TRAGOM PRIČE DA SE U SLAVONIJI DOGAĐA EGZODUS: Ovo stoji iza odlaska Hrvata na rad u inostranstvo

Ukidanje radnih dozvola, brisanje granica, sve to doprinosi migraciji stanovništva. O odlasku iz zemlje pričali smo s mladim ljudima, ali i s povratnicima - onima koji tvrde da napolju ne teče napolju med i mleko

Masovni egzodus. Opustošena ravnica. Proteklih smo dana bombardovani takvim katastrofičnim najavama o izumiranju Slavonije, pa smo i sami otišli da se opraštamo na osječku autobusku stanicu od onih koji zauvek odlaze.

Preporučujemo

Na peronu smo zatekli sasvim drugu priču. Smeju se vozači, smeju se putnici, jer kažu - karte su povratne. Svaki dan kako četiri autobusa odu tako se i četiri autobusa vrate. Nema govora ni o kakvom egzodusu, kažu. S onima koji su odlučili da odu, ali i s onima koji su se vratili, razgovarala je reporterka magazina "Provjereno", Ema Branica.

Ukidanje radnih dozvola, brisanje granica, sve to doprinosi migraciji stanovništva. O odlasku iz zemlje pričali smo s mladim ljudima, ali i s povratnicima - onima koji tvrde da napolju ne teče napolju med i mleko.

BOSNA I HERCEGOVINA SE SELI U FRANCUSKU: Situacija je alarmantna!

Urkos podeljenim mišljenjima priča se kako svakoga dana četiri autobusa, dupke puna, odlaze put Nemačke. Pa smo otišli na stanicu da se  uverimo u to o čemu svi pričaju.

Zdravko Kajkić, ženu i decu već tri godine ostavlja u Hrvatskoj, dok on zarađuje za hleb u Nemačkoj kao hausmajstor. O preseljenju cele porodice razmišlja, ali teška je to odluka kaže, a ni spuruga mu nije oduševljena idejom. Plata je, kaže redovna, a i prijavljen je za stalno, ali porodica ne želi iz Hrvatske.

Autobuska linija koja svaki dan kreće iz Vinkovaca preko Osijeka, vozi u sedam nemačkih gradova. Od početka putovanja sedam sati im treba da uopšte dođu do granice, jer staju u još 13 drugih hrvatskih gradova po putnike, pa zatim još i u Mariboru.

Zdravko deli autobus s još šestoro putnika, toliko ih se skupilo nakon tri grada. Stana je bila jedna od onih koja je, dok je još bila mlada, otišla za boljim životom. Problem je kaže u premalim platama kod nas, ali ističe još nešto što je primetila. Srećna s nemačkom penzijom može čak i dva puta mesečno da posećuje decu. Jer karte su sada daleko jeftinije nego što su bile.

Evo šta vam je NEOPHODNO da biste dobili POSAO U INOSTRANSTVU!

Nekoliko sedišta niže još jedan radnik. Dragan, keramičar po struci, ide u Minhen, sezonski i kad ima posla. Radi kao keramičar, svugde, u Hrvatskoj, Nemačkoj, Norveškoj. Ali što se plata tiče, govori nam, razlika je drastična.

- U Norveškoj sam za dan zarađivao hrvatsku platu - ističe Dragan. - U Hrvatskoj ništa nije plaćeno i ako odradiš nešto, onda čekaš za pare... napolju moraš da platiš, drugačije je, napolju ne može, napolju ako te prijavi, mora da te plati - kaže Dragan.

Da je drugde trava zelenija, dobro je poznato, ali nije kod nas samo problem u premalim platama. Mi nikako da se rešimo prošlosti, a birokratija, porezi i prirezi jedu sve pred sobom; nepotizam, veze i vezice. Kukaju nam tako sagovornici u autobusu dok vozimo prema granici.

Zvonimir Baotić je iz Županje, a u Osijeku je na prvoj godini studija matematike. Daleko od zaposlenja, ipak već sada razmišlja o tom danu.

- Ako nađem posao da, ostaću, ali radije ne bih. Ne volim ljude ovde, celu državu. Fašisti, komunisti, partizani i tako - kaže i dodaje da mu je loše od toga.

BEŽE IZ "LIJEPE NJIHOVE": Mladi Hrvati masovno odlaze u Nemačku!

Svira svaki dan i iako je situacija u državi loša, njegova futrola za gitaru nikada nije prazna. Koliko dnevno zaradi na taj način nije otkrio, ali kaže da živi od toga, ali stanarinu mu plaćaju roditelji. Ponekad i račune, dodaje. Da će se vratiti kući u Županju, sumnja.

- Od 12.000 stanovnika jedno 60 posto je iznad 60 godina. Mladih nema, svi su se iselili. Odu na faks i ni ne vrate se u Županju. Nemaju šta tamo da rade, nema posla - kaže Zvonimir.

Selo umire, jer mladi odlaze u veće gradove. Stara je to priča. Posledica loše poljoprivredne i uvozne politike. Pristupanje Evropskoj uniji i ukidanje granica dovelo je do šireg tržišta rada, pa tako od jula prošle godine za rad u Nemačkoj nije potrebna radna dozvola. Migracije se više ne događaju unutar države već unutar unije.

- Teško je preživeti tu s tako malom platom. I mislim da školovani nemaju toliko prilike za rad. Nije istina da na mladima svet ostaje. Mislim da to stari samo govore da samo govore, a da nije tako u praksi - kaže studentkinja Ivona Trtinjak.

Prema podacima iz MUP-a, od 11 meseci prošle godine do kraja četvrtog 2016., svoj privremeni odlazak u inostranstvo prijavilo je 7.243 građana. I to iz cele zemlje. Iako je stvaran broj nešto veći, nema tu ni govora o nikakvom egzodusu.

Najplodniji deo Hrvatske ujedno i najlošije stoji u poljoprivrednom smislu. Ali ipak neki sitni pomaci se vide, barem na papiru.

- Otvaraju se radna mesta. Imali smo sad u proteklom periodu 3.030 novootvorenih radnih mesta, dakle konkursa. S tim da moram da naglasim da se svi poslodavci ne oglašavaju preko Zavoda - ističe Željko Bugarić, šef HZZ.

NAJLEPŠA LJUBAVNA PRIČA KOJU ĆETE DANAS VIDETI: Klepetan se vraća svojoj rodi Maleni već 14 godina (VIDEO)

Ipak ni to ne garantuje pronalazak posla, jer pravi razlog zbog kojeg će mladi okrenuti leđa svojoj zemlji jeste nepotizam pri zapošljavanju, umesto diploma i školske spreme. Zvonimir smatra da je za sve kriva loša administracija i politika i dodaje da niko u poslove ne ulaže, već svi gledaju da izvuku kratkotrajan profit.

Zato strane zemlje cene radnika, dobrim dnevnicama privuku one preduzetničkog zanimanja, a mogućnostima napredovanja i ulaganjem u radnika one s akademskim titulama. Tako je bilo od pamtiveka, pa traženje sreće izvan matične domovine nije neka novost, zar ne? Stihovi "ne dirajte mi ravnicu, jer ja ću se vratiti" napisani su pre 27 godina.

Tereza Čorlić pre devet godina vratila se iz Švajcarske. Iz, kaže, blagostanja u nesigurnost.

- Ali moja zemlja nema cenu, nema nečeg što bi moglo da me privuče da odem napolje - ističe.

Na obali Drave susreli smo dve prijateljice. Jedna je povratnica, druga 30 godina živi u Švajcarskoj. Penziju, doduše onu švajcarsku, uživaće u Slavoniji onaj tren kada je zaradi.

"NAPALI SU GA JER JE SRBIN": Jovan brutalno pretučen u Hrvatskoj (FOTO)

- Želimo svim mladima da ostanu i onima koji su u srednjoj dobi, da ostanu kući da rade za svoju domovinu, da veruju da izlaza ima iz ove situacije. Jer uvek ima izlaza iz svake situacije. Jer napolju nije lako. Stranac. Jezik, nikada se ne možete izraziti na tuđem jeziku - pojašnjava Katica Plišić, koja živi u Švajcarskoj.

Jer ipak, tvrde, i jedna i druga, napolju ne teče med i mleko.

- Neće svi otići, to je sigurno. Ali ja verujem da će se njih 80 posto vratiti. Kad osete šta je tuđa zemlja. Oni s porodicama možda će pre ostati, ali mladi. Mislim da je dobro da odu da vide, neka probaju - kaže Tereza.

I koliko se piše o punim autobusima koji odlaze, niko ne govori o autobusima koji se vraćaju. Cene karata od 40 evra ili pak 73 za povratnu, itekako su privlačne. Pa ni ne čudi pojačano uvođenje autobuskih linija. Ali, tvrdi Lana, to nema veze s tržištem rada i ukidanjem radnih dozvola. Prevoznici su videli turistički potencijal u celoj ovoj priči. I Nemci bi na more, a gotovo da nema hrvatske porodice u kojoj neko od rodbine, prijatelja ili kumova već godinama ne živi napolju. Ljudi putuju, prevoznici zapošljavaju.

Osim džumbusa u našoj državi ima nešto i u mentalitetu, tvrdi povratnica Tereza.

U HRVATSKOJ HITNO TRAŽE PEDIJATRE I GINEKOLOGE: Da li će srpski lekari da se prijave na konkurs?

- Nemam čak ni visoko obrazovanje, u srednoj struci sam, ali posao sam ipak našla. Nisam imala velika očekivanja, a to je najbitnije, da čovek bude spreman sve da radi. Tako bi i naši mladi trebalo da budu spremni, kako tamo u stranoj zemlji raditi sve po svakoj cenu, e to bi bilo dobro - kaže ona.

Ipak razlika je u valuti. Raditi za 2.000 kuna ili za 2.000 evra, a govorimo o istom poslu, velika je razlika. Ali ne slažu se svi s ovom tvrdnjom. U inostranu platu treba, kažu, uračunati i inostrane troškove života. Dakle, ništa nije crno-belo. Pa čak ni table, one "kuća na prodaju" na svakoj drugoj, trećoj kući u Slavoniji ne otkrivaju pravu sliku na prvi pogled.

Ali mnoge nekretnine su nezanimljive zbog površine. Sada kada je teško odlučiti se na kredit, pa čak i dobiti ga, niko ne želi i ne može da plaća račune čija cena raste iz godine u godinu, a oni koji su otišli nipošto ne žele da prodaju dedovinu. Vratiće se, tvrdi Zoran.

TUŽNI PRIZORI U OSIJEKU: Stotine ljudi na hladnoći čekalo da uzme vreću narandži (FOTO) (VIDEO)

I tako se vrtimo u krug. Građevinari potražuju uvoz radnika, jer naši radnici rade napolju. Mladima su prisele nepravde, lopovluk i nepotizam. U osječko-baranjskoj županiji po evidenciji Zavoda za zapošljavanje u inostranstvo je prošle godine otišlo 759 ljudi. U ovoj tek 270.

Malo je onih koje srce ne stegne i koji odluče da odu zauvek, a i ti se vrate kad tad. U zemlji koja je tradicionalno iseljenička, ništa novo. Mala je uteha to što nemaju baš svi potrebu da odu, ali gotovo svi imaju potrebu da se vrate. Kad-tad.

(Telegraf.rs / Izvor: dnevnik.hr)