"SAMO SE U LJUBAVI I SMRTI LJUDI MOGU IZJEDNAČITI": Ovako je govorio čovek koji je ostavio veliki pečat u istoriji Srbije!
Dela Jovana Dučića, koji je preminuo 1943. godine u SAD-u, su bila zabranjivana dugo nakon Drugog svetskog rata, zbog činjenice da je smatran simpatizerom Pokreta generala Draže Mihailovića
Na današnji dan 1871. godine, rođen je srpski pisac i diplomata Jovan Dučić, član Srpske kraljevske akademije, čija je lirika udarila pečat srpskoj poeziji u prvoj polovini 20. veka.
Preporučujemo
NIKOLA SARKOZI POD ISTRAGOM ZBOG NOVCA: Zbog ovoga mu može biti ugrožena kandidatura za predsednika
JOŠ JEDAN PROLEĆNI DAN U SRBIJI: Sunce, vetar i malo oblaka
Diplomirao je prava u Parizu i od 1912. do 1941. bio je diplomatski činovnik Kraljevine Srbije i Jugoslavije, na kraju i ambasador u nekolicini evropskih prestonica. Već prvom pesničkom zbirkom "Pjesme", izdatom 1901. u Mostaru, predstavio se kao specifičan liričar i vanredna pojava u srpskoj književnosti.
Pisao je i prozu "Jutro sa Leotara", putopise "Gradovi i himere", "Pismo iz Ženeve", "Pismo s Alpa" i "Pismo iz Španije", eseje "Blago cara Radovana", "Moji saputnici" i "Staza pored puta", studije "Grof Sava Vladislavić", političku publicistiku "Verujem u Boga i u srpstvo".
Umro je u SAD 1943. duboko rezingiran stradanjima srpskog naroda tokom rata, posebno na teritoriji takozvane NDH. Dugo nakon Drugog svetskog rata, pojedini segmenti njegovog dela su bili zabranjivani, zbog činjenice da je Dučić smatran simpatizerom Pokreta generala Mihailovića.
Njegovi zemni ostaci počivali su šest decenija u varošici Geri u državi Indijana SAD, posle čega su preneseni u otadžbinu i položeni u kriptu manastira Nova Gračanica iznad njegovog rodnog Trebinja.
Iz ljubavne veze s glumicom Jovankom Jovanović imao je vanbračnog sina Jovicu, koji se mlad ubio.
Ovo su još neki istorijski događaji koji su se dogodili na današnji dan:
1600. - Italijanski filozof, astronom i matematičar Ðordano Bruno, spaljen je u Rimu kao jeretik, na osnovu presude rimokatoličke inkvizicije. Njegove koncepcije začetak su modernog pristupa nauci, bio je propagator heliocentričnog učenja Nikole Kopernika. Razvio je ideju o beskrajnosti univerzuma kao i o mnoštvu svetova, čime je intuitivno otišao dalje od Kopernika. Odbacivao je tradicionalnu geocentričnu astronomiju, prema kojoj je Zemlja centar svemira. Ni posle sedam godina tamnice nije se odrekao svojih ideja. Dela: "O uzroku, principu i jednom", "O beskrajnosti, univerzumu i svetovima", "O monadi, broju i figuri".
1673. - Umro je francuski pisac Žan Batist Poklen Molijer, jedan od najvećih svetskih komediografa. Iste večeri igrao je u predstavi "Uobraženi bolesnik", njegovoj poslednjoj komediji. Nakon što je 14 godina proveo putujući sa pozorišnom trupom, u Parizu je, do smrti, vodio pozorište i pisao dramska dela u kojima je najčešće sam igrao glavne uloge. Prvi veći uspeh postigao je 1659. delom "Smešne precioze". Autor je više od 30 dramskih dela. Ostala dela: "Škola za muževe", "Škola za žene", "Tartif", "Don Žuan", "Mizantrop", "Žorž Danden", "Tvrdica", "Učene žene", "Građanin-plemić".
1777. - Rođen je srpski književnik Lukijan Mušicki, monah, pesnik, pomalo i filozof, srpski vladika. Studirao je prava u Pešti. Mitropolit Stratimirović, čovek retke učenosti, uvideo je njegove kvalitete i protežirao ga je u dužem periodu. Bio je profesor bogoslovije, izvesno vreme nastojatelj manastira Šišatovac. Njegova poezija nadahnuta rodoljubljem i prosvetiteljskim idejama imala je veliki uticaj na savremenike. Uklonjen je s mesta upravnika Šišatovca između ostalog zato što su njegove ideje bile suviše svetovne za ukus visoke crkvene hijerarhije.
Prijateljevao je sa Dositejem Obradovićem i Vukom Karadžićem. Postao je vladika gornjokarlovački 1828. Bio je jedan od najučenijih Srba svog vremena, govorio je čak deset jezika. Prevodio je Horacija, njegovu "De arte poetica" znao je napamet. Dela: "Glas harfe šišatovačke", "Glas narodoljupca", "Slaveno-srpska gramatika", sastavio je "Srpsku bibliografiju" kao i "Životopis srpskih arhiepiskopa", priredio je "Izbor basana" D. Obradovića.
1856. - Umro je nemački pisac Hajnrih Hajne, jedan od najvećih pesnika 19. veka, čija je poezija suptilnog lirizma iskrenih emocija i osećajnosti, vrhunsko dostignuće romantizma. Posle studija prava u Getingenu i putovanja po Evropi, napustio je Nemačku i otišao u Pariz. Tu se sprijateljio s Karlom Marksom i napisao čuvenu pesmu "Tkači" i poemu "Nemačka, zimska bajka", u kojoj je dosegao vrhunac satirične lirike.
Prethodno je "Knjigom pesama" 1827. uneo u nemačku liriku potpuno nov ton, što je učinio i u nemačkoj prozi delom "Slike sa putovanja". U Parizu je delovao kao neka vrsta kulturnog posrednika između Nemaca i Francuza - proznom zbirkom "Salon" obaveštavao je Nemce o duhovnim prilikama u Francuskoj, a za francuske čitaoce napisao je dela "O istoriji novije lepe književnosti u Nemačkoj" i "Prilog istoriji religije i filozofije u Nemačkoj". Njegova poezija je vrhunsko dostignuće nemačkog romantizma. Ostala dela: zbirke "Nove pesme", "Romanesero", spev "Ata Trol".
1932. - Umro je srpski general Mihailo Rašić, komandant Dunavske divizije u Kumanovskoj bici 1912. i Kombinovane divizije u Cerskoj bici 1914. U Kolubarskoj bici njegova divizija prodrla je u Beograd i plotunima s Banovog brda razorila most na Savi preko kojeg su se povlačile austrougarske trupe. Bio je 1916-18. delegat pri savezničkoj vrhovnoj komandi u Parizu, a 1918-19. ministar vojni.
1942. - Okupatorska bugarska vojska pobila je u Drugom svetskom ratu sve žitelje Bojnika kod Leskovca koje je uhvatila 473 civila, uključujući 89 dece, a varošica Bojnik je spaljena do temelja.
1989. - Umro je francuski modni kreator Gi Laroš, jedan od najvećih "modnih diktatora" 20. veka.
1992. - Generalni sekretar UN Butros Butros-Gali preporučio je razmeštanje 13.000 pripadnika mirovnih snaga svetske organizacije u bivšoj Jugoslaviji.
2007. - Umro je Moris Papon, jedini francuski funkcioner koji je osuđen zbog učestvovanja u progonima Jevreja. Papon je 1942. izabran za generalnog sekretara oblasti Žirond, zadužen za Službu za jevrejska pitanja. Od 1958. šef je pariske policije. Tokom rata u Alžiru ugušio je demonstracije u Parizu 1961. kada su poginule desetine Alžiraca. Postao je poslanik 1968. na listi De Golove partije, a ministar budžeta 1978. Osuđen je 1998. na 10 godina. Tvrdio je da ništa nije znao o holokaustu i da je pomagao Pokret otpora. Prebegao je u Švajcarsku ali ga je tamošnja policija izručila Francuskoj. Zbog slabog zdravlja 2002. je oslobođen.
2008. - Sedam osoba je izgubilo život, a tri su teže povređene u požaru koji je izbio u kafeu "Lanč" u Novom Sadu.
2008. - Privremena Skupština Kosova usvojila je Deklaraciju o nezavisnosti pokrajine Kosovo i Metohija, okupirane od strane NATO zemalja 1999. Deklaracijom je Kosovo proglašeno "nezavisnom i suverenom državom", "formiranom na osnovu plana Martija Ahtisarija". Sednici nije prisustvovao niko od deset poslanika Srba, niti poslanik Goranac. Proglašenje je usledilo uprkos oštrom protivljenju državnog vrha Srbije i nasuprot važećoj Rezoluciji Ujedinjenih nacija 1244, kao i odredbama međunarodnog prava.
(Telegraf.rs / Tanjug)