Jovan se penje po ZALEĐENIM STENAMA I VODOPADIMA! Da, dobro ste čuli, i to izgleda ovako! (VIDEO)

Za ljubitelje nešto dinamičnijih, ekstremnijih sportova poput Free Climbing-a i Ice Climbing-a, odnosno penjanja po suvim i zaleđenim stenama, ali i za sve one koji bi da saznaju nešto više o tome, malo smo istraživali

Sportsko penjanje ili Free Climbing je disciplina koja za cilj ima borbu sa samim sobom pomažući da se izborimo sa svim onim što nas može "povući dole".

Preporučujemo

Tri godine se spremao za ovaj neverovatan poduhvat i konačno mu je uspelo! Na 1:50 ćete zaustaviti da pogledate ponovo (VIDEO)

Istina je da smo taoci stalnih stresova koji nam se svakodnevno dešavaju. Ukoliko ne znamo da se izborimo sa njima, lako možemo da izgubimo svoju ličnost...

Sve ovo najbolje potvrđuje priča o Jovanu Sakoviću (30) koji se više nego uspešno bavi sportskim penjanjem.

- Sve je počelo sa ljubavnim problemima. Oduvek sam voleo dinamične sportove, ali kada sam raskinuo sa devojkom, poželeo sam da se totalno otkačim od svega da bih to zaboravio. Sa ortakom Milanom, krenuo sam da se penjem po stenama u Jelašničkoj klisuri u blizini Niša, 2010.godine. Malo pomalo, penjanje je ulazilo u moju krv, a redovno osvajanje novih stena, postalo je jednostavno stil mog života - kaže ovaj rođeni Nišlija.

- Ubrzo sam se zaposlio i počeo da živim u Beogradu. Brz život u velikom gradu i svakodnevni stresovi na poslu, učinili su da samo još više koristim svoje slobodno vreme kako bih trenirao. Dobra strana je to što sada mogu potpuno individualno da treniram u sopstvenoj režiji sa drugarima. Pošto većinu dana sedim i radim za kompjuterom, trudim se da svaki slobodan trenutak provedem u svojim avanturama. Kada jednom probate, nema više nazad, to je kao droga. Potreban mi je konstantni doping adrenalinom, koji mi daje volju i želju za novom borbom i novom pobedom - priča Jovan koji radi u firmi za web dizajn.

Objasnio nam je da nije lako trenirati i da kao i u svakom sportu treba biti spreman na odricanja i žrtve, ali i da to ima svoje satisfakcije.

- Moram biti spreman na svakakve situacije. U pitanju je psiho-fizička snaga. Osim što moram biti u fizičkoj kondiciji, ne smem da paničim i moj mozak je stalno skoncentrisan na to koji sledeći potez da napravim. Najopasnije situacije su da nas ujede zmija. Leti zmije i gmizavci mogu da izađu iz pećina i rupa, a mi zavlačimo ruke i tražimo pogodno mesto, nasitnije, pukotine, rupe, uvale na steni kako bi popeli smer. Zimi se penjem po zaleđenim stenama i vodopadima, što takođe može biti rizično, jer tada ne znam koje debljine je led kada zabodem cepin (sekirica za pomoć pri penjanju), koji može da pukne. Ovo mi se još uvek nije desilo, ali moram biti na oprezu.

Koliko je važna kvalitetna oprema i da li bilo ko može da krene da trenira ovaj sport, otkriva dalje Saković:

- Bilo ko može da trenira. Potrebna je volja i malo hrabrosti. Naravno početnici kreću lakše rute, sa laganijim treninzima. Ako trenirate u salama odnosno, veštačkim uslovima, potrebne su vam specijalne patike penjačice i tečni magnezijum, zbog trenja. Ako trenirate u prirodi, ko, kad može, onda vam treba šlem, uže, patike, sprave za osiguravanje, kompletic. Oprema je skupa, ali je veoma važna proverena i kvalitetna oprema, jer svaka druga polovna roba nije preporučljiva. Laka je za nošenje i otporna.

- Što se tiče ishrane, potrebno je dosta tečnosti i laganije hrane koja daje energiju.  Moj idealan obrok je sendvič sa tunom i dve banane, u pauzama jedem bonžite, bademe, orase. Obavezno posle treninga dobra klopa. Većina penjača voli da pije pivo, tako da posle ture sebe častim pivcem da se opustim - priča kroz smeh Jojo, kako ga, kaže, još zovu.

Zanimalo nas je ko su bolji penjači, muškarci ili žene...

- Mislim da su žene bolji penjači. Zbog same konstitucije tela, slabije su im ruke pa zato koriste više noge za penjanje. A noge trpe veće opterećenje od ruku i lakše to podnose. Muskarci većinom idu po defaultu na mišiće, jer imaju veću snagu u rukama. Razlika je u samoj tehnici penjanja, mada tu ima uticaja i trening kordinacija pokreta na steni, što se stiče vežbom. U prilog tome ide i činjenica da je naša prvakinja u penjanju Staša Gejo, devojka iz Niša.

Za kraj nam je rekao koje su poznate stene u Srbiji na koje se peo.

- Najpoznatija prirodna penjališta u Srbiji su: Jelašnička klisura, Sićevačka klisura, Beljanica (Homoljske planine).

Zatim Grdoba kod Valjeva, Tvrđava (Užice), Vršački breg. I ja sam se svuda peo.

- Uvek bih svima preporučio da počnu da se bave sportom i da treniraju, jer nikad nije kasno. Naročito danas u svetu računara, potrebno je da se oslobodimo i odvojimo malo od svega. Bilo kakva veza sa prirodom, a ako je još u svrhu kulture vašeg tela, dodatno će vas osvežiti i pružiti zadovoljstvo. Za sve zinteresovane, u subotu 12.marta održaće se prvo takmičenje u Dry tooling-u (suvom penjanju) u Pančevu u parku Barutana, na veštačkoj steni.

I zato na noge lagane...

Evo pogledajte kako izgleda to penjanje u prirodi na steni:

(V.S.)