HILARI POBEDILA U 7 OD 11 DRŽAVA, TRAMP DOMINANTAN: Svi rezultati "SUPER-UTORKA" na izborima u SAD

Hilari Klinton su na jugu SAD ubedljivo podržali afroamerikanci, a Donald Tramp je "oduvao" konkurenciju u 11 država

Naslednik Baraka Obame će biti milijarder Donald Tramp ili supruga bivšeg predsednika Bila Klintona, Hilari! Ovo gotovo da je sigurno posle dominacije Trampa na unutarstranačkim izborima Republikanske partije, i pobede Hilari Klinton nad Bernijem Sandersom u 7 od 11 država, u kojima su demokrate glasale na takozvani "super-utorak".

Preporučujemo

Posle glasanja na Aljasci (samo republikanci), Američkoj Samoi (samo demokrati), Koloradu (demokrati), inostranstvu (demokrati), i Arkanzasu, Džordžiji, Masačusetsu, Alabami, Minesoti, Oklahomi, Tenesiju, Teksasu, Vermontu i Virdžiniji, za samo jedan dan podeljeno je ukupno 22 odsto delegata koji će odlučiti ko će ispred dve stranke biti kandidat na predsedničkim izborima. Većinu od 865 delegata kod demokrata dobila je Hilari Klinton, a ubedljivu većinu od 595 delegata kod republikanaca Tramp.

Podsetimo, Hilari Klinton je viđena kao žena koja će, ukoliko bude izabrana, održati status kvo u političkom sistemu, kako u SAD tako i na globalnom nivou, dok je njen suparnik u Demokratskoj stranci Berni Sanders "najlevlji" kandidat koji se skoro pojavio na izborima, pošto zagovara besplatno školstvo na državnim univerzitetima i besplatnu zdravstvenu zaštitu za sve Amerikance, a uz to želi da kazni sve one džinovske banke koje su izazvale finansijski krah 2008. (koje sada podržavaju Hilari). Na drugoj strani, Tramp je populistički lider Putinovog ili Berluskonijevog tipa, sa neospornom harizmom, koga mnogi u Republikanskoj stranci smatraju "neozbiljnim", dok su njegovi protivnici Ted Kruz i Marko Rubio tipični konzervativni predstavnici ove partije.

Evo kako je glasala demokratska Amerika:

U Virdžiniji ubedljiva pobeda Hilari Klinton: Ona je razbila Bernija Sendersa, sa 64 odsto glasova, naspram njegovih 35 odsto. Hilari je ovde osvojila više glasova nego što su joj predviđala predizborna istraživanja javnog mnenja.

U Džordžiji takođe ubedljiva pobeda Hilari, koja ima veliku podršku afroameričke populacije (ima ih mnogo na jugu i jugoistoku SAD). Ona je ovde dobila oko 71 odsto glasova, a Sanders samo 28 odsto. 

U liberalnom Vermontu, sasvim druga priča: Sanders je "rasturio" sa 86 odsto glasova, a Hilari je dobila jedva 13 odsto.

U Alabami, gde dominiraju afroamerikanci, Klinton ubedljiva: 78 odsto glasača veruje njoj, a samo 18 odsto Sandersu. 

Oklahoma je dala svoje poverenje Berniju Sandersu, i to ubedljivije nego što se očekivalo: 52 odsto za njega, a 41 odsto za Klintonovu. Ova pobeda je najznačajnija za Sandersa, i osnov je nade da još uvek može da bude protivkandidat (verovatno) Donaldu Trampu na izborima krajem godine.

Najveća bitka vodila se u liberalnom Masačusetsu. Da je Berni ovde dobio, makar simbolično, mnogo bi mu značilo. Ovako, posle pobede Hilari (doduše tesne), mnogi analitičari predviđaju da je ona već jednom nogom na pragu Bele kuće. Demokrate iz Masačusetsa dale su 51 odsto glasova Hilari, a 48 Sandersu.

U Tenesiju, opet zbog glasova afroamerikanaca, ubedljiva Hilari: 66 odsto za nju, a samo 32 odsto za Sandersa.

Arkanzas, i "domaći" teren za Hilari (stanovnica je Litl Roka u ovoj državi): 66 odsto glasova, naspram 29 odsto za Bernija.

U Koloradu Sanders prilično ubedljiv: dobio je 58 odsto glasova, dok je Hilari "zapela" na 40 odsto.

U Teksasu nastavljena dominacija Klintonove na jugu: 65 odsto za nju, a 32 odsto za Bernija.

U Minesoti Berni uzvratio udarac: Dobio je 59 odsto glasova, dok je Hilari uzela 40 odsto.

Sve u svemu, 7 država za Hilari, 4 za Bernija, i razlika u broju delegata se uvećala. Kada se budu pisale istorijske knjige o ovim izborima, moraće biti zapaženo da su do nominacije Demokratske stranke za Hilari Klinton na predsedničkim izborima 2016. godine odveli afroamerikanci, koji su je ubedljivo podržali protiv njenog protivkandidata, liberala Bernija Sandersa.

A ovako je glasala republikanska Amerika:

Džordžija je izabrala Donalda Trampa: On je u ovoj južnjačkoj državi uzeo 39 odsto glasova, dok su Marko Rubio i Ted Kruz dobili 24 odsto, odnosno 23 odsto glasova.

U Vermontu ponovo pobeda Trampa, a debakl njegovih protivnika. Ova liberalna država je dala čak 32 odsto glasova Trampu, koji je sve samo ne liberal, a najliberalnijem od kandidata u Republikanskoj stranci, Džou Kasiću, 30 odsto. Na dalekom trećem mestu je Marko Rubio sa 19 odsto glasova.

U Virdžiniji tesna, ali slatka pobeda za Trampa: Dobio je 34 odsto glasova, ispred Rubija sa 31 odsto i Kruza sa 16 odsto.

Tramp je car na jugu Amerike, i tamo će se verovatno i odlučiti izbori na jesen: U Alabami je "razbio" sa 43 odsto, dok su Kruz sa 21 odsto i Rubio sa 18 odsto osvojili zajedno manje glasova od Trampa.

Oklahoma je podarila jednu od dve pobede večeri za Teda Kruza: On je tamo ispred Trampa (28 odsto) sa 34 odsto glasova, a i Rubio je bio jak sa 26 odsto glasova.

U liberalnom Masačusetsu Tramp (49 odsto) ponovo ispred Kasiča (18 odsto), a treći Rubio (17 odsto).

U Tenesiju Tramp je nastavio dominaciju na jugu sa 38 odsto osvojenih glasova. Ted Kruz je dobio 24 odsto, a Marko Rubio 21 odsto glasova.

Na Aljasci još nisu prebrojani svi glasovi, ali na osnovu onog što je dosad stiglo računa se da je i tamo Tramp (oko 34 odsto) pobedio ispred Kruza (oko 29 odsto) i Rubija (oko 18 odsto).

Najžešća trka trčala se u Arkanzasu, ali i nju je dobio Donald Tramp. On je uzeo 32 odsto glasova, Ted Kruz 30 odsto, a Marko Rubio 25 odsto.

U Teksasu, na domaćem terenu Teda Kruza, ovaj kandidat je na kraju ipak bio ubedljiv. Dobio je 43 odsto glasova, Tramp 26 odsto, a Rubio 17 odsto.

Da super-utorak ne bude potpuni debakl za Marka Rubija, postarali su se glasači u Minesoti, koji su mu dali 36 odsto glasova i pobedu. Kruz je dobio 28 odsto, a Tramp je u ovoj državi dobio jedinu "bronzu", sa 21 odsto.

Zaključak: Tramp je veoma blizu nominacije, ali ovo ne odgovara "višim interesima" u republikanskoj partiji, kojoj on i nije preterano odan (niti je ona njemu). Treba očekivati da će se svi preostali republikanski kandidati ujediniti oko Teda Kruza i dati mu podršku u borbi protiv Donalda Trampa. Koliko će to imati efekta, pitanje je, i videćemo veoma brzo.

(K. M.)