PIRATERIJA NAM POJEDE RADNA MESTA: Srbija zbog ovoga gubi MILIJARDE godišnje! (FOTO)
- Zaštita intelektualne svojine je ključni element da se privuku strane investicije i unapredi privredni ambijent - istakao je predstavnik američke ambasade u Srbiji Džeremi Long
- Srbija gubi milijarde dinara godišnje samo zbog piraterije. Kad bi samo jedan odsto godišnje opala piraterija, to bi donelo mnogo novih poslova u Srbiji. To je suštinski deo moderne privrede. Neki veruju da je intelektualna svojina birokratsko ludilo i da je korisna samo velikim korporacijama i bogatašima. Naprotiv, zaštita intelektualne svojine je ključni element da se privuku strane investicije i unapredi privredni ambijent - istakao je danas predstavnik američke ambasade u Srbiji Džeremi Long na konferenciji za novinare povodom obeležavanja Svetskog dana intelektualne svojine.
Freek Janmaat iz Evropske delegacije slaže se sa Longom oko toga da bi efikasna zaštita unapredila trgovinu i ekonomski ambijent, ali je smatra i važnim procesom u pristupanju EU.
- Kod krivotvorenja i piraterije treba preduzeti oštre mere. Često je reč o mafiji i to treba ozbiljno shvatiti. Finansiraćemo uništavanje krivotvorene robe i Evropa će ostati ozbiljan partner Srbiji. Najveću korist od uvođenja reda u ovu oblast imaće građani Srbije jer će koristiti sigurne proizvode, imaće više poslova i unaprediće se trgovina, odnosno ekonomsko okruženje - poručio je predstavnik EU.
Vladimir Marić, vd direktora Zavoda tvrdi da je jedan od razloga toliko zastupljene piraterije taj što javnost još nije dovoljno upoznata sa time kako ona negativno utiče na privredu, kao i šta zapravo znači intelektualna svojina. On navodi kao problem to što malo društvo i što kao takvi, nismo mogli da imamo toliko sporova i izazova kao što su mogle da imaju Sjedinjene Američke države i Velika Britanija.
Ako u Srbiji radite ove stvari na internetu, možete da završite u ZATVORU
- Iskustva u praksi mi vrlo često govore da ljudi ne razumeju o kakvim pravima se ovde radi, čak i ljudi koji se profesionalno bave sprovođenjem prava, sudije i tužioci nemaju mnogo iskustva sa ovom materijom. Ne mogu da ih krivim jer se radi o kompleksnoj i ogromnoj oblasti i to nije njihov jedini posao, ali smo zbog toga doneli nove propise po kojem su sad određeni sudovi specijalizovani za suđenje u oblasti intelektualne svojine - ističe Marić.
ZABORAVITE NA PIRATSKE IGRE: Najpoznatiji hakeri koji su krekovali igrice se povlače
U zavodu postoji centar za edukaciju i informisanje gde privrednici, studenti, akademski građani i ko god je zainteresovan za intelektualnu svojinu može da dođe i da se informiše o onome što ga interesuje. Takođe, postoji kvalitetan sajt zavoda za intelektualnu svojinu koji pruža mnogo informacija. Međutim, Marić smatra da bi bilo dobro da se i mediji i svi drugi akteri čiji glas se čuje, uključe u promociju intelektualne svojine i njen značaj i da bi dosta pomoglo i organizovanje skupova, seminara i obuka.
Bez obzira na manjak koji imamo u državnoj kasi, u izveštaju iz decembra prošle godine evropska komisija dala je dobru ocenu o usaglašenosti naših propisa sa propisima EU nakon čega smo i dobili poziv za pisanje pregovaračke pozicije intelektualne svojine poglavlje sedam.
OVI FILMOVI SU SE NAJVIŠE SKIDALI SA NETA U 2015: Nikada nećete pogoditi koji je na prvom mestu
- Verujem da ćemo sve poslove uspešno obaviti i doneti sve zakone iz te oblasti na kojima zajedno radi zavod i Ministarstvo prosvete, a da će pregovori biti otvoreni naredne godine. Država treba nakon donošenja zakona da obezbedi efikasno sporvođenje prava intelektualne svojine i da obezbedi efikasno rešavanje sporova, kao i kažnjavanje onih koji se bave krivotvorenjem i piraterijom. To su trenutno najveći izazovi koji stoje pred nama u godinama koje dolaze, zbog naših nosilaca autorskog prava, naših pronalazača i našeg evropskog puta - zaključuje Marić.
Više nećete moći da igrate piratske video-igrice! Evo i zbog čega (FOTO)
Kako je rečeno na konferenciji, naša zemlja ima veoma dugu istoriju zaštite intelektualne svojine. Njena istorija počinje u 19. veku 1883. godine kada je Kraljevina Srbija od 11 zemalja osnivača "Pariske unije" potpisala parisku konvenciju o zaštiti industrijske svojine. Prvi propis je imala već naredne godine, dok je prva uprava za zaštitu osnovana u Beogradu 1920. godine.
(Slađana Vasić)