BEZ OVOG UREĐAJA NE MOŽEMO DA ZAMISLIMO DAN: A znate li kada je stigao u Srbiju? (FOTO)

Srbi su bili toliko šokirani čudom tehnike, da je i dvanaest godina nakon uvođenja telefona, u Beogradu pretplatu na njega imalo tek 28 porodica

Na današnji dan 1883. godine, Beograd je dobio prvu "telefonsku štaciju", sedam godina posle pronalaska telefona, a prvi telefonski razgovor su vodili ministar vojni i kapetan palilulske žandarmerijske stanice.

Preporučujemo

Koncesije za uvođenje telefona u Srbiji dobio je 1882. od kralja Milana Obrenovića, Panta Mihajlović, prijatelj Nikole Tesle.

DA LI ĆE FIKSNI TELEFONI "OPSTATI": Ili će biti potpuno zaboravljeni?

Beograđani u to vreme nisu bili upoznati s ovakvim vrednim aparatom, te su se oglušili na Pantin poziv da se prijave za telefon, pa je on sam od svojih para povezao zgradu "Tri lista duvana", gde je bilo smešteno inženjersko odeljenje vojnog Ministarstva, sa kasarnom na Paliluli.

- Pa šta će meni onda tvoj telefon, kad ovi moji momci mogu za tri minuta da stignu do grada i jave šta treba? Mani se ćorava posla... - bilo je prvo što je ministar vojske Teša Nikolić rekao, a kada je zatekao telefon u svojoj kancelariji, zamalo nije pao u nesvest.

Prvo što je učinio kada je ušao tada u kancelariju bilo je to da je proverio ormane i zalgedao ispred stola, sumnjajući da se radi o nekoj neslanoj šali. Međutim, ubrzo je obrezno uzeo slušalicu u ruke i razmenio par rečni s pukovnikom Kostom Radosavljević, a onda je pozvao i ostale oficire da vide čudo od tehnike.

Srbija je tada bila poslednja zemlja u Evropi koja je uvela telefone, a Panta je otišao u Ameriku, iz koje se nikada više nije vratio. Prvi pretplatnik telefona, s brojem 1 je bio Ljuba Bojović, novinar, a nakon toga su i drugi pohrlili da uvedu ovu napravu. Međutim, niko nije hteo da uzme broj 13, pa je na kraju taj broj otišao u klanicu.

Odziv je dugo vremena bio slab pa je dvanaest godina kasnije, početkom septembra 1899. godine, Beograd imao tek 28 pretplatnika.

Ovo su još neki od istorijskih događaja koji su se dogodili na današnji dan:

44. p. n. e. - Rimskog vojskovođu, pisca i državnika Gaja Julija Cezara ubili su zaverenici na dan martovskih ida u Senatu. Namera im je bila da time spasu republiku, ali to nisu uspeli. U građanskom ratu potom su izginule vođe zavere Junije Brut i Parmenzije Kasije, a vlast je 31. pre nove ere prigrabio unuk Cezarove sestre Olivije, Oktavijan Avgust, što će biti početak uspostave monarhije (carstva).

Cezar je u početku bio pristalica takozvane stranke populista, rimskih republikanskih demokrata, uz čiju je pomoć 68. p. n. e. počeo da se penje lestvicama moći, postavši kvestor, zatim edil, pretor i prokonzul u Španiji. Ambiciozan i bezobrziran, okrenuo je leđa populistima i 60. p. n. e. sklopio je Prvi trijumvirat o podeli vlasti s Gnejem Pompejem Velikim i Likinijem Krasom.

Vojnički se proslavio osvajanjem Galije (otprilike teritorija današnje Francuske i Belgije) od 58. do 52. p. n. e. Posle Krasove smrti ušao je s vojskom u Italiju i prešavši rečicu Rubikon, navodno izrekao: "Alea iacta est" (Kocka je bačena) - to je značilo da je sebi dozvolio nedopustivo - oružjem je stupio na teritoriju samog Rima. Potukao je Pompejeve snage 48. p. n. e. u bici kod Farsale u Tesaliji, a kada je pobedio i pontskog kralja Franaka, Senatu je poslao lakonski izveštaj: "Veni, vidi, vici" (Dođoh, videh, pobedih).

U Egiptu je doveo grčkog astronoma Sosigena koji mu je pomogao da reformiše računanje vremena i sačini kalendar nazvan Julijanski. Dosta je pisao i bio dobar stilica, ali su izgubljene njegove pesme i gramatički spis "O analogiji". Ostala dela: "Komentari o građanskom ratu", "Komentari o galskom ratu".,

1776. - Kongres SAD doneo je odluku o ukidanju zavisnosti od britanske krune.

1848. - Mađarsku je tri dana posle masovnih demonstracija u prestonici Austrije, Beču, zahvatilo revolucionarno vrenje upereno protiv Habzburške monarhije.

1857. - Bečki dvor je, zbog stalne krize koja je potresala Austriju od revolucionarne 1848, odustao od unitarne države i od tada se Austrijsko carstvo pretvara u Austro-Ugarsku. Kao centralizovane su ostale samo vojska, spoljni poslovi i zajednički segment finansija. U svemu drugom su Austrija i Ugarska imale samostalnost, ali su se nalazile u personalnoj uniji.

1886. - Uspostavljeni su diplomatski odnosi između Kraljevine Srbije i Belgije. Tog dana u Briselu je akreditovan srpski poslanik.

1895. - Umro je ruski pisac Nikolaj Semjonović Ljeskov, izuzetan znalac jezika i suptilan stilista. Pisao je romane i pripovetke o životu sveštenika i činovnika u ruskoj provinciji i opisivao je nemilosrdnost ranog kapitalizma. Stvorio je nenadmašne književne likove seljaka, zahvaljujući izvanrednom poznavanju ruskog sela. Dela: "Levak Soborjane" (kod nas prevedeno kao "Đakon Ahila i crkovnjaci"), "Začarani putnik", "Nesmrtni glavonja", "Ledi Makbet mscenskog okruga", "Sitnice iz arhijerejskog života".

1900. - Rođen je srpski biolog Milutin Radovanović, profesor Univerziteta u Beogradu, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Proučavao je uporednu anatomiju i herpetologiju (nauka o gmizavcima) i proces specijacije (formiranje novih vrsta pod uticajem izolacije) u pećinama, planinskim jezerima i na ostrvima Jadranskog mora. Dela: "Istorija razvitka životinjskog sveta i čoveka", "Vodozemci i gmizavci naše zemlje".

1907. - U Finskoj su u skupštini prvi put izabrane žene.

1916. - Predsednik SAD Vudro Vilson poslao je u Meksiko 12.000 vojnika pod komandom generala Džona Peršinga da uhvate meksičkog revolucionara Panča Vilju, ali je ekspedicija okončana neuspehom.

1917. - Revolucionari su prinudili na abdikaciju ruskog cara Nikolaja II, koji je presto ponudio bratu, velikom vojvodi Mihailu, ali se on sutradan, pod pritiskom, odrekao krune, čime je posle tri veka okončana vladavina dinastije Romanov. Cara Nikolaja II, sve članove njegove porodice i poslugu, boljševci su, na osnovu naredbe vođe Oktobarske revolucije Lenjina, likvidirali i potom iskasapili u Jekaterinburgu (kasnije Sverdlovsk), na Uralu, u julu 1918.

1927. - Opštinski dobro grada Beograda propisao je Statut o osnivanju "Stanice za spasavanje i brzu pomoć u Beogradu", kao posebne medicinske ustanove u gradu. Hitna pomoć počela je s radom u Beogradu 1904. ali je kao posebna služba ustrojena tek 1927.

1937. - Prva centralna banka krvi za njeno čuvanje zamrzavanjem radi transfuzije osnovana je u čikaškoj bolnici "Kuk kantri".

1939. - Nemačke trupe ušle su u Prag i okupirale Češku, a Slovačka je proglašena za "nezavisnu državu", čime je ostvaren plan za uništenje Čehoslovačke. Pod pretnjom okrutnog napada i uništenja Praga, predsednik Emil Haha je u Berlinu potpisao akt o predaji zemlje Trećem rajhu. Po ulaksu Nemaca u Prag, Hitler je slavodobitno izjavio: "Čehoslovačka više ne postoji". Francuska i Velika Britanija nisu učinile ništa da spasu nezavisnost te zemlje, koju su nekoliko meseci pre toga garantovale u Minhenu.

1943. - U Solunu su započele deportacije tamošnjeg jevrejskog stanovništva u nacističke logore. Bio je to prvi od 19 transporta za koncentracioni logor Aušvic-Birkenau. Od 46.091 Jevreja poslatih iz Soluna u nacističke kampove, samo 1.950 je preživelo.

1957. - Umro je Moša Pijade, srpski političar jevrejskog porekla, predsednik Skupštine FNRJ, slikar i novinar. Umro je u Parizu, na povratku iz Velike Britanije gde je predvodio jugoslovensku delegaciju. Slikarstvo je učio u Beogradu, Minhenu i Parizu. Posle Prvog svetskog rata napustio je ideje jugoslovenskog nacionalizma i prišao je Komunističkoj partiji Jugoslavije, a 1921. postoa je član njenog Izvršnog biroa.

Zbog štampanja ilegalnog organa Centralnog komiteta KPJ "Komunist" osuđen je 1925. na 20 godina robije. Tokom tamnovanja preveo je "Kapital", "Bedu filozofije", "Manifest komunističke partije" Karla Marksa. Od decembra 1941. nalazio se u Vrhovnom štabu. Izradio je 1942. prve propise o radu narodnooslobodilačkih dobora. Na Drugom zasedanju AVNOJ-a krajem novembra 1943. u Jajcu, bio je predsednik Predsedništva.

Osnivač je 5. 11. 1943. novinske agencije Tanjug.

1990. - Mihail Gorbačov izbaran je za prvog i pokazalo se, poslednjeg predsednika Sovjetskog Saveza. Kao jedini kandidat za taj položaj dobio je 59,2 odsto glasova u Kongresu deputata.

1990. - U Iraku je obešen dopisnik britanskog lista "Obzerver" Farzad Bazoft zbog šijunske aktivnosti, uprkos brojnim apelima iz sveta da mu se poštedi život.

1991. - Predsednik Predsedništva SFRJ i predstavnik Srbije u tom delu Borisav Jović podneo je ostavku, pošto je Predsedništvo odbilo da objavi vanredno stanje u zemlji, suočenoj sa otvorenom pobunom secesionista i opasnošću od rata.

1993. - Izraelski predsednik Jicak Rabin izrazio je posle sastanka s predsednikom SAD Bilom Klintonom spremnost na kompromis sa Sirijom tako što će joj, u zamenu za mirovni ugovor, predati deo Golanske visoravni.

2003. - Širom planete, od Tokija i Bejruta, do Pariza i Vašingtona, stotine hiljada ljudi protestovalo je na ulicama, u poslednjem pokušaju da spreče američki vojni napad na Irak.

2015. - Više od 215.000 ljudi izgubilo je život tokom četvorogodišnjeg konflikta u Siriji, saopštila je opoziciona sirijska Opservatorija za ljudska prava, čije je središte u Londonu.

(Telegraf.rs / Tanjug)