Evo šta sve od poreza i doprinosa morate da platite kao FRILENSER!

Saznali smo da je frilenser i te kako dužan i to da: obračuna i uplati porez i socijalne doprinose samooporezivanjem i da podnese poresku prijavu na obrascu PP OPO

Mnogi misle da freelanceri, odnosno rezidenti Srbije koji nemaju registrovanu delatnost, a koji sa stranom firmom koja nema predstavništvo u Srbiji sklope ugovor o radu, ne treba da plaćaju porez. Saznali smo da, iako praktično radi za sebe, da je i te kako dužan da plati porez i socijalne doprinose samooporezivanjem i da podnese poresku prijavu na obrascu PP OPO.

Preporučujemo

OLAKŠICE ZA BEOGRAĐANE: Manji porez na imovinu za veliki broj građana

Rok za pomenutu uplatu je 30 dana od dana prijema uplate od stranog isplatioca. Ovo sve važi ako strana firma nije uplatila obaveze za porez i doprinose na zaradu koju je isplatila našem rezidentu, stoji na sajtu mojafirma.rs.

Sporazum u većini zemalja podrazumeva plaćanje poreza u zemlji u kojoj se prihod ostvaruje odnosno plaćanje doprinosa u zemlji u kojoj se obavlja rad.

Evo kako je propala šansa da Srbija postane PORESKI RAJ!

Tako se na zaradu dobijenu od strane firme plaća: porez na zarade, doprinos na penzijsko i invalidsko osiguranje, doprinos na zadravstveno osiguranje i doprinos za osiguranje u slučaju nezaposlenosti.

Za one koji ne umeju da se snađu, sajt mojafirma.rs dao je detaljno objašnjenje kako da izračunaju porez i doprinose na prihode koje ostvare kao freelanceri.

Najpre se gleda koliki je iznos takve zarade, naravno pretvorene u dinare po srednjem kursu NBS.

Osnovicu poreza, odnosno oporezivi prihod dobijamo kada od preračunatog iznosa oduzmemo iznos poreskog oslobođenja, koje trenutno iznosi 11.433 dinara, navodi knjigovođa Marija Đorđić.

HRVATI DAJU GOMILE PARA SRBIMA! Pogledajte koliko srpski pevači zarađuju u "lepoj njihovoj"! (VIDEO)

Iznos poreza dobijamo primenom važeće poreske stope poreza na zarade, koja iznosi 10 odsto na oporezivi prihod.

Na osnovicu za obračun socijalnih doprinosa ne postoje umanjenja i ovaj obračun se vrši primenom zbirnih stopa poreza. Doprinos za PIO dobijamo kada osnovicu doprinosa, odnosno zaradu pretočenu u evre pomnožimo sa 26 odsto. Doprinos za zdravstveno osiguranje  tako što osnovicu množimo sa 10,30 odsto, a doprinos za osiguranje za slučaj nezaposenosti množenjem osnovice sa 1,50 odsto. Ova tri doprinosa zbirno daju ukupne socijalne doprinose koje treba platiti.

Kad se sve uzme u obzir, kad fizičko lice plati sve poreze, ostane mu, otprilike pola od dogovorene sume.

OVO SIGURNO NISTE ZNALI: U kojoj zemlji postoji porez na hamburgere?

I tu nije kraj jer iznos isplaćenih zarada ulazi u zbir dohotka koji se oporezuje godišnjim porezom na dohodak građana, koji plaćaju svi građani čiji dohodak prelazi propisanu granicu.

(Telegraf.rs)