SEKTE NAPADAJU U BLIZINI SRBIJE: Sin mi je otišao na jogu, a sada je u kandžama sektaša

- Na mestu je ostala mrtva. Mentor nas je tada terao da s poda ližemo njenu krv. Zvuči zastrašujuće i kao nešto što normalan čovek ne bi učinio, ali ja sam tada to radio da nas sve spasim i izvučem - ispovest je jedne od žrtvi sekti

U Hrvatskoj, navodno, deluje oko 800 sekti. Iako stručnjaci tvrde da je većina bezopasna, jedan deo je opasan i destruktivan, prenosi portal 24sata.hr.

Preporučujemo

IZ OVE JEZIVE SEKTE je nemoguće pobeći, ali oni su uspeli! Naježićete se od njihove priče (VIDEO)

- Sin mi je imao samo 14 godina kad je otišao na nekakvo predavanje o jogi. Upoznao je stariju ženu, a ubrzo je otišao u Italiju. Već je bio punoletan kad mi je stigao njegov e-mail: ‘Idem sada i neću se vratiti. To je moja porodica’. Znam da u toj sekti radi kao rob, za 100 evra džeparca, nema ni zdravstveno osiguranje, uzeli su mu pasoš. Mom su sinu isprali mozak i ne mogu ga vratiti... - priča jedna majka iz Hrvatske, koja nije uspela da izvuče svoje dete iz verske sekte.

Sekta je mala grupa ljudi koja deli verska uverenja. Tvrde da samo oni imaju ispravan pogled na svet. Uvereni da jedino s istomišljenicima imaju o čemu razgovarati, odriču se porodice i prijatelja, pa se posvećuju novom životu.

Hrvati katoličanstvo smatraju nacionalnom verom, tako da su sekte najveći neprijatelj. U većini slučajeva je reč o grupi adolescenata koji žele da budu drugačiji od drugih i svojim pijančenjem ili smešnim ritualima nikome ne štete. Ali u rukama poremećenih pojedinaca, priča više nije bezazlena. Uprkos svemu, Hrvatska još kaska za Evropom. Hrvatsko zakonodavstvo i društveni sistem ne prepoznaju žrtvu sekti, a žrtva se nema kome požaliti, kako tvrdi Branka Dujmić Delcourt koja je osnovala Centar za informiranje o sektama i kultovima.

Ona upozorava da velike svetske sekte svoje ogranke imaju i u Hrvatskoj, samo što ih sistem ovde ne prepoznaje. Neretko iskoriste neki bezazlen pojam ili aktivnost poput joge, a retki shvate da se iza toga krije nešto sasvim drugo.

– Reč sekta ne postoji u pravnom sistemu pa je ona kao takva neprepoznatljiva. Iste grupe koje su se našle na listama parlamentarnih istraga u Francuskoj, Nemačkoj i Belgiji danas deluju i u Hrvatskoj. Godine 1994. bilo je procenjeno da je reč o 170 opasnih grupa. Danas se prosuđuje da deluje 800 grupa. Liste za sada nisu javne, osim u slučaju kad se grupa nađe na sudskom procesu - istakla je Delcourt.

Policija je bespomoćna

Hrvatska je plodno tlo za te grupe. Njihovi su lideri dolazili devedesetih godina u misiji tobožnjeg "spašavanja" stanovnika od posledica rata. Danas, već čvrsto udomaćeni, dolaze s receptima za delotvoran izlazak iz krize, upozorava Delcourt. Objašnjava dalje kako su veliki problem i one sekte koje svoje članove vode u inostranstvo gde služe kao roblje.

- Mladi ljudi prekidaju školovanje i zaposlenja u domovini, pa besplatno rade i najteže poslove u tzv. svetištima, bez zdravstvene zaštite i prava na penziju. Ulaskom u grupu, mladi se opredeljuju za život u izolaciji, žive u komunama, u grad izlaze samo grupno i pod nadzorom. Kontakte s porodicama i s prijateljima moraju prekinuti. Ako su u inostranstvu, po pravilu im se oduzimaju pasoši, kako im ne bi palo na pamet da se vrate kući. Neretko ih i seksualno iskorišćavaju - rekla je Delcourt.

Veliki je problem i činjenica da policija ne može preduzeti ništa ako se sekti priključio punoletan mladi čovek koji tvrdi da je to njegov izbor.

Majka sa početka priče kaže da je slučaj prijavila policiji, ali ništa nije uspela postići.

- Čak sam otišla tu u Zagrebu na razgovor kod vođe sekte, nadajući se da ću ga uveriti da pusti moje dete i pošalje ga kući, ali me je on tokom razgovora pokušao vrbovati. Zastrašujuće - zgrožena je majka kojoj više ništa nije preostalo.

Zato je bio lak plen, a prema hrvatskim zakonima, činjenica da je punoletan onemogućuje da išta promeni. U SAD su njihovog gurua, Amerikanca ruskog porekla Donalda Valtersa ili kako se sam prozvao, Svamija Krijananda, osudili jer je sledbenike seksualno iskorišćavao. Ali pobegao je iz SAD i počeo da otvara središta krija joge po Evropi.

Zlokobna Crna ruža

- Razumemo gospođu, ali njen je sin punoletan. Na optužbe o pasošu ne mogu odgovoriti jer ne znam gde je njegov pasoš, a koliko znam, mislim da nisu zdravstveno osigurani. Međutim to je slobodna zajednica i on može iz nje otići kada god mu se prohte - rekli su u centru za anada krija jogu u Zagrebu.

Nebojša Buđanovac kaže kako je, prema njegovim informacijama, trenutno najopasnija destruktivna sekta u Hrvatskoj i dalje zlokobna Crna ruža. Priča o Crnoj ruži proširila se u drugoj polovini osamdesetih. Sve je počelo nakon samoubistva jedne devojčice iz ugledne porodice u Dugom Selu.

Danas se veruje da je širenjem priče o Crnoj ruži upravljala ondašnja jugoslovenska obaveštajna služba, koja je želela skrenuti pažnju javnosti s tadašnjih društvenih i političkih promena u zemlji. U javnosti, naročito u Zagrebu, proširila se prava paranoja, pa su zabeleženi i fizički napadi na mlade koji su bili odeveni u crno, na subkulturnu grupu takozvanih darkera, koji sa sektama nisu imali nikakve veze.

U čitavu je priču uvučen i Željko Malnar, koji je tada u Dugom Selu držao kafić Garudu, nazvan po hinduističkom božanstvu. Počelo se govoriti da se onde okupljaju članovi Crne ruže, a Malnar je zbog svega imao puno neprijatnosti.

- To je bila strašna za*ebancija. Ja sam stalno putovao i bio sam prvi Jugosloven koji je toliko vremena provodio po Indiji i nesvrstanim zemljama. Bio sam jako popularan, naročito u Srbiji, pa je glasina da sam u Crnoj ruži s jedne strane služila i tome da me diskredituju i da prestanem sa putovanjima. Ja sam do tad bio u Indiji, Nepalu, Papui Novoj Gvineji, Salomonskim ostrvima.... Putovao sam pola godine, pa se na par meseci vraćao kući. Za koga sam ja onde među plemenima i kanibalima špijunira - komentarisao je tada Željko Malnar.

Ali, znatno strašniju priču o Crnoj ruži ispričao je Branimir Petranović Maka, koji opisuje kako je iz sekte spasavao svoju tadašnju devojku i njenog brata, članove đakovačkog ogranka Crne ruže.

Žrtvovanje života za boga sekte

- Brat je moje tadašnje devojke upao u Crnu ružu, pa ga je ona pokušala izvući odatle i sama je zaglibila onde. Bio sam na četiri seanse - priseća se Maka.

Objašnjava kako su se susreti uvek organizovali u istoj kući na periferiji, u domu sledbenika čiji su roditelji bili imućni. Na sastanke je dolazilo i do tridesetak mladih, mahom dece u dobi od 14 do 18 godina. Sektu je vodio markantan muškarac kojem niko nije znao ime, a svi su ga oslovljavali s On. Svaki je susret započinjao žrtvom.

– On bi doneo žilete. Neko bi se po telu ili ruci porezao, a ostatak bi potom lizao krv s te rane. I ja sam to radio, da me ne otkriju - nastavlja Maka.

On dodaje da je tada bio neustrašiv.

– On je rekao kako se neko od mladih mora ubiti, žrtvovati život za boga sekte. Gotovo svi su se odmah javili dobrovoljno, ali On je odlučio bacati kocku. Izbor je pao na jednu devojku, bilo joj je 15 godina. Ona je to prihvatila bez pogovora, ubila se pred đakovačkom katedralom jednog jutra. Svi smo sedeli na zidiću i kada je pokraj nas prošla fića. Gurnula je glavu pred njega. Na mestu je ostala mrtva. Mentor nas je tada terao da s poda ližemo njenu krv. Zvuči zastrašujuće i kao nešto što normalan čovek ne bi učinio, ali ja sam tada to radio da nas sve spasim i izvučem. Ne znam je li okolo bilo ljudi i je li nas ko gledao. Bio sam hrabar i nije mi bilo važno šta će neko drugi misliti o svemu. Radio sam sve da nas spasim. Sećam se i kako je devojka pred čin samoubistva bila doslovno kao robot, bez emocija, sleđena, kao po nekoj višoj sili - prepričao je Petranović.

Nakon te tragedije uspeo je, tvrdi, u svojoj nameri i uverio devojku i brata da napuste sektu. O svojim iskustvima je napisao knjigu ‘Crni anđeli’.

U međuvremenu je otišao u Švajcarsku i pokrenuo bankarski biznis i postao uspešan poslovni čovek. O Crnoj ruži, kaže, posle više ništa nije čuo. Policija u Đakovu nema takvih podataka, a sveštenici se ne sećaju brutalnog incidenta. Čak ni u novinama iz tog perioda nema podataka koji bi govorili o tome da se u Đakovu ubila devojka, pa Petranovićeve tvrdnje nemaju dokaze.

Vođe su manipulatori i kriminalci

- Početkom rata Crna ruža se ugasila. Međutim, od 2000. godine priča o Crnoj ruži se opet javlja. Sada je to već prava sekta jer su je utemeljili satanisti, a uz blagoslov obaveštajne zajednice koja i dalje od cele priče ima koristi. Opasni su jer prinose ljudske žrtve, a uz pomoć psihološke dominacije i manipulacije - objašnjava Buđanovac.

Kaže da je u Hrvatskoj u samom vrhu te sekte oko 20 ljudi, dok je sledbenika oko 200 na nivou cele zemlje.

- U takvim sektama nema mistike. Vođe su manipulatori, kriminalci i devijantni ljudi. Njih u početku motiviše želja za moći. Ali, zbog njihovog delovanja u Hrvatskoj se u poslednje tri godine ubilo najmanje 10 adolescenata. Smrti te dece su povezane sa sektaškim uticajima - kaže Nebojša Buđanovac.

Njegov štićenik, Dejan Plantak, jedan je od retkih koji je javno govorio o tome kako se izvukao iz sekte.

- Crna misa trajala je manje od pola sata. Vodio ju je ‘sveštenik’, koji je i autor crne knjige iz koje je čitao valjda samo njemu razumljive reči. Oko nas bile su sveće, a pred nama neko postolje, kao oltar. Svako je trebalo dati deo sebe, kako bi se spalilo u posudici. Bio je to prinos demonu, u biti Sotoni, koga smo prizivali kako bismo uspeli da ostvarimo nešto u životu. Ostali su se zarezali i dali krv, a ja deo kose - prisetio se Dejan Plantak iz Varaždina (26) u jednom od intervjua.

Otvoreno je govorio o svojim iskustvima koje je stekao kao član sotonističke sekte Crna zora kojoj je pristupio kada mu je bilo 16 godina. Tada je bio slabog zdravlja pa je popustio u školi, a onda su ga prijatelji, već iskusniji članovi, namerno uvukli u svoj krug sektaštva. Konačni im je cilj bio naterati ga da se ubije. Dejan je, strahujući za svoj život, odlučio da napusti sektu. Pretili su mu. Pomoć je potražio od prof Nebojše Buđanovca. Buđanovcu se uz mlade s problemima javljaju i roditelji koji od njega traže savet ili spas.

- Na jednoj sam devojčici (12) tokom pregleda opazila tetoviranu crnu ružu na leđima, okrenutu naopako. Kad sam na to upozorila majku, šokirala me njena ravnodušna reakcija: ‘Da, pa šta sad?’ - ispričala nam je svoja iskustva pedijatar u penziji Verica Jačmenica-Jazbec.

Deca žrtve roditelja sektaša

Radila je u čakovečkoj bolnici i imala nekoliko desetina slučajeva gde su deca bila žrtve roditeljskih sektaških uverenja. Policija ni druge institucije ne mogu pomoći uplašenim roditeljima. Na primer, pre desetak godina u Hrvatskoj su novinari pisali o navodnom duhovnom vođi Damiru Rožmanu.

Optuživali su ga da članovima sekte koju je osnovao ispire mozak, a zatim ih tera da svoju imovinu prepišu na njega. Sledbenike je navodno slao da od ljudi mole za novac, a zatim ga predaju njemu. Roditelji mladih koji su ga pratili pisali su peticije, tražili pomoć, ali s obzirom na to da su im deca bila punoletna, ništa nisu mogli učiniti.

Naime kod sekti koje ne ugrožavaju nečiji život, upravo je najveći problem dokazati da deluju protiv ljudi na drugi način. Punoletni članovi sami odlučuju u šta će verovati i kome će darovati svoju imovinu. Niko ne može reći da to ne čine iz uverenja i dokazati da ih je na to neko prisilio.

Rožman i prvi sledbenici počeli su da deluju u Zagrebu i u Samoboru. Sekta je vrlo brzo postala javni skandal, a grupica se zatim povukla u varaždinsku okolinu. U Vrtlinovcu su sagradili kuću od nekoliko stotina kvadratnih metara. Nazivaju je hramom. Iako su se roditelji sledbenika žalili svim državnim institucijama, od cele priče nije bilo ništa. Zapuštena okolina kuće govori da se stanari bave preradom skupljanjem sirovina. Nema zvona. Unutrašnjost krase slike indijskih božanstava. Na vratima se pojavio mršav mladić tridesetih godina.

- Ne smem da razgovaram sa novinarima. Nemamo nikakvih komentara - govori on.

Novinari hrvatskog portala su ga pitali koliko ljudi živi s njim, od čega i kako žive. Odgovorio je da prodaju knjige koje sami izdaju, uzgajaju voće i povrće, a skupljaju i prerađuju otpadne materijale i prodaju ih. Nije želeo više da govori i otišao je.

- O, naši sektaši! Tamo dole su od jednog ko ima krave kupovali mleko. Navodno onaj njihov glavni šef u mleku pere noge i onda tera sledbenike da ga piju, ali ne znamo je li to istina. Tu po selu oni ništa ne rade - govori jedan meštanin.

Do kontakta s Rožmanom novinari nisu uspeli da dođu, pa ostaje tajna što se zapravo zbiva u njihovom takozvanom hramu i čime se, kako ih susedi zovu, "sektaši" bave. Među duhovnim zajednicama, kako se vole nazivati, ima i onih koji se u svom delovanju značajno razlikuju od religioznih kultova i promiču ideje koje se više tiču seksa ili prehrane nego vere.

Grupni brakovi: Venčanje sa 4 žene

Pre 30 godina veliki šok je izazvala Komaja, zajednica koju je osmislio Franjo Milićević (61) . On ima pet žena. Iako postoji percepcija da propagira seks bez ograničenja, svojim sledbenicima nudi, kaže, spoznaju.

- Mi smo pre svega duhovno-spoznajna zajednica pa se kao takvi, naravno, mnogo bavimo i religijom i božanskim. Član zajednice može biti i ateist. Jedini je uslov da veruje u mogućnost ostvarenja dobra - kako u vlastitom telu i duši, tako i u svetu oko sebe - objašnjava Milićević.

Kaže kako veruje da u Evropi mnogi građani žive u grupnim brakovima poput njegovog, a čim se negde omogući pravna registracija takve zajednice, odmah će se službeno venčati s četiri svoje životne partnerke. U legalnom je braku zasad samo sa Švajcarkom Atinom.

- Na početku našeg poligamnog života bila sam ponekad ljubomorna. Ali, kako sam kroz rad na sebi rasla u ljubavi, ljubomora se pretvorila u ljubodarnost. To je reč koju smo stvorili za vrlinu suprotnu ljubomori: to je kad se radujemo ljubavnoj sreći našega bližnjega - objasnila je jedna od žena Konstanza Martina Kovic.

O ljubavi govori i osnivač amorizma, radijski novinar u penziji Mario Mihaljević (63).

- Nedavno sam predao zahtev za registraciju moje verske zajednice u Republici Hrvatskoj. Čekam pozitivno rešenje. Imam više od 3.000 članova, a u temelju je amorizma ljubav. U tom smislu, u mojoj će se crkvi ljudi moći venčati bez obzira na pol ili druga ograničenja. To neće imati uticaj ovog svetovnog nego duhovnog braka. Inače, u ovoj državi su normalni oni koji kradu, koji šire nesnošljivost i ratove u ime vere, a kad kažete da želite širiti ljubav onda ste ludi. E pa ja uživam u tome da sam lud i želim biti lud tako - zaključio je Mihaljević.

Prema podacima Ministarstva uprave, u Hrvatskoj su registrovane 52 verske zajednice. Naime, da bi neka grupa duhovnih interesa u Hrvatskoj postala verska zajednica mora da postoji kao udruženje najmanje pet godina i da ima najmanje 500 članova koji podržavaju njen rad. U Ministarstvu kažu kako su odbili deo zahteva za registracijom vodeći se mišljenjem Komisije za odnose s verskim zajednicama. Među odbijenima su O.T.O i Luciferijanska crkva.

- Pojedine grupe nisu uspele da dokažu da su pravna, a ne fizička osoba. To je razlog zbog kojih se nisu uspeli registrovati - objasnili su u Ministarstvu. Satanisti okupljeni u Luciferijanskoj crkvi, kako je nazivaju, nisu bili zainteresovani za razgovor. Ni u drugim satanističkim sektama kao ni u O.T.O-u nisu hteli da razgovaraju.

(Telegraf.rs/ Izvor: 24sata.hr)