SELO MOJE, PAMETNIJE OD SORBONE: Gajdobra je iznedrila najviše doktora nauka po glavi stanovnika u Srbiji!

- Mesto smo sa urođenim genom. Imamo zdravu decu, koja se rado opredeljuju za sport. Bog nam je dao nešto, što većina nema. Imamo urođen sportski duh i inat, koji samo treba kanalisati na pravi način i rezultati neće izostati - kaže dr Jovo Radoš, bivši karatista i predsednik Karate-saveza Jugoslavije

Po broju doktora nauka i državnih reprezentativaca u sportu, u odnosu na broj stanovnika Gajdobra je jedinstveni fenomen na prostorima bivše Jugoslavije. Od 32 doktora nauka 19 su univerzitetski profesori. Selo dalo tri akademika i svetski priznatog aforističara. Dres sa državnim grbom nosilo 37 žitelja Gajdobre.

Preporučujemo

NA OVE LJUDE SVI TREBA DA SE UGLEDAMO: Odvajaju od usta da siromašni đaci doručkuju i idu na ekskurziju!

Kada se iz Bačke Palanke krene za Vrbas i Kulu na 12-om kilometru se prolazi kroz ovo selo. Gajdobru smatraju za antropološko i svetsko čudo. Prema mišljenju profesora Milorada Vukovića, deca biraju da li će postati doktori nauka ili vrhunski sportisti i državni reprezentativci.

SAMO JAKO: Celo selo podiglo kuću rukama na sopstvena leđa i prenelo je preko polja (VIDEO)

Na osnovu poslednjeg popisa, ovo selo je imalo 2565 stanovnika, potomaka hercegovačkih kolonista iz Bileće, Nevesinja, Trebinja, Mostara, Stoca i Ljubinja. Mladi su prosto predodređeni za sport i nauku.

Pored, verovatno nasleđene gorštačke vitalnosti i bistrine, veliki pečat gajdobranskoj nauci, dao je dugogodišnji direktor OŠ "Aleksa Šantić", Čedomir Milojković, koji je u Gajdobru došao dekretom 1946.

Gajdobrani sa ponosom ističu da je njihovo selo dalo tri akademika. Članovi Međunarodne akademije nauka - Ruska sekcija su prof. dr Bogosav Lažetić i prof. dr Miroslav Šutić, a prof. dr Boriša Vuković je redovni član Akademije medicinskih nauka.

Ovo selo je jedinstveni fenomen u našoj zemlji i na prostorima bivše Jugoslavije, a verovatno i u Evropi. Po broju doktora nauka, profesora na fakultetima, akademicima i državnim reprezentativcima u sportu u odnosu na broj stanovnika u selu.

- Interesantno je da je selo dalo i dva ministra. Slavko Gordić je bio ministra za kulturu i prosvetu u Vladi Republike Srpske. Među uglednim intelektualcima, koji su se afirmisali je i Spaso Komad, koji je bio potpredsednik vojvođanske vlade - ističe Vuković.

Među proslavljenim aforističarima, koji su proslavili ovo selo i srpsku književnost je i književnik Ilija Marković, koji je jedan od najboljih na svetu.

S ponosom ističu da su najsportskije mesto u Srbiji. Svaki sedamdeseti žitelj bio je, ili je državni reprezentativac.

- Teško je to objasniti - kaže dr Jovo Radoš, bivši karatista i predsednik Karate-saveza Jugoslavije. - Mesto smo sa urođenim genom. Imamo zdravu decu, koja se rado opredeljuju za sport. Bog nam je dao nešto, što većina nema. Imamo urođen sportski duh i inat, koji samo treba kanalisati na pravi način i rezultati neće izostati.

Prvi državni reprezentativac iz Gajdobre je bio pokojni Danilo Zirojević, i to u hokeju na travi. Odmah posle njega, džudista Risto Lučić i rukometaš Spaso Janjić, koji je za reprezentaciju Jugoslavije odigrao 38 utakmica.

- Rukomet ima dugu i bogatu tradiciju u našem mestu - kaže Janjić. - Šteta je što je zbog besparice i nebrige RK"Hercegovac" ugušen, jer smo sa tadašnjom ekipom mogli daleko da doguramo.

Pre 30 godina veliku popularnost među mladima imao je stoni tenis. Tako je raskošni talenat Budimke Samardžić, Branke Kovačević i Milijane Pecelj, zapazio Zoran Gajić, koji ih je odveo u Partizan.

Sve tri su postale državne reprezentativke, kao i Lazar Kurteš, koji je 10 godina igrao u "Vojvodini".

- Niko nije verovao, da će ovo selo u srcu Bačke izroditi toliki broj asova i državnih reprezentativaca. Mladi su jednostavno usmereni na terene i dvorane, bila nam je to najveća razonoda. Ponosni smo na naše sportiste mesta - ističe Radoš.

(Telegraf.rs/slobodnahercegovina.com)