A MISLILI STE DA NISMO BOGATA ZEMLJA: Srbija ima VELIKE REZERVE ZLATA!
- Smatram da bi valjano trebalo istražiti okolinu rudnika "Lece" kod Medveđe jer i tu ima potencijala za pronalaženje novih ležišta zlata – kaže Blagoje Spaskovski, generalni direktor RTB Bor
Koliko je Srbija zaista bogata zemlja, govori i podatak Svetskog saveta za zlato, prema kome je Srbija vodeća zemlja u regionu po količinama tog plemenitog metala deponovanog u trezorima Narodne banke. Ona, naime, prema poslednjim podacima, ima 17,9 tona zlatnih poluga, što čini blizu pet odsto ukupnih deviznih rezervi. Slede je Makedonija sa 6,8 tona zlatnih rezervi, Slovenija sa 3,2 tone i Bosna i Hercegovina koja ima tri tone. Na poslednjem mestu je Albanija sa 1,6 tona zlata, dok Hrvatska i Crna Gora nisu na listi od sto rangiranih zemalja.
PENZIONER ISKOPAVA ZLATO NA MESTU KOJE JE SANJAO: Dobio je i dozvolu od države!
Gotovo sva količina "žutog blaga" koja Srbiju rangira na 62. mesto u svetu, proizvedena je u Rudarsko-topioničarskom basenu Bor. Jer, kombinat bakra jedini u Srbiji ima fabriku za dobijanje zlata.
- Od RTB Bora je samo tokom 2015. godine Narodna banka kupila više od pola tone zlata – istakla je guvernerka Jorgovanka Tabaković. Krajem prošle godine ona je izjavila da su od avgusta 2012, kada je ona preuzela funkciju guvernera, od RTB-a Bor otkupljene ukupno 3,3 tone zlata.
OVO SIGURNO NISTE ZNALI: Koliko zlata ima na našoj planeti?
- Zvanična statistika o proizvodnji plemenitih metala u Boru vodi se od 1938. godine. Od tada do danas, u RTB-u je proizvedeno oko 160 tona zlata! U obavezi smo da sve proizvedene količine najpre ponudimo Narodnoj banci Srbije, a tek ako bi ona odbila da po berzanskoj ceni otkupi borsko zlato, što se dosad nije desilo, mogli bismo da tražimo posebnu dozvolu za izvoz. Zlato, dakle, ostaje u Srbiji i to je veoma dobra državna odluka. Ono sija, čak i u krizi i to nas, između ostalog, obavezuje da ubrzamo otvaranje novih zlatonosnih ležišta i povećamo proizvodnju plemenitih metala – kaže generalni direktor RTB-a Blagoje Spaskovski.
Istraživanjem koje su u rejonu "Čukaru peki" nadomak Bora sproveli američki Friport i kanadski Reservoir Minerals, do sada je otkriveno 65 miliona tona rude sa srednjim sadržajem bakra od 2,6 odsto i zlata od 1,5 grama u toni. Odatle je, prema podacima koji su objavljeni prošle godine, moguće izvući 1,7 miliona tona bakra i 98 tona zlata.
- Srbija, kao deo velikog bakarnog pojasa koji se pruža ka istoku daje velike šanse za razvoj rudarske industrije. U Karpatskom masivu koji od Srbije, preko Rumunije i Turske seže do Gruzije, najzanimljivija je tzv. timočko-magmatska zona koja je odavno predmet interesovanja svih "velikih igrača" u rudarstvu. Dakle, najveća nalazišta bakra i zlata u Srbiji jesu u timočko-magmatskom kompleksu, ali i u raško-kopaoničkoj oblasti. Takođe, smatram da bi valjano trebalo istražiti okolinu rudnika "Lece" kod Medveđe jer i tu ima potencijala za pronalaženje novih ležišta zlata – kaže Spaskovski.
Bilansne rudne rezerve, kako tvrdi Spaskovski, iznose 1,35 milijardi tona rude. Najveće rezerve su na površinskom kopu "Veliki Krivelj", potom kopu u Majdanpeku, borskoj "Jami", najviše u rudnom telu "Borska reka", čija eksploatacija još uvek nije počela i kopu "Cerovo".
- Analize pokazuju da u ovim rudnim ležištima ima približno pet miliona tona bakra, 196 tona zlata i 2.170 tona srebra, a dosad je, za 113 godina rada RTB-a Bor, iz zemljine utrobe izvađeno, prerađeno i proizvedeno više od 6 miliona tona bakra, 160 tona zlata i više od hiljadu tona srebra. Godišnje se, u proseku, u RTB-u Bor danas proizvodi tona zlata, pet tona srebra i nekoliko desetina kilograma paladijuma i platine - navodi Spaskovski.
Retka su nalazišta samog zlata po Srbiji, kažu u Gemološkom društvu Srbije koje se bavi juvelirskim proizvodima.
- Ni rezerve zlata i srebra nisu tačno utvrđene, ali je poznato da ih najviše ima u Boru i Majdanpeku. Tamo ima dosta i cinka i bakra, jer su svugde u svetu retka ležišta čistog zlata, uvek tu ima i olova i bakra i drugih metala - otkriva mr Zoran Miladinović, potpredsednik Gemološkog društva.
Jedan od najunosnijih poslova današnjice – trgovina cenom zlata na svetskoj berzi putem interneta
U studiji Mineralni resursi Srbije, koju su radili Rade Jelenković, Aleksandar Kostić, Dragana Životić i Marko Ercegovac stoji da bi Srbija racionalnijim istraživanjem, što zavisi od mnogo ekonomskih, ekoloških i tehnoloških faktora, imala i više nafte i gasa s obzirom na njene prirodne potencijale.
Iako spadamo u zemlje sa bogatim nalazištima, još jedino rezervi dijamanata u našoj zemlji nema jer, kako tvrde u Gemološkom društvu, nema ni ležišta.
(Slađana Vasić)