Ova srpska porodica godišnje izveze 1.000 TONA vune, i EVO ŠTA je tajna njihovog uspeha! (FOTO) (VIDEO)

Šišač mora posao da obavi brzo, ali nežno, jer ovce često uginu od stresa tokom šišanja

Čim ljudi skinu zimske jakne, u Srbiji počinje i sezona šišanja ovaca: frizer za ovce bitniji je od kolege koji šiša ljude, jer njegova greška životinju može glave da košta.

Preporučujemo

PRE PODNE UČENIK, POSLE PODNE ČOBANIN: Marko Šakota (14) je dečak za primer! (FOTO)

Ovčiji frizer plaća se nešto manje od muškog ("ljudskog"). Kada vuna stigne otkupljivaču, na scenu nastupa sortirač, a to je onaj koji golim okom razlikuje 18 od 22 mikrona (hiljaditi deo milimetra) debljine dlake.

Dok u halama za otkup vuna "leti" nad glavama sortirača kao oblaci, druga se vuna balira i pakuje. Na ovaj način Zečevići iz okoline Kragujevca otkupe i izvezu godišnje od 800 do 1.000 tona vune. To su bile zimske bunde za oko 335.000 ovaca!

Seljaci su do pre oko sedam godina tone vune spaljivali i bacali, pošto nije bilo nikoga da je kupi nakon propasti srpske tekstilne industrije.

Dragan Zečević, iz sela Prnjavor, nedaleko od Kragujevca, pre deceniju počeo je otkup vune koju izvozi u Bugarsku, poznatoj firmi "Kolhida".

- Sada počinje sezona, a u junu su nam pune sve hale i celo dvorište. Šleperi tu vunu na dva dana transportuju u Bugarsku. Sva vuna stiže u džakovima, pravo sa ošišane ovce. Ovde je sortiramo i šaljemo po klasama. Glavni sortirač je moj sin Nenad, koji je prošao obuku u bugarskoj fabrici - objašnjava Dragan.

Nenad Zečević je "oko sokolovo" mekanih jagodica na prstima. Vunu koju prima mora u deliću sekunde da proceni, okom i dodirom, jer u sezoni dnevno treba sortirati 12 tona vune.

- Bitno je čim vuna stigne proceniti hoće li od onoga što vam je u ruci negde u svetu moći da bude napravljena posteljina, džemper ili samo tepih. Klasa se gleda po "mikronaži" vlakana. Dobar sortirač mora golim okom da utvrdi, u trenutku, da li je vlakno prva klasa - debljine od 18 do 21 mikrona ili je druga klasa - gde je debljina vlakna do 23 mikrona.

Pomaže i osećaj dodira. Takođe, odmah moram da osetim i vlagu vune, jer bi mešanje vlažne i suve vune moglo da uništi celu količinu. Mi tokom sezone plaćamo i tri žene, vrhunska sortirača iz Bugarske, koje tada žive kod nas. U celom lancu proizvodnje, sortirač je najvažniji, ako on pogreši, sve posle toga je jedna velika greška - objašnjava Nenad.

On priznaje da su najbolji sortirači u ovom poslu žene, te da skoro da ne zna uspešnog muškarca sortirača, ako se izuzme on sam.

Vuna koja stiže u Prnjavor grejala je ovce iz centralne, te zapadne Srbije, sve do Sjenice. Sjeničke ovce svoju bundu nosiće do jula, pošto tamo otopli tek tada, kaže Dragan Zečević.

- Ovce se šišaju jednom godišnje, mahom električnim mašinicama. To ne radi svako, postoje šišači za ovce i to je vrlo težak i odgovoran posao. Šišač mora posao da obavi brzo, ali nežno, jer ovce često uginu od stresa tokom šišanja. Friziranje jedne ovce košta oko 250 dinara. U nekim krajevima Srbije vlasnici ovaca su u neprilici jer im šišač traži plaćanje svog rada, a onda i vunu besplatno.

Tako šišanje "izađe" na 500 dinara, kao za muškarca. Ako vlasnik stada to odbije, šišač odbije da šiša, a njih je malo, te su mnogi seljaci prinuđeni vunu da mu poklone. Ovca toplo vreme ne sme da čeka sa "bundom". U malim selima i danas ima onih koji ovce šišaju ručno, makazama, a to su uglavnom starije žene, objašnjava Zečević odakle i kako preko potkupljivača vuna stiže do njega.

Jedna ovca daje između dva i tri kilograma vune, ali neke i do pet kilograma, zavisno od rase. Za kilogram vune seljak od podotkupljivača dobije od 60 do 85 dinara. Tim novcem pokrije ovčijeg frizera koga bi svakako morao da plati da ovce oslobodi bundi pred leto. Ako šišač bude bezobrazan pa traži i vunu sa ovce džabe, naplati šišanje kao za muškarca.

Pogledajte  kako izgleda prijem, sortiranje i baliranje vune:

(Marija Raca)