ZAKONI U SRBIJI ŠTITE MANJINE, PRIMENA KASKA: Intervju sa Milanom Antonijevićem iz Komiteta za ljudska prava (FOTO)

- Postoji više problema u sudnicama, počev od samih veštačenja koja nisu dobro sprovedena jer sudije i tužioci nemaju adekvatna znanja, pa se previše oslanjaju na veštake, a mnoge optužnice nisu dobro napisane, u mnogima ima elemenata politike... - kaže direktor YUCOM-a

Gotovo da nema teme o nekoj manjinskoj grupi i zaštiti njenih prava, bilo da su to LGBT osobe, Romi, invalidi ili neko četvrti, a da nema i njega. Milan Antonijević, direktor Komiteta za zaštitu ljudskih prava YUCOM poslednjih šest godina, posetio je redakciju "Telegrafa" i tom prilikom podelio sa nama svoje mišljenje o tome koliko rad na suzbijanju korupcije u Srbiji stagnira, koliko je politika upletena u sve sfere života, a primena zakona kaska.

Preporučujemo

Izborili su se za svoje mesto u Srbiji, ali LGBT osobama može da bude još mnogo bolje

Pomenuli ste nedavno da postoje mnoge manjkavosti u suđenju za korupciju. Na šta ste mislili?

- Postoji više problema sa kojima se susrećemo u sudnicama, počev od samih veštačenja koja nisu dobro sprovedena jer sudije i tužioci nemaju adekvatna znanja iz ekonomskih struka, pa se previše oslanjaju na veštake. Na taj način, kroz samo jedan segment možete uticati na dalji tok suđenja. Mnoge optužnice nisu dobro napisane, u mnogima ima elemenata politike... Zato možemo dati jednu veoma mršavu dvojku za samu borbu protiv korupcije.

(UŽIVO) Debata o položaju LGBT osoba u Srbiji 

Digla se velika buka oko smena na RTV Vojvodina, koji je vaš stav prema tome?

- Postoje vrlo jasne zakonske odredbe o javnim servisima koje govore o tome na koji način da se politika izbaci, ali smo svedoci tome da se to ne poštuje i da se ne vrednuje kvalitet i celokupan rad, već da se u tu oblast politika poprilično meša. Regulatorno telo za elektronske medije trebalo bi da ima veoma aktivnu ulogu u borbi za očuvanje svakog javnog servisa i da podržava mnoštvo i različitost medija, međutim da ono to ne radi, videli smo u toku predizborne kampanje i sad kad su određene smene u toku.

Šta se desilo u slučaju rušenja objekata u beogradskoj četvrti Savamala?

ON JE DOBIO "DUGU": Aleksandar Stojmenović je prvi srpski policajac koji je javno priznao da je gej (FOTO)

- Podržavamo istragu i apelujemo na državne organe da se sve iz medijskog rata vrati u segment gde će pravo dati svoju reč. Ovde ima mnogo kršenja vidljivih golim okom, od toga da je određeno lice bilo nezakonito privođeno od strane maskiranih lica, do toga da postoji presecanje elektronskog kabla koje je moglo da ugrozi bezbednost onih koji su tu bili, pa i onih koji su rušili te objekte. Sve to govori o nemaru i prilično velikoj organizaciji koja stoji iza svega ovoga. To ne može da uradi jedan čovek, ni desetak ljudi sa pet bagera, ovo je očigledno bilo koordinirano i država mora da da odgovore ko stoji iza ovoga i zašto policija nije izašla na teren kada su ih zvali. Samo tako ćemo mirnije spavati. Tužilaštvo je najavilo određene istrage, ali ne znamo ništa dok ne vidimo optužnice.

Kakav je zakonski okvir, a kakva primena manjinskih prava u Srbiji?

PARADA PONOSA NA KOSOVU: Evo šta su gejevi na srpskom poručili Tačiju! (VIDEO) (FOTO)

- Zakonski okvir je zadovoljavajući, pogotovo kada se uzme u obzir koja su prava garantovana, što se najbolje vidi kod Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina. Međutim, Srbija mora da unapredi poštovanje prava manjina, da se ovi zakoni na adekvatan način primenjuju. Primena zasigurno kaska. Veliki broj propisa jeste donet i oni su za naše standarde prilično visoki, ali građani malo znaju šta piše u Ustavu i koliko treba da bude to davanje prednosti onima koji su u nepovlašćenom položaju. Nemamo dobre primere da je obrazovanje bilo garantovano manjinama na adekvatan način. Najbolji primer za to su nacionalne manjine koje još uvek nemaju udžbenike na svom jeziku, a postavlja se i pitanje kvaliteta postojećih udžbenika.

Kako ste zadovoljni radom policije, a kako tužilaštva po pitanju zaštite manjinskih prava?

- Možemo dati određenu pozitivnu ocenu policiji, a negativnu tužilaštvu. Policija je, ipak, izmenila svoje ponašanje iz 90-ih godina i mnogo su više senzibilisani za potrebe nacionalnih i drugih manjina. Policija je pronašla mnoge napadače i učinila sve da ih pronađe. S druge strane tužilaštvo zataji i onda nemamo adekvatan postupak u sudu. Tužioci moraju da izmene svoj način gledanja i na zločin iz mržnje i neke druge koji urušavaju prava manjina. Ovde govorimo o slučaju kada je mladić na ulicama Beograda zadobio teške telesne povrede, a policija je učinila sve da nađe napadače iako je napadnut sa leđa i nije video napadače jer su mu spali naočari. Problem je što je tužilaštvo u tom slučaju zaključilo sporazum, novi institut oportuniteta zahvaljujući kome su oni koji su nekoga teško prebili, priznali krivicu i uplatili u budžet Srbije nekih 20.000 dinara i taj postupak se nije ni vodio. Priznaćete da je to loša poruka koja se šalje. Zločin iz mržnje prema manjinama mora biti adekvatno sankcionisan, a to ovde nije bio slučaj. Tužilaštvo mora da utvrdi koja opasnost preti od određenih krivičnih dela i da isključi mogućnost oportuniteta za određene slučajeve.

STOP NASILJU I MRŽNJI: Danas je Međunarodni dan borbe protiv homofobije i transfobije

U kom smislu je policija unapredila svoj odnos prema zločinu iz mržnje i zašto je tužilaštvo inertno?

- Policija je za početak vršila obuke u radu sa manjinskim zajednicama. Iz toga je proizašla veća senzibilizacija onih koji su na ulicama i u prvom kontaktu sa žrtvama, ali mora da se radi na tom odnosu građanin - policajac i da se vrati poverenje građana da kada prijave slučaj, da će on biti ispitan i da će sud doneti presudu. Policija ranije nije razumela nasilje u porodici, nasilje nad manjinama, već ga je, u određenoj meri, pravdala time da je nasilje u porodici normalno, da time ne treba država da se bavi i da treba da ostane u četiri zida. S druge strane, tužilaštvo ne treba da ide ka brzini, već da se ide ka izvesnosti kažnjavanja. Mali broj ljudi ima poverenja da prijavi slučaj i smatra de je to postupak koji će ih pre iscrpeti, nego što će na adekvatan način dobiti zadovoljenje.

Koliko su sudije upoznate sa time šta je diskriminacija?

- Sudije nisu adekvatno upoznate sa tematikom, ne poznaju dovoljno zakon o zabrani diskriminacije. To stavlja senku na celokupnu borbu protiv diskriminacije, ali se nadam da će se kroz obuke i razgovore na terenu stanje unaprediti. U samom sudu se mogu videti posledice toga: ako mislite da se zakon ne mora primeniti u potpunosti na one koji jesu diskriminisani, to otvara vrata nekažnjavanju, odnosno tome da krivac bez ikakve presude može da se izvuče.

Sa kojim  oblicima diskriminacije ste se susretali u svom radu i koji je najzastupljeniji oblik iste u našoj zemlji?

- Diskriminacija se prepoznaje svuda, počev od radnog mesta gde pripadnici pojedine manjine imaju problem, do onih bezazlenih kao što je ulaz na bazene za Rome, kao i one drugačije seksualne orjentacije. Romska manjina, ipak, ima najviše problema i to se vidi kroz obrazovanje, socijalnu politiku, stanovanje... Vrlo često je odnos sugrađana prema njima upitan, vrlo često su i novinarski napisi prema njima diskriminatorni.

Kako treba da izgleda pravosuđe u budućnosti?

- Umivenije, da istrpi neke izmene. Državno veće tužilaštva i visoki savet sudstva su ključ za reformu pravosuđa i za podizanje ugleda ove dve profesije. Političari moraju da dobiju jasnu poruku da ne smeju da ometaju, naručuju ili prekidaju istragu. Ove stvari treba da teku paralelno. S druge strane evropske integracije predviđaju izmenu Ustava za kraj 2017. godine, po kome će se promeiti način izbora članova ova dva tela, tako da ministar pravde i predsednik odbora Narodne skupštine koji sada sede u ovim telima, a koji predstavljaju politički upliv u odlučivanje, ipak ne budu u samom telu i da pravosuđe potpuno preuzme svoju nezavisnost. Takođe, bitna je i finansijska nezavisnost i to da pravosuđe zna koji je budžet kojim raspolaže, a ne da to bude predmet pritisaka svake godine kada se budžet sastavlja.

Pogledajte deo intervjua:

(Slađana Vasić)