(VIDEO) DEKA MILOJE (106) JE NAJSTARIJI SRBIN: Pamti sve, čak i balkanske ratove, a ovo je njegova tužna životna priča
Deda Miloje Matejić rođen nešto pre početka balakanskih ratova, preživeo dva svetska rata, i doživeo 106. godinu života. O njemu se staraju komšije, ponosne što baš u njihovom kraju živi najdugovečniji čovek Braničeva
U Selu Desine kod Velikog Gradišta živi Miloje Matejić (106) za koga se veruje da je najstarija osoba u Srbiji. Kaže da je rođen 1910. godine. Ostao je udovac pre 11 godina i od tada živi sam pošto mu je porodica u inostranstvu. O deda Miloju se staraju komšije, ponosne što baš u njihovom kraju živi najdugovečniji čovek Braničeva.
Ekipa T NOW krenula je na putovanje tragom zanimljive životne priče najstarijeg poznatog Srbina. Kako nijedan put nije lak, tako je i put do dede Miloja je bio trošan, težak i kamenit.
Daleko od gradske vreve i modernog života, zagađenog vazduha od fabrika i smoga, u malom selu okruženom netaknutom prirodom, čistom vodom i svežim vazduhom žive meštani Desina. Možda je upravo baš ovaj okoliš recept dugovečnog života?
Prilazili smo centru sela, i prvog čoveka koji je vozio traktor zaustavili smo kako bismo se raspitali o deki Miloju.
- A, deda Miloje! - odgovorio je klimajući glavom meštanin, znajući odmah o kome se radi.
- Samo pravo i kod prvog skretanja levo kod spomenika, nastavite do kraja ulice, tu je njegova kuća - uputio nas je on, nastavljajući da vozi traktor.
Približavajući se Milojevoj kući, primetili smo da je na svakoj kući u kojoj je neko preminuo nedavno, stavljena crna zastava sa imenom i prezimenom te osobe. Nametnuo se zaključak da stanovnike Desine mahom čini starija populacija, a mlađi su odavno otišli daleko, trbuhomm za kruhom.
Zašto se svaki treći porođaj u Srbiji završava CARSKIM REZOM?
- Dobar dan - obratili smo se gospođi koja je naslonjena o svoju ogradu posmatrala nepoznat auto:
- Možete li nam reći koja je kuća gospodina Miloja koji ima preko sto godina?
- Da, da, to vam je treća, četvrta pinak kuća sa leve strane - ljubazno nam je objasnila radoznala komšinica.
Pratimo upustva i dolazimo ispred pinak (pink), niske roze kuće. Kucamo na vrata, ali niko ne otvara. Pokucali smo i na prozore, ali nije bilo odgovora. Rešeni da ga pronađemo pošto smo prevalili toliki put, odlazimo do prve kuće pored deda Milojeve.
Prva komšinica je ujedno i osoba koja se brine i neguje našeg deku. Objasnila nam je da Miloje zapravo živi u staroj kući, a ne u onoj na koju smo pokucali.
Deda Miloje star preko jednog veka, živi sam u trošnoj kućici, greje se na drva i vodi skroman život. Njegova porodica, odnosno sin, unuk i preostali najbliži davnih godina otišli su za Francusku.
Novu kuću, koja je opremljena i sređena, a koju su deca i unuci napravili, ne želi da koristi. Kaže da je to kuća za decu i goste kad dođu.
Njegova komšinica i kućepaziteljka mu loži vatru i donosi ostale potrebne namirnice, jer se deda Miloje slabo kreće. On može da ustane do peći, ali ne može dalje.
- Išao sam ranije dole do sela, ali sad više ne mogu. S godinama je sve teže - priča istrošenim glasom dobri dekica.
Sam se još uvek hrani, jede veoma malo.
Ostali meštani ga jako poštuju u selu, pa mu od stogodišnjice redovno slave svaki sledeći rođendan. Ove godine, petog februara komšije su mu priredile veliko slavlje.
- Deseto sam godište. Godine 2005. mi je umrla žena i od tada sam sam. Da komšinica ne brine o meni, odavno bih bio pod zemljom - priča Miloje i briše suzne oči.
Deda se slabo kreće i slabo govori, ali njegova pojava i sama činjenica da je poživeo ovako dugo, govori više od hiljadu reči.
U nastavku pogledajte deda Milojev video:
(V.S)