HRVATSKA: Blizu smo rešenja da Srbija otvori poglavlje 23 u junu

- Mislim da je moguće postići to rešenje. Međutim, mi smo ozbiljni u tim stvarima i ne dopuštamo poluinformacije, jer na taj način štitimo pregovarački proces i moram reći da sam bio iznenađen da su neki ljudi iz EU izašli sa nekim informacijama i poluinformacijama u javnost - rekao je Kovač

Ministar spoljnih i evropskih poslova Hrvatske Miro Kovač izjavio je da je zvanični Zagreb blizu rešenja koje bi trebalo da omogući Srbiji nastavak pregovaračkog procesa o njenom putu ka EU i otvaranje poglavlja 23.

Preporučujemo

Protestna nota Srbije Hrvatima - ZBOG USTAŠTVA!

To, rekao je Kovač na vanrednoj konferenciji za novinare u Zagrebu na temu spoljnopolitičkih odnosa, radimo kroz razne kontakte sa Evropskom komisijom i Holandijom, kao trenutno predsedavajućom.

- Mislim da je moguće postići to rešenje. Međutim, mi smo ozbiljni u tim stvarima i ne dopustamo poluinformacije, jer na taj način štitimo pregovarački proces i moram reći da sam bio iznenađen da su neki ljudi iz EU izašli sa nekim informacijama i poluinformacijama u javnost, a da to prethodno nismo dogovorili - rekao je Kovač.

Evropski komesar Johanes Han, naime, juče je na konferenciji za novinare u Briselu saopštio da je sa Hrvatskom postignut dogovor o tome da se omogući Srbiji otvaranje poglavlja 23 u junu.

Kovač kaže da nije baš najbolje shvatio zašto je Han izašao sa tom informacijom, a da se prethodno o tome nisu dogovorili.

- Stvarno ne znam. On je moj prijatelj. Čućemo se danas telefonom pa ćemo to pojasniti - rekao je. Ponovio je da Hvatska deluje konstruktivno po tom pitanju i da želi pronaći rešenje, te dodao: "Na putu smo da ga nađemo".

Cilj je, kaže, da Srbija bude u mogućnosti da otvori to poglavlje koje se tiče pravosuđa i temeljnih prava. To je, objašnjava, kao da upisujete fakutet, ali pre toga morate položiti prijemni ispit, a to je nešto što se zove pregovori o kriterijumima za otvaranje tog poglavlja.

- Mi smo u fazi da sada definišemo koje je to štivo potrebno kako bi poglavlje bilo otvoreno.. Hrvatska je jasno rekla koje je to štivo koja su to merila i zahtevi, ali i zabrinutost Hrvatske - rekao je Kovač.

On je podsetio da Hrvatska insistira na potpunoj saradnji Srbije sa Haškim tribunalom, što, kako je rekao, podrazume prihvatanje presuda i odluka, zatim poštovanje manjinskih prava hrvatske zajednice u Srbiji i obezbeđivanje njihovog prisustva u parlamentu, kao i takozvana regionalna jursdikcija gde Hrvatska kaže da Srbija ne može da bude nadležna za sve ratne zločine na prostoru nekadašnje države, uključujući i Hrvatsku.

- Hrvatska je članica EU koja funkcioniše po principu konsenzusa, a to znači da se svi moraju složiti. Zato Hrvatska mora biti ozbiljna i samosvesna, i mora pomagati da drugi shvate šta znači. Mi želimo dugoročno stabilne odnose sa svim susedima osim sa onima koji nisu u EU -  rekao je.

Kovač je bio izričit da zato Hrvatska ne prihvata reč "blokada" jer, kako je rekao, nikakve blokade nema. On je podsetio da je Srbija čekala dve godine na otvaranje pregovora o priključenju EU jer su neke "velike članice Unije" tada insistirale na uslovu da Beograd pokrene dijalog sa Prištinom. Tada, rekao je, niko nije pominjao blokadu.

- Isto tako mi sada želimo pomoći i zato mi odbijamo reč blokada. Ako bude moglo da se otvori poglavljae u junu, ono će biti otvoreno i to ne treba dramatizovati - zaključio je Kovač.

Dogovoreno rešenje za otvaranje poglavlje 23 u pregovorima Srbije s EU predviđa da se u procesima za ratne zločine mora izbeći sukob nadležnosti između država i Srbija mora potpuno da sarađuje sa Haškim sudom i sprovodi sve njegove odluke i presude.

Hrvatski "Večernji list" tvrdi da ovo piše u odluci EU o kojoj države članice treba da raspravljaju naredne nedelje. Ovaj dnevnik tvrdi i da se u jezičkim formulacijama oko tri ključne tačke na kojima je Zagreb insistirao kako bi Srbiji dao zeleno svetlo poslednja tačka odnosi na to da "u tretmanu manjina Beograd mora da poštuje domaće i međunarodne obaveze".

Zagrebački list tvrdi da "iako je reč o diplomatskim formulacijama, one vrlo jasno kažu da je Hrvatska uspela u nameri da ukloni neprihvatljiva rešenja u susednoj državi" i da je "prva tačka spora bilo srpsko polaganje prava na takozvanu regionalnu jurisdikciju, odnosno na procesuiranje zločina počinjenih na teritoriju bivše Jugoslavije".

U tekstu odluke, po tvrdnji "Večernjeg lista", stoji da "EU naglašava regionalnu saradnju i dobrosusedske odnose pri procesuiranju ratnih zločina, što uključuje i cilj da se izbegne konflikt jurisdikcije, pa se poziva da se ratni zločini procesuiraju bez diskriminacije".

"Izbegavanje sukoba jurisdikcije, što ističe EU, de facto znači da Srbija mora da odustane i da odustaje od regionalne nadležnosti. Druga tačka, saradnja s Haškim sudom, u tekstu je apostrofirana kao ključna, što uključuje i potpuno priznavanje i izvršenje odluka i presuda Suda. Time je Srbiji poslata poruka da se, između ostalog, ne toleriša poslednji eksces - odbijanje izručenja troje zvaničnikaSrpske radikalne stranke", tvrdi hrvatski list.

Prema informacijama "Večernjeg lista", treča tačka koja se odnosi na zaštiti hrvatske manjine i insistiranje na sprovođenju Sporazuma o zaštiti nacionalnih manjina koje je Srbija potpisala s Hrvatskom o zastupljenosti u predstavničkim i državnim telima, "u tekstu je pak adresirana formulacijom koja kaže da EU naglašava važnost poštovanja i pune zaštite prava manjina u skladu s kriterijumima iz Kopenhagena", odnosno uslovima za članstvo u EU.

- EU uzima u obzir pravni i institucionalni okvir i traži efikasnu primenu srpskih domaćih i međunarodnih obaveza, kaže se u tekstu o kojem će države članice raspravljati sledeće nedelje -  zaključuje "Večernji list".

Evropski komesar za pregovore o proširenju Johanes Han izjavio je juče da je sa Hrvatskom nađeno rešenje za otvaranje poglavlja 23 u pregovorima sa Srbijom, i istakao da formalnu odluku očekuje sledeće sedmice, a otvaranje poglavlja - do kraja juna.

Han je objasnio da je Hrvatska "imala zabrinutosti", od kojih su neke već bile razjašnjeje prethodnih sedmica, a da je pronađena i formulacija rešenja, prihvatljiva za sve, kada je reč o pitanju generalne jurisdikcije. On nije precizirao rešenje, odnosno nije obelodanio sadržaj formulacije.

Evropska komisija, koja je od početka govorila da ne može da prihvati ovakavo uslovljavanje Hrvatske, ponovila je da se njen stav kada su u pitanju merila za otvaranje poglavlja 23 sa Srbijom ostao isti.

Tanjug je u diplomatskim izvorima u Briselu dobio nešto preciznije objašnjenje, iz kojeg se može rastumačiti "okviri" u kojem će biti "formulacija" o kojoj je komesar Han govorio.

Ti izvori naime navode da razumeju da su za Hrvatsku ovo osetljiva pitanje, ali i poručuju da se "ona moraju rešavati na bilateralnom nivou, a ne uključivati u evrointegracioni proces".

Ponovljeno je tako da se od Srbije ne može tražiti da povuče zakon kada je u pitanju generalna jurisdikcija, jer sličan imaju i neke države članice EU.

- U nacrtu zajedničke pregovaračke pozicije, koja je sada dogovorena sa Zagrebom, postojaće i odredba kojom se upozorava da ne sme biti diskriminacije u primeni ovog zakona - objašava Tanjugov izvor u Evropskoj komisiji.

Kada su u pitanju prava hrvatske manjine u Srbiji, u Evropskoj komisiji kažu da se ni to ne može postaviti kao formalni uslov Beogradu, jer su prava manjina različito rešena od drzave do drzave članice.

Puna saradnja sa Tribunalom u Hagu, kažu u Evropskoj komisiji, nikada nije ni bila sporno pitanje, jer postoji zahtev, ali i ocena o punoj saranji Srbije sa Tribunalom u Hagu.

U Evropskoj komsiji kažu da će i pored blokade otvaranja poglavlja 23. koja je trajala tri meseca, posle postizanja političkog konsenzusa, biti moguće završiti sve tehničke procedure, kako bi poglavlja 23 i 24 bila otvorena do kraja juna, kako je i planirano.

(Telegraf.rs/Tanjug)