NAŠA NAJVEĆA SRAMOTA: Kako smo sahranili poslednje Obrenoviće i ko im je digao mermerni spomenik (FOTO)

Tela su u prostim limenim kovčezima, u gluvo doba noći, prenesena požarnim kolima do stare crkve Svetog Marka na Tašu, gde su bez opela položena u već postojeću kriptu. Nikakav beleg nije postavljen, a normalni ljudi danas tako ni svoje životinje ne sahranjuju. Crkvena zvona su zvonila svuda u Evropi, svuda, osim u Srbiji u kojoj su ostala nema. Spomenik su im prvi podigli... Šta mislite, ko?

Svi znamo priču: kralja Aleksandra Obrenovića i kraljicu Dragu ubila je grupa zaverenika predvođena kapetanom Dragutinom Dimitrijevićem Apisom, maja 1903. godine po starom a juna po novom kalendaru, pod izgovorom da žele da ga spreče da za naslednika imenuje brata svoje supruge, Nikodija, ili princa Mirka Petrović-Njegoša, velikog vojvode od Grahova i Zete, drugog sina crnogorskog knjaza Nikole I.

Preporučujemo

U narednih 48 sati ubijeno je zvanično 126 a nezvanično čak 200 pripadnika porodice Obrenović, njihovih prijatelja i kumova, širom Srbije. Istrebili su ih.

Međutim, deo priče koji je praktično nepoznat široj javnosti se odnosi na ono što se sa mrtvima kraljem i kraljicom dešavalo neposredno nakon Majskog prevrata, a razlog zbog čega je to nepoznato leži u tome što to o nama kao narodu ne govori ništa lepo.

Šta više, govori o nama sve najgore.

Pričamo o načinu na koji su kralj Aleksandar i kraljica Draga - sahranjeni.

A sahranjeni su u staroj crkvi Svetog Marka na Tašmajdanu, po nalogu zavereničke vlade, pod okriljem noći i krišom od naroda, u prostim limenim sanducima, u kripti u kojoj je već ležala Aleksandrova strina Ana Obrenović, bez ikakvog belega koji bi ukazao na to ko u toj kripti pored gospođe Ane još leži. Danas normalni ljudi tako ni svoje životinje ne sahranjuju.

Navodno, sanduk sa Aleksandrom nije mogao da stane ni u jedna mrtvačka kola, pa su angažovana kola požarne čete. Ovo ponižavanje mrtvog monarha je verovatno dodatno godilo zaverenicima, a ono što u svemu tome, i u atentatu i u ophođenju sa kraljevskim leševima, najviše boli je činjenica da su sve to radili ljudi koji su tom istom kralju bili zakleti na vernost. Dali su mu svoju reč.

Istorija Srbije bi bila drugačija da je on nasledio Aleksandra Obrenovića! (FOTO)

Rekli smo već da se sahrana odigrala pod okriljem noći, ali nismo rekli da se odigrala u gluvo doba noći, u jedan čas i petnaest minuta posle ponoći, kada je nemoguće sprovesti hrišćansku sahranu, odnosno, sahranu uz dozvolu Crkve koja je morala da postoji budući da su pokopani u pravoslavnom hramu. Nisu ih udostojili čak ni opela.

To nije jedini greh ondašnjih velikodostojnika Srpske pravoslavne crkve u vezi sa atentatom na poslednje Obrenoviće na prestolu. Naime, ni jedno jedino crkveno zvono nije zvonilo kada se za atentat saznalo. Ni jedno jedino. Zvona su zvonila u Sankt Peterburgu, Moskvi, Londonu, Beču, Berlinu, Parizu, Budimpešti, Madridu, Hagu. Nisu u Beogradu, Kraljevu, Nišu, Kragujevcu.

Čovek - zbog koga je više od deset godina svakoga dana u tri odvojena navrata služena u svim crkvama i manastirima molitva za "blagovernoga gosjudara" - odbačen je u tren oka od strane onih koji su živeli na njegovoj velikodušnosti.

Posebno se ovaj greh SPC stavljao na dušu beogradskom mitropolitu Inokentiju kojeg je upravo kralj Aleksandar svojom intervencijom i zalaganjem uzdigao na rang vladike, a koji je po svemu sudeći intervenisao kako bi sva zvona u Srbiji ostala nema.

OVDE POČIVA 800 SRPSKIH JUNAKA: Zašto su nam Austrijanci digli spomenik u jeku Prvog svetskog rata (FOTO)

Kada je za vreme nemačke okupacije Beograda tokom Drugog svetskog rata, zbog velikih oštećenja stare crkve Svetog Marka (koja je opstajala pored nove, sagrađene u međuratnom periodu) tokom bombardovanja 1941. godine, uprava Beogradske opštine dobila zadatak da premesti ostatke bračnog para Obrenović, kao i sve ostale Obrenoviće sahranjene u tom hramu, imala je šta i da vidi.

Skriven u grobnici, verovatno zakopan posle Prvog svetskog rata, nalazio se mermerni spomenik postavljen od strane AUSTRIJANACA 1917. godine, na kojem je pisalo:

"Ovde počivaju u miru Božjem Njegovo Kraljevsko Veličanstvo kralj Srbije Aleksandar Obrenović i Njeno Kraljevsko Veličanstvo Kraljica Draga Obrenović, koji poginuše od zlikovačke ruke 29. maja 1903. godine. Vječna im pamjat".

Mi im nismo ukazali dužno poštovanje, pa je morao mrski okupator to da učini umesto nas.

Gorak utisak koji ostaje u ustima nakon ove spoznaje još je gorčiji ako se setimo da su baš ti Austrougari kralja Milana na dostojan način i uz državničke počasti sahranili u manastiru Krušedol na Fruškoj gori.

Naježićete se kada čujete šta je kralj Milan rekao Rusima kad su hteli Bugarima da daju Niš (FOTO)

A to nisu usamljeni slučajevi. Već smo pisali o slučaju Bitke na Legetu u Sremu 1914. godine, kada smo, odbivši napad neprijatelja, prešli na njegovu teritoriju.

Tri godine kasnije Austrougarska je našim vojnicima palim na tom mestu podigla spomenik sa natpisom: "Ovde počiva 800 neprijateljskih junaka iz bitke na Legetu 6. 9. 1914. Mitrovica, 1917."

(O. Š.)