OVAKO SE ŠIRI DOBROTA: Od 2014. godine skupljaju čepove od flaša, pa njima kupuju invalidska kolica sugrađanima

Udruženje paraplegičara i kvadriplegičara "Šumadija" iz Kragujevca do sada je nabavilo 22 kolica, akumulatore za troja kolica, trapez - pomagalo za ustajanje iz kreveta, rezervne delove, ali invalidska kolica su potrebna za još mnogo porodica

Dobrota i humanost su pojmovi koji se ne mogu fotografisati, ali na pitanje šta su dobrota i humanost Kragujevčani vam mogu pokazati plastični čep od flaše ili pun džak čepova.

Preporučujemo

(VIDEO) OVAJ MOMAK JE PRAVI SRPSKI HEROJ: Pogledajte zašto je zaslužio sve najbolje u životu!

Pre godinu i po dana u Šumadiji je, naime, počela humanitarna akcija prikupljanja čepova sa flaša, koji se potom prodaju otkupljivačima, a za taj novac kupuju se invalidska kolica.

DA LI STE DO SADA NALETELI NA KUKE DOBROTE U BEOGRADU? Ovo je najjača AKCIJA Beograđana IKADA! (FOTO)

Svaki čep za nekoga je značio mogućnost izlaska u park, odlaska u prodavnicu, šetnje gradskim ulicama. Ovo je priča o tome kako se širi dobrota.

Akciju je pokrenulo Udruženje paraplegičara i kvadriplegičara Šumadija Kragujevac.

Milan Grbović, predsednik udruženja, kaže za Telegraf da su se angažovale sve gradske škole i vrtići, crkva, televizije, radio stanice.

- Iako ganut postupcima nekih ljudi, ja ne mogu da kažem da sam zadovoljan odzivom. Nisam nezahvalan, ali ja ne mogu da budem zadovoljan jer sam ja onaj koji zna koliko pati dete, mlad čovek ili stariji, koji ne može da izađe na ulicu, da sam ide na posao, na fakultet. A opet, toliko nas je dobrote dočekalo u ovoj akciji. Žena nam je čepove donela iz Jordana, gde je bila u poseti sinu. Kragujevčanka je, ovde sakuplja čepove, pa je to činila i tamo i prevalila je sa njima 6.000 kilometara. Stalno nam donosi čepove i baka od 92 godine, koja ih sakuplja iz kontejnera za plastiku. Ljudi kače posude na svoje kapije, da ostave čepove svi koji prođu. Hvala im svima - kaže Grbović.

On objašnjava da udruženje nije htelo ni od koga da traži ni pet dinara, tražilo je samo otpad - čepove. Tražilo je samo malo odricanja, tek sekund, koliko treba da se odvije čep sa flaše.

- Ja znam da su svi koji to čine mislili na nas dok to rade, zbog toga i ne zaboravljaju da odviju čepove. Mi smo vašim čepovima do sada nabavili 22 kolica, akumulatore za troja kolica, trapez- pomagalo za ustajanje iz kreveta, rezervne delove. Ta kolica smo dali na korišćenje onima kojima ona najviše trebaju, a treba nam još mnogo, žalosno mnogo - kaže Grbović i dodaje da je za jedna kolica lošijeg kvaliteta potrebna tona čepova.

Kako kaže, to je 100 vreća od 50 kilograma. Najjeftinija sobna kolica koštaju 26.000 dinara. Ona za izlazak na ulicu koštaju daleko više. Problem u Srbiji je što država može da izdvoji samo za jedno pomagalo. Ako neko dobije sobna kolica, ne može ona za izlazak na ulicu. Ako dobije štake ili protezu za nogu, ne može i kolica. To za mnoge znači čak i "kućni zatvor".

Ove detalje Radmila, Ana, Ljilja, Nataša, Miloš, Marija, Branka, Zoran i Milan ne znaju. Svi ovi građani samo žele da oni kojima trebaju invalidska kolica to i dobiju. Oni šire dobrotu jedni drigima, po komšiluku, na poslu. Radmila odvija čepove sa flaša bačenih u kontejner za plastiku kraj samoposluge u koju odlazi. Svoje čepove joj preko ograda daju i dve prve komšinice, Nataša i Ljilja. Radmilin muž Milan čepove je skupljao i u banji Rusanda kraj Zrenjanina, nije odustao ni dok se tamo oporavljao posle šloga. Njihovoj ćerki Ani čepove na posao donosi i koleginica Branka. U Brankinoj kući deca nose čepove u školu, muž vatrogasac na posao, a svekar i svekrva skupljaju ih i predaju mlađima. Čepovi koje su oni pre koji dan predali, kupiće kolica za Jovanu Maksimović, devojčicu od 12 godina. Njena majka Marina kaže da bukvalno zavise od dobre volje komšiluka i sugrađana.

- Jovana ima cerebralnu paralizu. Kolica koje smo dobili od socijalnog su takva da moram ja da ih pokrećem. Potrebna su joj laka sportska kolica, da sama ide u školu, na plivanje koje trenira. Ona je u godinama kada ne želi da majka bude uvek kraj nje, a mi to sebi ne možemo da priuštimo. Sada zavisimo od svesti i dobrote onih koji skupljaju čepove - kaže Marina.

Ako bi svi bili kao stanari čuvenog kragujevačkog Zastavinog solitera, tinejdžerka Jovana bi uskoro imala svoja kolica.

Zoran Jovanović, predsednik skupštine stanara ove zgrade, kaže da njima na ulazu u zgradu stoji stočić na kome se ostavljaju čepovi.

- Nema stanara u zgradi koji baca flaše zajedno sa čepovima, to vam garantujem. Donose nam i oni iz susednih zgrada. Nisam brojao, ali predali smo do sada najmanje 200 balona čepova - kaže Jovanović.

U Kragujevcu je još mnogo onih kojima su potrebni čepovi, odnosno invalidska kolica. Hoće li oni biti prikovani svoju kuću ili ne, zavisi od toga hoće li nekoga mrzeti da odvije čep ili ne. Akcija se nastavlja! Čepovi se mogu predati u prostorijama udruženja, u tržnom centru u Erdogliji, ali u Zastavinom soliteru.

(Marija Raca)