TENZIJE U BRISELU: Još nema rešenja za izbegličku krizu, Kameron napustio sastanak, UPOZORENI neki lideri (FOTO)

U jeku najgore migracione krize u Evropi posle Drugog svetskog rata, Mađarska, Poljska, Slovačka i Češka Republika su među najglasnijim protivnicima planova EU o transferu tražilaca azila, koji pristižu u južnu Evropu, u druge države članice EU

Migrantska kriza zahteva jedino zajedničko evropsko, a ne pojedinačna nacionalna rešenja i to je jedini put napred, izjavila je šefica evropske diplomatije Federika Mogerini, dolazeći na dvodnevni samit EU lidera koji se danas završiva u Briselu.

Preporučujemo

IZABRANA FOTOGRAFIJA GODINE: Nastala je na srpsko-mađarskoj granici, a priča o njoj će vas RASPLAKATI (FOTO)

Ona je time sumirala zajedničku poziciju Brisela i odgovor na najave mogućeg zatvaranja granica Austrije za izbeglice. Jasno je da je EU nezadovoljna i razjedinjena kada se radi o primeni do sada postignutih dogovora o relokaciji izbeglica, ali i po pitanju kako dalje sa novim talasima migranata.

Prošlogodišnji evropski dogovor o dobrovoljnim kvotama i prihvatu 160.000 izbeglih, koji se već nalaze po kampovima u Grčkoj i Italiji, do sada je rezultirao preuzimanjem tek njih 497. Zvanični Brisel i dalje poziva na solidarnost svih zemalja članica, a kao ključ u rešavanju migrantske krize vidi se jačanje spoljnih granica Šengena. Fokus se u ovom slučaju stavlja na granicu između Turske i Grčke i Grčke i Makedonije.

- Moramo ostati ujedinjeni i pokazati solidarnost, svuda. Ne samo na severu i zapadu Evrope nego i na jugu i istoku i na Mediteranu. Rešenje za izbegličku krizu nije u dizanju zidova i promociji rasizma. Budućnost Evrope nisu zidovi i ksenofobija - poručio je grčki premijer Aleksis Cipras na počeku sastanka evropskih lidera u Briselu.

- Neće doći do zatvaranja granica nego do jače kontrole na granicama - izjavio je premijer Hrvatske, Tihomir Orešković, posle sastanka zapadnobalkanskih lidera sa predsednicima Saveta EU i Evropske komisije u predvečerje današnjeg briselskog samita.

Austrijsku najavu mogućeg zatavaranja granica prema Sloveniji, Italiji i Mađarskoj, ukoliko se ispuni kvota za prijem izbeglica, u Briselu su dočekali sa neodobravanjem.

Predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker kaže da je vrlo jasan stav Evropske komsije da "ne želi da vidi uvođenje nacionalnih kontrola granica unutar Šengena", i najavio "prijateljski razgovor sa austrijskim kancelarom" tokom samita u Briselu:

- Ne sviđa mi se odluka Austrije. Ispitujemo da li je ona u skladu sa evropskim zakonima - izjavio je Junker pred sastanak evropske dvadeset osmorke.

Evropska komisija ocenjuje da bi svi koji imaju pravo na međunarodnu pomoć trebalo da budu primljeni u EU. Istovremeno se upozorava da će biti vraćeni svi oni koji nemaju pravo na azil ili odbiju da budu registrovani. U martu bi Komisija trebalo da predloži i promenu Dablinskog sporazuma kojim će se revidirati postupak odobravanja azila u EU.

Odluka o eventualnom zatvaranju granica unutar Šengena u Briselu u ovom trenutku bila bi dočekana kao "potpuni obrt" u odnosu na ono za šta se EU do sada zalagala. EU, prema rečima nemačke kancelarke, Angele Merkel, intenzivno radi na zajedničkom evropskom rešenju koje će omogućiti "legalan način za ulazak izbeglica u EU".

ISLAMSKO SILOVANJE EVROPE: Zbog naslovne strane poljskog magazina, ceo svet u šoku (FOTO)

Merkel je sa samita u Briselu uputila reči saučešća Turskoj zbog jučerašnjeg terorističkog napada, i ponovila da dogovor EU i Turske o zaštiti spoljnih granica i sprečavanju ilegalnog ulaska izbeglica u EU i dalje ostaje prioritet.

U Briselu ocenjuju da broj ljudi koji nelegalno ulaze iz Turske u EU opada, ali da je i dalje visok. Evropski lideri zabrinuti su i zbog nastavaka priliva migranata duž zapadno-balkanske migracione rute.

Oni na samitu u Briselu razgovaraju i o "paketima pomoći za treće zemlje kako bi se osigurali efikasni povratak i readmisija migranata", ali i neophodnim koracima u cilju poboljšanja humanitarne situacije za migrante koji se već nalaze u Grčkoj i zapadnobalkanskim zemljama.

U tu svrhu Evropska komisija je početkom ove nedelje izdvojila 10 miliona evra za Makedoniju, dok se situacija u Srbiji još procenjuje, kažu u sedištu Evropske komsije u Briselu.

Italijanski premijer Mateo Renci upozorio je istočnoevropske lidere da bi Evropska unija mogla da smanji novčana sredstva koja im dodeljuje za razvoj siromašnih regiona ukoliko ne pomognu u izlaženju na kraj sa izbegličkom krizom, navode učesnici samita evropskih lidera u Briselu.

- Migraciona kriza je zajednički problem svih država članica EU. Ako ne pokažete solidarnost, onda bi zemlje koje najviše doprinose budžetu EU mogle da prema vama budu manje solidarne - rekao je Renci evropskim kolegama tokom sinoćne večere koja je potrajala do ranih jutarnjih sati, rekao je neimenovani zvaničnik, prenosi Rojters.

Renci je zapretio istočnoevropskim zemljama smanjenjem razvojnih fondova EU, koji su namenjeni njihovim najsiromašnijim regionima, dodaje britanska agencija.

U jeku najgore migracione krize u Evropi posle Drugog svetskog rata, Mađarska, Poljska, Slovačka i Češka Republika su među najglasnijim protivnicima planova EU o transferu tražilaca azila, koji pristižu u južnu Evropu, u druge države članice EU, navodi Rojters.

Oko trećina sedmogodišnjeg budžeta EU vrednog bilion evra za period od 2014. do 2010. godine izdvojena je za projekte u siromašnim, većinom bivšim komunističkim zemljama i regionima 28-članog bloka kroz takozvane "strukturalne fondove".

Pregovori o budžetu za naredni sedmogodišnji period počeće ove godine, a Italija je treći najveći doprinosilac budžetu EU posle Nemačke i Francuske.

Kako troškovi zbrinjavanja tražilaca azila rastu, zemlje koje primaju najveći broj njih pozivaju na veću finansijsku podršku iz budžeta EU.

Holandija, koja trenutno predsedava EU, iznela je mogućnost da deo strukturalnih fondova sadašnjeg budžeta bude preusmeren u svrhe rešavanja migracione krize, podseća britanska agencija.

Premijer Velike Britanije, Dejvid Kameron napustio je pregovore oko pola šest ujutru, ali je odbio je odgovara na pitanja o napretku pregovora.

(Telegraf.rs / Tanjug)