izložbe je Violeta Cvetanovska, kustos etnolog Narodnog muzeja u Kraljevu.

- Istraživanje o hlebu sprovedeno je pre tri godine i obuhvaćena je okolina Kraljeva. Hleb je svakog dana na trpezi, a vrlo malo znamo o njegovoj suštini. Priča o hlebu je zapravo priča o civilizaciji i o nama samima, kaže Violeta Cvetanovska.

Deo priče o hlebu je i kvasac, koga nekada nije bilo u prodaji kao sada, pa su žene morale same da ga spremaju, od jabukovog sirćeta. Testo se zamesi i ostavi se jedan njegov deo koji se dobro uvalja u brašno i čuva na toplom mestu. Kada se ponovo mesi hleb, uzme se taj kvasni deo. Hleb je spreman dva puta nedeljno. Do sredine 20. veka hlebovi su uglavnom bili okrugli. Život čovekov nekada je počinjao pogačom povojnicom, koja je pravljena bez kvasca, sa malo sode bikarbone.

Nju bi rođake donosile u kuću gde je dete rođeno, pa bi je svi zajedno jeli. Ukoliko je rođeno žensko dete, pogača se prvo davala muškom da zagrize, kako bi drugo dete bilo dečak. Kada se dete krsti spremana je ista pogača, ali ukrašena trakama od testa. Donosio je kum. Na pogaču su stavljani jabuka, novac i vezeno platno. Na dan kada dete napravi svoj prvi korak majka mu je spremala pogaču postupaonicu. Ona je ukrašavana figurama od testa- u obliku srpa, čekića, pera za pisanje, knjige i svim što bi moglo da ukaže na budući život mališana. Pogača se stavi na nisku stolicu, a dete bi se puštalo da samo pristupi hlebu.

Ono što mališan prvo uzme sa pogače, predskazaće njegov život. Za ceo svoj život ljudi pojedu mnogo obrednih hlebova o praznicima. Slavski kolač spemala je domaćica od čistog pšeničnog brašna sa osvećenom vodicom. Bogato je ukrašen figurama grožđa, ptica, klasja. Obavezan deo ukrasa je otisak poskurnika (slovo), koji ima urezan motiv krsta i slova IS HS NI KA ( na grčkom "Isus Hristos pobeđuje". Česnica je možda najznačajniji od hlebova. Sprema se na Božić. Mešena je bez soli, sa vodom donetom pre izlaska sunca.

- O Božiću su se mesili i hlebovi koji su simbolizovali sve vrste domaćih životinja, poljoprivredne alatke, useve. Najčešće se sreću - okrugla i izbrazdana pogača namenjena zemlji i usevima, pa "makaze" - hleb namenjen ovcama, zatim kolač sa četiri kružića namenjen kravama i šupalj kolač namenjen konjima. Rano ujutru na Božić, domaćin je odlazio u štalu i životinjama nosio kolače, objašnjava Violeta Cvetanovska. Hleb vasilica spreman je na Mali Božić, odnosno Srpsku novu godinu - priča Slavica Jošović.

Dalje kaže:

- Vaskršnji kolač bio je okrugao, sa jajetom u sredini, a ono simbolizuje plodnost. Nakon postupaonice kad prohoda i niza česnica i vaskršnjih kolača, mladi čovek u Srbiji jeo bi pogaču namenjenu za dan proševine devojke. Ona je ukrašavana vunicom vedrih boja i ogledalcetom, kako bi mlada mogla da se ogleda. Kada devojka bude isprošena, "prijatelji" lome pogaču i ljube se preko nje. Tada kreće novi krug života, pa mladi par uskoro dobija svoju pogaču povojnicu, za rođenje svog deteta. Kako bilo, svi jednom dođu do takozvanih poskurica. To je vrsta hleba koji nikada niko kome su bile namenjene, ne proba. Poskurice se nose umrlom na zadušnice. To su mali okrugli hlebići bez kvasca. Na otvaranju izložbe čulo se da ni hleb koji je jeden svakoga dana nekada nije uziman zdravo za gotovo kao danas.

- Domaćica ranije nije nikada na sto iznosila tek ispečeni hleb, topao, mirisan, mekan. To nije činila jer se takav hleb daleko više pojede. Pre pola veka, kada sam ja bila dete, bio je događaj kada mi stric, koji je bio u gimnaziji u Kragujevcu, donese beli hleb, somun. Onaj koji je majka pekla bio je crn. Somuni su bile male veknice i doneti ih u selo na poklon bilo je kao kada vam danas neko donese bombonjeru, ispričala je Slavica Jošović.

Proizvodnju hleba svetu su podarili Egipćani koji su ga spravljali od žitarice koja se zvala pir, a testo su mesili nogama.

(Marija Raca)