ONI SU OD VRAČARA NAPRAVILI NAJLEPŠI DEO BEOGRADA: "Društvo za ulepšavanje Vračara" izlazi na lokalne izbore!

Jedan od primarnih ciljeva izborne liste na čijem je čelu Arsenijević jeste ustanovljavanje urbanističko-arhitektonske komisije, čije bi mišljenje bilo obavezujuće, kao i povećavanje bezbednosti na ulicama ove gradske opštine

Ako često prolazite Cvetnim trgom, na početku Njegoševe ulice mogli ste da primetite zdanje na koje su Vračarci verovatno najviše ponosni - zgradu na čijoj fasadi stoji natpis Društvo za ulepšavanje Vračara, koja je na tom mestu od davne 1902. godine.

Preporučujemo

MALVERZACIJE SA NOVCEM IZ BUDŽETA OPŠTINE VRAČAR: Saslušanje Branimira Kuzmanovića u Palati pravde

Njena istorija počela je osamdesetih godina 19. veka, u vreme kada je Slavija bila samo bara, na koju su beogradski lovci dolazili da love divlje patke.

Ono što se potom dogodilo jeste da je Škotlanđanin Fransis Haford Makenzi, kupio poljoprivredno imanje iznad Slavije, na kom je isparcelisao zemljište, a onda prodavao placeve budućim Vračarcima.

Novonastali stanovnici Vračara ubrzo su se suočili sa brojnim nevoljama: iako su dvorišta ispred svojih kuća uredno popločavali, svaki put kada bi pala kiša, ulice su se pretvarale u kaljugu po kojoj fijakeristi nisu imali nameru da voze.

Zabrinuti time, u "Novom beogradskom dnevniku", 1884. godina objavili su "Vapaj sa Vračara", u kom su nabrojali da nemaju ni najosnovnije potrebe poput vode, kaldrme i osvetljenja. U tom tekstu naveli su da je, kada padne kiša, "decu teško raspoznati od prasadi", a da se za odrasle govori "kaljav, k'o da je s Vračara".

Kako to obično biva, mukom naterani Vračarci odlučili su da se udruže i osnuju Društvo za ulepšavanje Vračara.

Zahvaljujući njihovom angažmanu, u danas elitnom delu Beograda, 1885. godine otvorena je prva apoteka, a zatim i pijaca, sa dva odeljenja i 14 dućana, pod sloganom "Mala cena, izvrsna kakvoća, dobra mera i manja daljina", budući da su Vračarci, do tad, po svoje potrebštine morali da idu čak do Velike pijace na današnjem Studentskom trgu.

Od kirije ubirane od pijačnih dućana, Društvo je 1889. podiglo savremeniju pijačnu zgradu, a dve godine kasnije, u Ulici kralja Milana, finansiralo je otvaranje prvog "poštansko-telegrafskog filijala".

Osim osnivanja Vračarske zadruge i Vračarske štedionice, dečjeg zabavišta, kao i privatne Više ženske škole sa pansionatom, Društvo je Vračar zadužilo i novčanim pomaganjem gimanstičkog društva "Dušan Silni" i angažovanjem u podizanju Hrama svetog Save.

Svedočanstvo posvećenosti Društva ozelenjavanju Vračara, koji je zahvaljujući njemu bio i osvetljen i kaldrmisan, je višebojni mozaik između prozora prvog sprata zgrade u Njegoševoj 1, koji prikazuje drvo sa lišćem i plodovima.

Pretežna aktivnost društva vremenom je postalo "podizanje i potpomaganje svih ustanova koje će doprinositi prosvetnom, moralnom, zdravstvenom i materijalnom unapređenju Vračara", zbog čega je 1931. promenilo svoj naziv u "Kulturno i humano društvo Vračar".

To što je Društvo pomoglo obnovu pozorišta "Manež" - današnjeg Jugoslovensko dramskog pozorišta, ili što je Udruženju jugoslovenskih medicinara omogućilo da podigne svoj dom i opremi biblioteku i čitaonicu, te novčano pomoglo podizanje spomenika Vuku Karadžiću, kao i izgradnju umetničkog paviljona "Cvijeta Zuzorić", ali i odbranu zemlje 1941. nije sprečilo zabranu njegovog rada, posle Drugog svetskog rata, koju je potpisao Slobodan Penezić - Krcun, kao i oduzimanje celokupne imovine Društva.

Ipak, vodeći se istim plemenitim ciljevima nekadašnjeg Društva, njegov rad, pre šest godina obnovila je grupa entuzijasta sa Vračara, predvođena profesorom književnosti Aleksanrdom Arsenijevićem.

Društvo u čijem Statutu piše da im je cilj "unapređenje i poboljšanje uslova života građana Vračara", prema rečima Arsenijevića, sebi je stavilo u zadatak i "očuvanje raznovrsnih istorijskih i kulturnih vrednosti, očuvanje i negovanje građanskih i tradicionalnih vrednosti, zaštitu i očuvanje kulturnih i ambijentalnih celina i staranje o kulturnom nasleđu Vračara i Beograda".

- U skladu sa ovim svojim programskim opredeljenjima, Društvo je do sada postavilo tri spomen-ploče istaknutim Vračarcima: glumcu Karlu Buliću na stogodišnjicu njegovog rođenja (ovom događaju je prisustvovao i u njemu učestvovao i ambasador Republike Hrvatske u Beogradu), potom glumcu Zoranu Radmiloviću i filmskom reditelju Aleksandru-Saši Petroviću.

Spomen-bista kompozitoru Korneliju Stankoviću postavljena je na 180-godišnjicu kompozitorovog rođenja na početku ulice koja nosi njegovo ime, a postavljeno je i spomen-obeležje glumcu Petru Kralju. Društvo je pomoglo Rotari klubu „Vračar“ u postavljanju spomen-biste književniku Borislavu Pekiću ispred Treće beogradske gimnazije, tako što je organizovalo pripremu terena i salivanje temelja za postavljanje biste - nabraja Arsenijević.

Na inicijativu Društva, 14. oktobar, dan osnivanja pređašnjeg Društva, proglašen je za Dan opštine Vračar, kada je, pre 5 godina, u Ulici kneza Miloša, na razmeđi Savskog venca i Vračara, Društvo posadilo nekoliko sadnica lipe.

Želeći da nastavi svoj doprinos ulepšavanju Vračara, Društvo se odlučilo na učestvovanje u lokalnim izborima, sa listom pod nazivom "Vračar Vračarcima - Društvo za ulepšavanje Vračara".

- Političari rade u interesu svojih stranaka, a Vračaru je potrebno da ga vode autohtoni Vračarci, čiji će se glas čuti mimo političkih partija. To je jedini način da se Vračar sačuva od divlje gradnje, da se očuva njegova autentičnost, da se razvija, uređuje, i bude ono što jeste - najlepše mesto za život na svetu - naglašava Arsenijević.

Jedan od primarnih ciljeva izborne liste na čijem je čelu Arsenijević jeste ustanovljavanje urbanističko-arhitektonske komisije, čije bi mišljenje bilo obavezujuće, kao i povećavanje bezbednosti na ulicama ove gradske opštine.

Na izbornoj  listi " "Vračar Vračarcima - Društvo za ulepšavanje Vračara", osim Arsenijevića nalaze se glumac Milan Caci Mihailović, filmski snimatelj Milorad Jakšić Fanđo, kao i brojni stručnjaci: urbanisti, arhitekte, pravnici, antropolozi... koje veže ljubav prema Vračaru i jasan plan o tome kako ga ulepšati.

(J.B.)