Vernici danas slave SVECA, koji je zbog prijatelja STAVIO GLAVU NA PANJ!

Njihovo prijateljstvo izvrnulo se u međusobnu mržnju. Bojažljivi Nikifor pokušavao je više puta da se pomiri sa sveštenikom, ali ovaj to nikako nije hteo

Žitije svetog Nikifora pokazuje jasno kako Bog odbacuje oholost i veliča smernost i bratoljublje.

Vernici slave SVECA koji NIJE VEROVAO u ono što PIŠE U BIBLIJI

U Antiohiji su živela dva prisna prijatelja, učeni sveštenik Saprikije i običan, prost građanin Nikifor.

Njihovo prijateljstvo izvrnulo se u međusobnu mržnju. Bojažljivi Nikifor pokušavao je više puta da se pomiri sa sveštenikom, ali ovaj to nikako nije hteo.

Kada je počeo progon hrišćana, sveštenik Saprikije je osuđen na smrt i izveden na gubilište.

Ožalošćeni Nikifor beše pristao za Saprikijem moleći ga usput da mu bar pred smrt oprosti, i da se u miru rastanu:

- Molim te, mučeniče Hristov - reče Nikifor - oprosti mi ako sam ti nešto zgrešio!

Saprikije se nije obazirao na svog suparnika, nego se mirno i oholo prepusti smrti.

Videvši tvrdo srce sveštenika, Bog nije hteo da prihvati njegovu mučeničku žrtvu. I u poslednjem trenutku Saprikije se pred dželatima odreče Hrista i izjavi da će da se pokloni idolima.

Tako beše oslepljen mržnjom! Nikifor je preklinjao Saprikija da se ne odriče Hrista.

- O brate, ne čini to, ne odriči se Gospoda našeg Isusa Hrista, ne gubi vence nebeske - uzvikivao je Nikifor.

Ali uzalud. Saprikije osta pri svome.

Tada Nikifor uzviknu dželatima:

- I ja sam hrišćanin, pogubite mene mesto Saprikija!

Dželati ovo javiše sudiji, i sudija im naredi da puste Saprikija, a da pogube Nikifora.

Radosno Nikifor stavi svoju glavu na panj, i bi posečen.

I tako se udostoji carstva i bi uvenčan besmrtnim vencem slave.

Ovo se dogodilo 260. godine u vreme cara Galijena.

(Telegraf.rs)