MAJKA GA JE ŠTITILA SVOJIM TELOM, OTAC PREKORAVAO: Svi znamo ko je Momo Kapor, ali ne i teško detinjstvo koje ga je obeležilo!

Momo Kapor rođen je 1937. godine u Sarajevu, a preminuo je 2010. u Beogradu. Napisao je mnogo romana i zbirki, autor je nekoliko dokumentarnih filmova i tv emisija, a bio je i scenarista u filmu "Valter brani Sarajevo"

Na današnji dan 2010. godine, preminuo je srpski književnik, slikar i novinar, član Senata Republike Srpske i Akademije nauka i umetnosti Republike Srpske, Momčilo Momo Kapor.

Preporučujemo

Rođen je davne 1937. u Sarajevu. Kada je imao četiri godine, ostao je bez majke koja je poginula u bombardovanju Sarajeva 13. aprila 1941. godine. On se zajedno s bakom i majkom sakrio u jednu staru kuću na koju je pala bomba, zbog čega su svi osim Moma poginuli. Preživeo je zahvaljujući majci koja ga je svojim telom zaštitila.

O majci Bojani je znao veoma malo jer porodica nije želela puno da priča o njoj, verovatno zbog želje najbližih da zaštite dete i ne prisećaju ga na traumu koju je nosio sa sobom.

Kada se završio rat, Momo je došao u Beograd, gde je diplomirao slikarstvo 1961. Venčao se sa suprugom Anom 1964. i iz tog braka ima ćerke Anu i Jelenu.

- Pisao je lako, s radošću. Svoje prve tekstove napisao je na pisaćoj mašini Adler koju sam mu poklonila za rođendan, i na kojoj sam kasnije prekucala većinu njegovih tekstova. Imao je potrebu da priča o onome što piše. Nas tri smo bile njegova prva publika. To su bile njegove prve književne večeri - rekla je Ana.

Dobrica Ćosić je u svojoj knjizi "Prijatelji" opisao detinjstvo i mladost Moma Kapora na osnovu razgovora koji je vodio s njim 2002. godine.

- Trinaestog aprila 1941. Nemci su bombardovali Sarajevo i pogodili zgradu ispod Trebevića u kojoj se bila sklonila Momčilova majka s četvorogodišnjim sinčićem. U urušenoj kući svi su bili mrtvi. Momova majka je svojim telom spasla sina. Dečak se nekako izvukao iz ruševina, zakukao, pa zanemeo nad užasom, ne znajući kuda će. Našao ga je neki Rus, emigrant, lekar, sažalio se na njega i poveo ga u svoj stan. Prisvojio ga je, nije imao dece. Negovao ga je, voleo, zatrpavao igračkama da zaboravi majku i u belom mercedesu ga vozio po Sarajevu. Dečko je znao da mu je ime Momčilo, prezime nije znao. Prezime mu je dao dobar čovek Rus, krstio ga je Momčilo Hercegovac - piše on, pa nastavlja:

- Posle godinu dana života kod dobrog čoveka, Momčilo Hercegovac se razboleo od šarlaha, pa ga je spasitelj odneo u sarajevsku bolnicu. Tu ga je pronašla majčina tetka koja ga je godinu dana tražila po Sarajevu, obaveštena od nekoga da je "jedno dete izašlo iz srušene kuće, odakle ga je neki čovek poveo sa sobom". Kada je prezdravio od šarlaha, baba ga je odvela u svoju kuću i brinula se o njemu. Za Momčila Hercegovca brinuo je i Rus, koji se pridružio vlasovcima - saradnicima Nemaca, često ga posećujući s poklonima. Otac, koji je po povratku iz zarobljeništva kao bankarski stručnjak, postavljen za načelnika u Ministarstvu spoljnih poslova u Beogradu, zbog patriotske savesti i odgovornosti tek godinu dana posle rata došao je u Sarajevo da vidi sina. Prema sinu se odnosio patrijahalno strogo i sve do smrti bio je nezadovoljan što mu se sin posvetio slikarstvu i njiževnosti, socijalnoj i životnoj neizvesnosti.

Međutim, prema izvorima Valerija Janićijević koja je priredila do sada najpotpuniju biografiju Moma Kapora koja je objavljena u okviru zbornika "Pripovedač urbane melanholije", ovo sećanje Ćosića nije sasvim tačno. Naime, Moma su posle bombardovanja, po sećanju njegovog ujaka Slavka Lučića, spasilačke ekipe odvele u bolnicu i razdvojile od ujaka koji je bio s njim. U tom trenutku Momčila je preuzeo pomenuti Rus, koji ga je već kroz nekoliko dana predao tetki Janji Baroš. Istinitost ove verzije potvrđena je i s nekoliko Kaporovihi intervjua, kao i njegovom knjigom "Ispovesti".

U Beogradu je živeo u Nebojšinoj 18, gde je 2013. godine postavljena spomen ploča. Umro je u Beogradu 3. marta 2010. godine na Vojno-medicijsnkoj akademiji, a sahranjen je u Aleji velikana u prestonici Srbije.

Diplomirao je slikarstvo 1961. godine u Beogradu, a napisao je više romana i zbirki priča, autor je nekoliko dokumentarnih filmova i tv emisija. Dela: "Beleške jedne Ane", "Foliranti", "Una", "Knjiga žalbi", "Uspomene jednog crtača". Scenarista je više filmova: "Valter brani Sarajevo", "Banket".

Ovo su još neki događaji koji su obeležili istoriju na ovaj dan:

1703. - Umro je engleski fizičar Robert Huk, sekretar Kraljevskog društva u Londonu. Usavršio je barometar, teleskop i mikroskop i prvi otkrio ćelijsku strukturu biljaka. Dokazao je okretanje Zemlje i gravitaciju nebeskih tela i autor je zakona o istezanju elastičnih tela ("Hukoov zakon").

1847. - Rođen je američki pronalazač škotskog porekla Aleksander Grejem Bel, pronalazač telefona. Posle studija medicine u Edinburgu i Londonu preselio se u SAD i posvetio lečenju gluvih. Telefon je patentirao 1876. u Bostonu, što je mu je donelo slavu, ali i brige. Patent nije bio zaštićen pa su ga mnogi pokrali i tek je 1886. Vrhovni sud SAD presudio da je on jedini vlasnik patenta. Bogat i slavan, potom se potpuno posvetio starom poslu - lečenju gluvih.

1861. - Manifestom cara Aleksandra II ukinuto je kmetstvo u Rusiji. Više od 47 miliona kmetova je oslobođeno lične zavisnosti od plemstva kao i vezanosti za zemlju. Ovim aktom bivši kmetovi dobili su i potpuno pravo slobodnog poslovanja.

1878. - U San Stefanu (nedaleko od Carigrada) je sklopljen ugovor kojim je, diktatom Rusije Turskoj, stvorena Velika Bugarska. Ugovorom je Rusiji pripala Besarabija, Srbiji su oduzeta i data Bugarskoj novooslobođena područja oko Vranja, Bele Palanke i Pirota, a Rumunija je dobila Dobrudžu. Ugovor koji je izazvao negodovanje u Britaniji, Austro-Ugarskoj, Nemačkoj, predviđao je da Srbiji budu oduzete novooslobođene teritorije. Berlinskim mirovnim ugovorom jula 1878. odlučeno je da Bugarska bude svedena u realne nacionalne okvire (osim Kneževine Bugarske pod suverenitetom sultana, formirana je i autonomna Istočna Rumelija u sastavu Turske). Srbiji su pripojene teritorije od kojih su docnije obrazovana četiri okruga - Niški, Pirotski, Vranjski i Toplički. Rumuniji, Srbiji i Crnoj Gori priznata je nezavisnost, a Bugarska je priznavala vrhovnu vlast Turske sve do 1908.

1886. - Posle tromesečnog rata Srbija i Bugarska su zaključile Bukureštanski mir. Neposredan povod rata bio je pripajanje Bugarskoj Istočne Rumelije. Kralj Milan je taj čin smatrao narušavanjem ravnoteže kakva je uspostavljena Berlinskim kongresom. Slabije opremljena i loše motivisana srpska vojska je odbijena i posle poraza na Slivnici Bugari su zauzeli Pirot. Rat nije doneo teritorijalne promene, najviše zato što je iza Srbije stala Austro-Ugarska, ali je znatno oslabio poziciju kralja Milana Obrenovića. Najpre je zbog ogromnog pritiska radikalskog mnoštva prihvatio Ustav iz 1888. da bi se naredne 1889. rezigniran, povukao sa vlasti.

1924. - Nastavljajući reforme u Turskoj, Kemal Ataturk je zabranio kalifat i proterao iz zemlje kalifa (negdašnjeg sultana) i njegovu porodicu.

1931. - Pesma "Zastava posuta zvezdama" proglašena je himnom SAD.

1944. - Američki ratni avioni su se prvi put u Drugom svetskom ratu pojavili iznad Berlina.

1989. - Osnovan je Bitef teatar, beogradsko pozorište, s ciljem popularizacije Bitef festivala, kao i otkrivanja novih pozorišnih tendencija. Pozorište smešteno u prostoru rekonstruisane evangelističke crkve na Dorćolu pokrenula je Mira Trailović, režiser i osnivač Bitefa s ciljem da se pruži prilika umetnicima čiji rad predstavlja iskorak iz tradicionalnih granica scenskog izraza.

1991. - Umro je engleski atomski fizičar i matematičar Vilijam Džorž Peni, otac britanske atomske bombe. Pod njegovom kontrolom izvedena je prva proba britanskog atomskog oružja 1952. na ostrvima Monte Belo u zapadnoj Australiji.

1996. - U Španiji je konzervativna Narodna partija Hosea Marije Aznara dobila parlamentarne izbore, okončavši 13 godina vladavine socijalističkog šefa vlade Felipea Gonzalesa.

2002. - Švajcarci su se na referendumu izjasnili za ulazak svoje zemlje u Ujedinjene nacije.

2004. - Senat Francuske izglasao je ogromnom većinom zabranu nošenja muslimanske marame u državnim školama.

2005. - Američki avanturista Stiv Fosit postao je prvi čovek koji je obleteo Zemlju avionom bez usputnog sletanja i dolivanja goriva, pošto se posle 67-časovnog putovanja i pređenih 37.000 kilometara, spustio na aerodrom Salina u američkoj državi Kanzas.

2014. - Njujork tajms je objavio ispravku teksta publikovanog pre 161 godinu. Pošto je ustanovljeno da se u članku objavljenom 1853. godine, na temu Solomona Nortupa, Afroamerikanca čija je životna drama motivisala britanskog reditelja Stiva Mekvina da snimi "12 godina ropstva", potkrala greška, renomirani list objavio je neobičnu ispravku sa 161. godinom zakašnjenja.

(Telegraf.rs / Tanjug)