ZAŠTO JE BRISEL NAJGORI GRAD ZA ŽIVOT U EVROPI?! Terorizam, mržnja, štrajkovi, smrad, ulice opasnije od Prištine (FOTO) (VIDEO)

Glavni grad Belgije i Evropske unije postao je "ruglo i slepo crevo EU". Ovo je 13 zbog kojih sami stanovnici Brisela misle da je mesto koje je, najblaže rečeno, loše za život na duge staze

Zamišljen je da bude administrativni centar EU. Prestonica. A postao je najodvratniji evropski grad. I najopasniji. Brisel. Gotovo da nema dana da se ne pojavi vest u kojoj se uz Brisel ne pominje i reč "terorizam", a prema tvrdnjama obaveštajnih službi centar "terorista-spavača" nalazi se upravo u glavnom gradu Belgije. Ali, to nije sve što Brisel čini, čak i prema mišljenju žitelja ovog grada - užasnim mestom za život.

TERORISTIČKI NAPAD U BRISELU: Upucan policajac, panika u SEDIŠTU EU

OKRŠAJ POLICIJE I ISLAMISTA U BRISELU: Otvorena vatra na antiterorističku jedinicu (VIDEO) (FOTO)

JEDAN OD NAPADAČA U BRISELU UBIJEN: Tužilaštvo tvrdi da nije Abdeslam!

Ono što se nekad radilo u glavnim gradovima evropskih država - štrajkovi i blokade ulica, sada se radi gotovo svakodnevno u Briselu. naime, ukoliko su rumunski seljaci nezadovoljni otkupnom cenom repe ili poljski homoseksualci tretmanom u gradskom prevozu oni odlaze i štrajkuju - u Briselu. Zatvaraju ulice ovog grada, koče saobraćaj i stanovnike belgijske prestonice dovode do ludila. I to svakodnevno.

Početkom godine, učesnik trke za predsedničku nominaciju američke Republikanske partije, kontroverzni milijarder Donald Tramp, osuo je paljbu po Briselu, prestonici Belgiji i Evropske unije, nazvavši ga "paklenom rupom". Zapravo, to je bio njegov način da odgovori na pitanje zbog čega želi da zabrani ulazak u Sjedinjene Države svim muslimanima "dok ne budu shvatili šta se dešava".

Odlučili smo da ispitamo "javno mnenje" prvobitnih zemalja EU o tome kakvo je istinsko stanje u Briselu, van pukog turističkog iskustva koje je praktično svima dostupno i koje ne može da otkrije ono što se krije ispod površine, ignorišući sve srpske izvore na datu temu, da ne bi ispalo da su ostrašćeni na ovaj ili onaj način.

Konsultovali smo izvore iz same Belgije, ali i iz okolnih zemalja koje sve zajedno čine jezgro prvobitne Evropske unije, još od vremena kada se zvala Evropska zajednica, pa i pre toga, kada se zvala Evropska zajednica za ugalj i čelik.

Izdvojili smo 13 krajnje negativnih pojava zbog kojih Brisel stvarno zvuči kao mesto koje je, najblaže rečeno, loše za život na duge staze.

1. Veliki broj starih Briselaca se uglavnom odselio iz Brisela, od kako je počelo ujedinjenje Evrope; pritom je i sedište NATO-a u tom gradu, kao i brojne druge međunarodne institucije. Trećina žitelja Brisela su ljudi sa stranim pasošem.

Ovo možda deluje primamljivo, ali evo šta kaže jedan čovek koji živi u tom gradu: "Belgijanac sam i živim u Briselu već pet godina. Ovaj grad mi je uništio život [...] Dođeš i svidi ti se. Upoznaš mnogo ljudi. Onda vreme prolazi i ti ljudi odu. Ostaneš sam bez mogućnosti da zasnuješ porodicu. Ukratko, ne stvaraš trajna prijateljstva, ne stvaraš porodicu." Sigurni smo da je ovo preterivanje, ali nekima je očito i realnost.

Zapravo, dolazak velikog broja dobrostojećih stranaca je dovelo do toga da skoče cene rente, što je posledično dovelo do egzodusa, pa tako sada u gradu žive ljudi koji nisu zainteresovani za izgradnju uobičajenog društvenog života koji postoji u sredinama u kojima generacije jedne porodice žive i svoj budući boravak na tom mestu planiraju na neodređeno dugi rok; stoga, dobar deo grada je zapušten.

2. Postoji snažna podela između Flamanaca na severu i Valonaca na jugu koja se u dvojezičnom Briselu vidi na svakom koraku. To ne bi bio problem da antagonizam između ove dve etničke grupe nije tako izražen. Da se Belgija kao država nalazi bilo gde drugde u svetu, odavno ne bi postojala.

3. Siromašni imigranti žive na severu, zapadu i severoistoku Briselske prestoničke regije. Te delove treba izbegavati, čak i zbog šopinga ili proste dnevne šetnje. To dosta govori o sigurnosti i stopi kriminala. Ali ne samo o tome. To mnogo govori i o islamizaciji tih delova grada, posebno Molenbeka, briselske opštine koju nazivaju "džihadističkog prestonicom Evrope". Užas.

Svakih jedanaest minuta u Briselu se dogodi kriminalni čin koji uključuje nasilje. Statistika od pre nekoliko godina, koja je danas verovatno i gora, zabeležila je 47.491 nasilno kršenje zakona. Zapravo, ovo je zvanična statistika, pošto je policijsko prisustvo povećano samo u nekoliko komuna, koje su mahom "buržoaske".

Zbog čega toliki kriminal? Zbog nezaposlenosti. Pre nekoliko godina je bila na 20 odsto, a i danas je verovatno slična. Ako hoćeš da se zaposliš, moraš da znaš i francuski i holandski. A potom, i zbog činjenice da je veliki broj imigranata ostao neintegrisan u belgijsko i evropsko društvo; konačno, mnogi među njima su i dalje zarobljeni u oblicima mišljenja i ponašanja koji postoje u zemljama iz kojih su rodom.

4. Evo šta jedan žena ima da kaže o tamošnjem javnom autobuskom prevozu: "Stigla sam na briselski aerodrom u nedelju uveče i bukvalno je sve bilo zatvoreno, uključujući i turistički info-štand. Nije bilo nikoga da mi kaže išta o javnom prevozu, redu vožnje pa čak ni gde je autobuska stanica. Kada sam je napokon pronašla, čekala sam 45 minuta a bus uopšte nije ni došao". I drugi izvor nam je takođe ukazao na to da se u Briselu ne možete osloniti na red vožnje. Može se reći da je u Beogradu slično, ali, ruku na srce, u poslednjih pet godina situacija se bitno popravila i javni prevoz ne prati red vožnje samo u vanrednim situacijama kao što je saobraćajna nesreća, kolaps, ili kvar vozila. 5. Briselski metro je, kažu, jedan od najgorih. Prljav je, ružan, slabo osvetljen, smrdi na sve i svašta a pogotovo na mokraću, a izlazi i presedanja nisu najbolje obeležena.

Fejsbuk stranica "Things People In Brussels Dont Say" uvek objavljuje interesantne fotografije ružnije strane Brisela, a nas je posebno nasmejao komentar ispod jedne slike koja se ticala zbunjujuće instrukcije vezane za presedanje na glavnoj metro-stanici Art-Loa: "Kunem vam se, negde u Art-Loi nalazi se starica koja je pokušala da promeni liniju 1996. godine i još uvek je tu zarobljena".

Navodno, posebno je loša Linija 2 koja ide oko istorijskog centra, a ironija je to što su najlepše stanice u siromašnim delovima grada, zato što su najnovije.

6. Takođe, što se tiče kriminala, metro je vrlo nepreporučljiv. Pre nekoliko godina američka ambasada je svojim građanima izdala upozorenje da izbegavaju stanice metroa, posebno nakon što padne mrak.

Zbog svega toga 75 odsto Briselaca koristi automobile, a samo pet odsto koristi javni prevoz. 7. Zbog prekomerne upotrebe automobila u gradskoj vožnji, koja nije uobičajena za moderne gradove Evrope u kojoj se mnogo ljudi oslanja na alternativne vidove transporta, kolapsi u saobraćaju su svakodnevni. Tome nimalo ne pomaže činjenica da se grad svako malo zatvara zbog dolaska stranih delegacija; kao ni činjenica da u njemu živi veliki broj bitnih evrokrata sa pratnjom. Zapravo, "Vol strit žurnal" je uradio reportažu o ovom problemu evropske prestonice i ustanovio da na svetu niko ne provodi više vremena svirajući sirenom, kočeći i čekajući na semaforu ili STOP-u kao što to rade stanovnici Brisela. Prosečan vozač u tom gradu provede više od 80 sati godišnje u zastoju saobraćaja, a neke procene kažu da Belgija godišnje gubi dva odsto svog BDP-a zbog toga.

8. Ah, da. Tu su i protesti. Protesti svih živih obespravljenih interesnih grupa, zamislivih i nezamislivih. Najžešći su protesti poljoprivrednika koji s vremena na vreme odluče da ospore zakone i propise Evropskog parlamenta upotrebom jedinog demokratskog oruđa koje im je još uvek na raspolaganju: TRAKTORA. Nekoliko stotina ili hiljada traktora.

9. Lepota je u oku posmatrača. Posmatrač "Cities Journala" je Brisel stavio na visoko treće mesto u top listi najružnijih gradova na svetu, odmah iza Pjongjanga i (ne znamo tačno zbog čega) Brizbejna.

10. Zapravo, grad je urbanistički vrlo loše isplaniran, zbog čega je nastao naziv "briselizacija".

Kako je do toga došlo u prestonici Belgije? Posle Drugog svetskog rata, a posebno tokom šezdesetih i sedamdesetih, srušeno je mnogo prelepih starih kvartova i na njihovim mestima su sagrađeni užasi različitih i neuklopivih stilova, i nerezonski putevi. Tako da sada, po mišljenju mnogih ljudi, sve izgleda vrlo ružno. Pre sto pedeset godina, Bodler je Brisel nazvao "prestonicom smeha". Danas je to bitno drugačije mesto. 11. Ljudi koji godinama žive u Briselu takođe mu zameraju da je prljav, čak i u centru grada, da je prekriven žvrljotinama od grafita (dakle, ne umetnošću, mada naravno ima i nje u velikoj meri), i da je zapadnoevropska prestonica pseće kake, koja se nalazi svuda. 12. Ulice i trotoari su u jako lošem stanju, zbog haotične lokalne samouprave unutar samog grada (Briselska regija je sastavljena od 19 opština koje de jure nisu povezane u gradskom smislu kao što je to recimo slučaj sa Beogradom; Brisel-grad, odnosno Brisel u užem smislu, samo je jedna od tih opština; zbog toga se Brisel od strane pojedinih eksperata naziva "iluzijom").

Dopisnik francuskog "Liberasiona" Žan Kvatremer je to ovako opisao:

"Ako se ulica koja deli dve opštine uruši, što je često zbog dotrajalosti kanalizacije, nadležnima će trebati dva meseca da se dogovore oko popravke. Isto važi i za trotoare, koji mogu biti popravljeni sto metara i onda ostavljeni (jer prelaze na granicu druge opštine).

Mesto na kome se nalaze mnogi šik butici, avenija Luiza, podeljena je između tri opštine: Sen-Žil, Iksel i Brisel-grad. Ovoj poslednjoj opštini pripada kolovoz. Kome pripadaju trotoari? Nije najjasnije. Onda su tu parkirani automobili, koji pešacima ostavljaju malo prostora. Policija ih ne kažnjava jer se ne zna ko je nadležan..."

13. Klima u Briselu, pa i u Belgiji generalno, slična je Engleskoj, neki kažu i gora, pa zato uvek možete da računate na kišu. To nije krivica Brisela, ali bez obzira. Zbog svega što smo naveli, verovatno do sada već mislite da je Brisel najužasnije mesto za život na planeti Zemlji. Međutim, u pitanju je grad kao i mnogi drugi, koji ima svoje dobre i loše strane, svoje vrline i mane. Strogi centar grada je prelep, a pritom je praktično i otvoreni muzej secesije, pošto je u njemu još uvek - uprkos destrukciji - ostalo sačuvano hiljadu i dvesta građevina ovog stila s kraja 19. i početka 20. veka.

Takođe, mnogi od problema sa kojima se Brisel suočava postoje i u drugim gradovima, pa čak i u Beogradu. Ne svi naravno (za početak, stopa kriminala je kod nas bitno niža, a i nemamo metro tako da ne može ni da smrdi na mokraću), ali ih ima. Verovatno više nego što želimo da priznamo.

Zbog loše percepcije Brisela, koja je posebno došla do izražaja nakon terorističkih napada u Parizu 13. novembra prošle godine budući da je gro napadača bio iz briselske komune Molenbek (koju zovu Bejrutom zbog ogromnog broja imigranata), gradski oci su rešili da urade nešto po tom pitanju.

Osmislili su krajnje originalnu kampanju: javni telefon, na prometnom mestu, koji možete da pozovete iz bilo kog dela sveta i da pitate prolaznike koji se jave šta se dešava u Briselu i šta oni misle o svom gradu.

(A. M.)