Počeo je opšti rat u Jugoslaviji, a onda je usledila "Operacija padobran". Da li znate šta je ona predstavljala?

Te 1993. godine situacija u Bosni je bila možda i najgora od početka rata, kada je reč o potrebama stanovništva, pa je američka vojska iz baze u Nemačkoj poletela ka ovoj državi u cilju dostavljanja, padobranom, hrane i lekova

Na današnji dan 1993. godine, američka vojska je iznad Bosne i Hercegovine izbacila prve tovare s hranom i lekovima, čime je u Bosni započela "Operacija padobran".

Preporučujemo

50 GODINA OD IGARA BEZ GRANICA: Ovaj šou nekada je gledala bivša Juga i cela Evropa (VIDEO)

Ova operacija je započela tako što su dva američka transportna aviona tipa "herkules", koji su poleteli iz Nemačke, u toku noći bacili milion letaka na teritoriji iznad istočne Bosne, a putem njega je stanovništvo obavešteno da će i kako uslediti humanitarna pomoć.

(VIDEO) NAJVEĆA MISTERIJA BIVŠE JUGOSLAVIJE: Tajna smrti "PRINCEZA SA DEDINJA", ćerki bivšeg predsednika SFRJ

Pre poletanja, po dogovoru, avione su pregledale sve tri zaraćene bosanske strane. Međutim, problem je nastao kada se ustanovilo da su leci promašili mnoga naseljena mesta, a to su prvo javili radio-amateri koji su obavestili da oni nisu pronađeni u Goraždu, Žepi i Srebrenici.

NJU JE OBOŽAVALA CELA JUGOSLAVIJA: Sve o Dunji Lango, jednoj o najpoznatijih naših voditeljki (VIDEO)

Inače, godinu dana ranije su se na isti ovaj desila dva događaja koja su obeležila rat u tadašnjoj Jugoslaviji.

Prvo je javljeno da je u Sarajevu, drugog dana referenduma o otcepljivanju BiH od Jugoslavije, ispred stare srpske crkve pucano na srpske svatove. Ubijen je otac mladođenje Nikola Gardović i ranjen sveštenik Radenko Miković, a srpska zastava je spaljena. Na referendumu se kasije većina muslimana (Bošnjaka) i Hrvata izjasnila za otcepljenje Jugoslavije, što je bio još jedan od uvoda u građanski rat u toj bivšoj jugoslovenskoj republici.

U Crnoj Gori je takođe održan referendum na kom se većina gražana izjasnila za zajedničku državu sa Srbijom. Čelnici Demokratske partije socijalista i drugih političkih stranaka su tim povodom izjavili da narode Crne Gore i Srbije povezuju etničke, ekonomske, kulturne, istorijske i druge veze i da ih one upućuju na zajednički interes da žive u jednoj državi.

Ovo su još neki istorijski događaji koji su se dogodili na današnji dan:

1489. - Na putu ka Indiji, portugalski moreplovac Vasko da Gama kao prvi Evropljanin iskrcao se na obale sadašnje afričke države Mozambik.

1562. - Francuski rimokatolici su, s blagoslovom Vatikana, najbrutalnije pobili oko 1.200 hugenota (francuski protestanti kalvinisti), izazvavši religiozni rat koji je trajao do 1598.

1810. - Rođen je poljski kompozitor i pijanista Frederik Šopen, nazvan "pesnik klavira", koji je u vrhunskom romantičarskom maniru komponovao gotovo isključivo klavirsku muziku. U kompozicijama se obilato koristio elementima poljske narodne muzike. Iz Poljske je 1830. otišao u Francusku, ne sluteći da više neće videti otadžbinu. Dela: dva koncerta za klavir i orkestar, oko 170 sonata, mnoštvo poloneza, mazurki, valcera.

1891. - Rođen je srpski pisac i prevodilac Stanislav Vinaver, jedan od najznačajnijih i najraznovrsnijih stvaralaca u novijoj srpskoj literaturi. Studirao je matematiku i muziku u Parizu, a između dva svetska rata je radio kao novinar. U Prvom svetskom ratu je učestvovao kao dobrovoljac u Srpskoj vojsci, okupaciju zemlje u Drugom svetskom ratu je proveo u nemačkom zarobljeništvu, kao rezervni oficir Kraljevine Jugoslavije.

Od 1945. radio je u Beogradu kao profesionalni pisac i prevodilac, jedno vreme i u agenciji Tanjug. Nemiran, radoznao, dinamičan duh, muzički obdaren, bio je jedan od protagonista moderne srpske književnosti posle Prvog svetskog rata, istraživač i kreator slobodnijeg pesničkog izraza i književnog jezika.

Dela: zbirke pesama "Mjeća", "Varoš zlih volšebnika", "Čuvari sveta", "Evropska noć", "Pantologija novije srpske pelengirike", "Najnovija pantologija srpske i jugoslovenske pelengirike", proza "Priče koje su izgubile ravnotežu", "Godine poniženja i borbe, život u nemačkim ''oflazima''", "Ratni drugovi", "Šabac i njegove tradicije", eseji "Goč gori, jedna jugoslovenska simfonija", "Živi okviri", "Jezik naš nasušni", "Nadgramatika", "Zanosi i prkosi Laze Kostića", "Momčilo Nastasijević", "Gromobran svemira", "Nemačka u vrenju".

1919. - U Beogradu se sastalo Privremeno narodno predstavništvo Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca u kojem se nalazilo 296 poslanika, postavljenih ukazom vlade. Poslanici su većinom bili iz ranijih saziva narodnih predstavništava zemalja koje su ušle u sastav Kraljevine SHS, izabranih pre Prvog svetskog rata.

1922. - Rođen je izraelski državnik Jicak Rabin, predsednik vlade od 1974. do 1977. i od juna 1992. do 4. novembra 1995. kad ga je, u trenutku dok je napuštao miting na kojem je govorio, ubio atentator Jigal Amir. Kao član ilegalnog jevrejskog pokreta Palmah, od 1940. borio se protiv britanske kolonijalne uprave u Palestini i protiv francuskih višijevskih snaga 1941. u Siriji.

Od formiranja Izraela 1948, kad je u ratu protiv Arapa komandovao brigadom, nalazio se u sastavu vojske. General i načelnik generalštaba postao je 1964. i imao je istaknutu ulogu u nanošenju teškog poraza Arapima u ratu 1967, ali je posle ponovnog preuzimanja vlasti postao arhitekta mirovnog procesa na Bliskom istoku i izmirenja Jevreja sa Arapima. To je izazvalo gnev izraelskih nacionalista, posebno politika prepuštanja Arapima teritorija zauzetih u ratu 1967. (Zapadna obala, pojas Gaze, Golanska visoravan).

1941. - Bugarska je u Drugom svetskom ratu pristupila Trojnom paktu i već 2. marta 1941. u nju su preko Rumunije počele da ulaze nemačke trupe. Revanšistička politika Bugarske još više je tada usmerena protiv Jugoslavije, prema kojoj je imala teritorijalne pretenzije.

1946. - Rođen je srpski general-pukovnik pilot Ljubiša Veličković, jedini general koji je poginuo tokom agresije NATO  na Srbiju (SRJ) 1999. Obavljao je sve letačke i najodgovornije komandne dužnosti u Ratnom vazduhoplovstvu i Protivvazdušnoj odbrani JNA i VJ i prvi je Srbin koji je leteo avionom "Mig 29".  Bio je nastavnik letenja, komandant letačke eskadrile, puka i  korpusa, sekretar Savezne direkcije za kontrolu letenja, načelnik Generalštabne škole VJ, načelnik Sektora za RV i PVO Generalštaba VJ i komandant RV i PVO VJ. U trenutku pogibije, prilikom obilaska jedinica PVO kod Pančeva, obavljao je dužnost pomoćnika načelnika Štaba Vrhovne komande za RV i PVO VJ.

1966. - Posle tri i po meseca leta, na Veneru se spustila sovjetska "Venera III", prvi vasionski brod koji je prispeo na neku drugu planetu.

1991. - Na prvim slobodnim izborima u Albaniji, Albanska partija rada (komunisti) osvojila je 176 od 250 poslaničkih mesta i zadržala vlast, ali je predsednik partije Ramiz Aljija izgubio u svojoj izbornoj jedinici.

2006. - Objavljeno je bankrotstvo nekadašnjeg giganta sovjetske autoindustrije - fabrike "Moskvič". Dugovi "Moskviča"  od jedne milijarde dolara onemogućili su dalju proizvodnju automobila i rezervnih delova. Moskovska fabrika automobila osnovana je 1930. godine kao filijala fabrike "Gorki", a serijsku proizvodnju prvih modela legendarnih "Moskviča" pokrenula je 1947. godine. Krajem osamdesetih proizveden je cetvrtomilionski "Moskvič".

2012. - Šefovi država ili vlada država članica EU dodelili su Srbiji status kandidata za članstvo u Uniji.

2014. - Savet Federacije Rusije odobrio je vojno angažovanje izvan državnih granica te zemlje, na osnovu zahteva predsednika Vladimira Putina, zbog izuzetnih okolnosti u Ukrajini.

(Telegraf.rs / Tanjug)