Aronija je u Srbiji "tajno" gajena još pre 40 godina, a NEĆETE VEROVATI U KOJE SVRHE JE KORIŠĆENA (FOTO)

Aroniju su u rudničkim selima seljaci uzgajali pre nekoliko decenija, a jedna firma za proizvodnju sokova im je dala sadnice, seljaci nisu ni znali šta gaje, mislili da je to "neka oskoruša što skuplja usta"

Aronija je na našim prostorima poslednjih godina ekstremno popularna i skupa, a sađena je u Šumadiji i pre 40 godina.

Preporučujemo

Uzgajali su je i u bescenje prodavali seljaci koji nisu tačno znali ni kako se zove. Jedna od najpopularnijih upotreba aronije je kada se biljka melje i čuva u medu.

Telegraf je o aroniji kao tajni nekih srpskih kompanija razgovarao sa poznatim šumadijskim pčelarom, Radosavom Veljovićem, iz sela Oplanić u opštini Knić.

On je među prvima u Srbiji napravio aroniju u medu, prema receptu koji je dugo usavršavao uz pomoć tehnologa.

- Ja sam pčelar i bavim se apiterapijom, koristim pčelinje proizvode za spravljanje oko 30 vrsta, što lekovitog bilja u medu, što melema i napitaka. Ipak, aronija mi je omiljena, posebno što mnogo o njoj znam. Najzanimljivije mi je što mnogi misle da je to biljka koja se na našim prostorima nedavno pojavila, a ona je praktično četiri decenije bila tajna nekih od naših najvećih kompanija za proizvodnju vina, sokova i hrane - kaže Veljović.

ZOVU JE KRALJICOM LEKOVITIH BILJAKA: Evo šte sve leči aloja vera

On podseća da je onima koji su bili deca pre 20, 30 i 40 godina, lekar znao često da preporuči za lečenje malokrvnosti sok od borovnica čuvene jugoslovenske firme. Ona i danas postoji u Srbiji, mada je promenila ime nakon privatizacije.

- Tako su roditelji deci kupovali sok od borovnice, u kome nije bilo baš mnogo borovnice. Stvar je u tome što je borovnice malo, na Staroj planini i Vlasini i nešto malo na Kopaoniku i Zlatiboru. Odakle onda toliko tog voća za milione litara soka? Pa, pola je bila aronija, koju je ova firma koristila još pre 35 i 40 godina. To je bila skoro pa poslovna tajna. Aronija je lečila decu, ne borovnica! Aroniju su u šumadijskim, konkretno rudničkim selima, seljaci uzgajali pre više od tri decenije, a poznata firma za proizvodnju sokova im je dala sadnice. Seljaci nisu ni znali šta gaje na 10 ili 15 ari zemlje. Pitao sam ih šta gaje, a oni bi odgovarali da je to "neka oskoruša", koja kad se jede "skuplja usta" - svedoči pčelar.

NAJSKUPLJE ULJE NA SVETU SE PRAVI KOD NAS: Litar košta 1.500 evra, svi sade ovu biljku! (FOTO)

On kaže da su seljaci rado uzgajali aroniju, jer ona ne treba ničim da se tretira, što je njena velika prednost i čini je izuzetno lekovitom i nezagađenom. Veljović kaže da bi seljaci plodove samo obrali i predali, a za kilogram su dobijali od 20 do 3o dinara.

- Sada aronija košta od 200 do 300 dinara, a sušena u prodaji dostiže vrednost od 1.000 dinara za kilogram. Zbog toga se sve više gaji u Srbiji - kaže Veljović koji već sedam godina uzgaja ovu biljku i ima oko 50 stabala.

Aronija se u Srbiji već 30 godina proizvodi i za bojenje vina, što je još veća kompanijska tajna čuvenog proizvođača vina. Pošto je biljka lekovita, štete po zdravlje nije bilo, a vino je lepe boje.

OVA BILJKA STVARNO LEČI SVE: Njeno ime u prevodu znači "Lek za stotinu bolesti"

- Aronija ima 16.000 orac jedinica, što je međunarodna jedinica za oksidativnost. Plodovi su prava vitaminska bomba. Nema organa u ljudskom telu na koji pozitivno ne utiče aronija. Čisti organizam od toksina koje unosimo vodom i hranom. Supstance kao što su flavonoidi, štite ćelije tela od oštećenja i kancera. Ja takvu biljku stavljam u med koji sam proizvodim, a za koji je suvišno govoriti koliko je zdrav - kaže pčelar.

Veljović je u Šumadiji poznat po proizvodnji desetak vrsta voća u medu. Takođe spravlja i koprivu u medu, medni koktel sa polenom i propolisom, šipurak, đumbir, cimet u medu... Pravi i meleme, kreme i losione. Sve lekovite biljke kupuje od renomiranih firmi, a sve što pravi pod budnim je okom tehnologa.

- Ovo je mala firma, usred sela Oplanić za koje ni mnoge komšije Kragujevčani nisu čuli, ali ono što ja pravim stiže na adrese stanovnika cele Srbije. Ne reklamiram se, samo dobra reč o meni prodaje moje proizvode. Sve ovo sam počeo davno, iskreno - samo da bih se najeo meda! Moja baka je bila pčelarka, a meda je za prodaju bilo, a za decu - bukvalno na kašičicu. Zarekao sam se da ću se kad odrastem najesti meda! I jesam, sada ga jedva i jedem. Volim med, sada i aroniju i želim da poručim da lečenje nije samo kada se napuniš hemijom iz tableta - poručuje šumadijski pčelar, inače penzioner MUP-a Srbije.

(Marija Raca)