Da li znate šta se nalazi na slici? Bez toga ne možemo da zamislimo savremeni život

Hemičar Volas Hjum Karotesa je 1937. godine patentirao najlon, koji je kasnije počeo da se korist u proizvodnji ženskih čarapa, kesa, padobrana, šatora, guma itd...

Na današnji dan 1937. godine, radom hemičara Volasa Hjuma Karotesa i njegovog istraživačkog tima iz kompanije "Dupont" u SAD, patentiran je najlon, i to je bilo prvo veštačko vlakno na svetu.

Preporučujemo

Hemijska kompanija "Dupont" je 1927. osnovala visokobudžetnu laboraturiju u kojoj su se vršila istraživanja vezana za polimere. Godine 1931. otkrivena je sintetička guma, a 1934. dolazi se do otkrića koje danas poznajemo kao najlon.

Bilo je potrebno da prođe neko vreme kako bi se usavršili načini obimne industrijske proizvodnje, a nakon Svetske izložbe u Njujorku 1939. odlučeno je da se najlon, zbog visokog stepea elasticiteta i snage, primarno koristi u proizvodnji ženskih čarapa.

Za vreme Drugog svetskog rata njegova proizvodnja je privremeno zaustavljena zbog prioriteta vojne industrije, a najlon je počeo da se koristi kao zamena za svilu pri proizvodnji padobrana, proizvodnji šatora, raznih vrsta guma i tako dalje.

Tek 1957. godine, su plastične kese od polietilena ušle u svakodnevnu upotrebu, a prvi je počeo da ih proizvodi Nemac Georg Fišer.

Do kraja godine ima još 319 dana, a ovo su još neki od bitnih istorijskih događaja koji su se dogodili na današnji dan:

1808. - Francuska je počela invaziju Španije i pokorila je za mesec dana. Car Napoleon I odveo je u Francusku kralja Karlosa IV i njegovog sina Fernanda VII, a na presto je postavio brata Žozefa Bonapartu koji je okupiranom Španijom vladao do 1813. godine.

1826. - U Pešti je osnovana Matica srpska na inicijativu Jovana Hadžića (Miloš Svetić) i bogatih srpskih peštanskih i budimskih trgovaca Gavrila Bozitovca, Jovana Demetrovića, Josifa Milovuka, Petra Rajića, Andrije Rozmirovića i Ðorđa Stankovića. Najveći prilog prilikom osnivanja darovao je Knjaz Miloš. To književno i kulturno društvo, koje je odigralo ogromnu ulogu u procvatu nauke i kulture Srba uopšte, a posebno u tada Habzburškoj srpskoj Vojvodini, ubrzo je preraslo u najvažniju kulturnu institiciju srpskog naroda uopšte - uz mnogo kasnije osnovanu Srpsku kraljevsku akademiju.

NEGUJMO SRPSKI JEZIK: Ova kampanja će vas vratiti u školu, i naučiti sve ono što ste PROPUSTILI! (FOTO)

"Letopis Matice srpske", najstariji je srpski časopis koji je uspeo da se održi do naših dana. Počeo je da izlazi na samom kraju 1824. (za godinu 1825. "perva častica") i tada je bio jedini srpski časopis, pošto su oni pokrenuti ranije bili kratkotrajni. Prvi urednik bio je Georgije Magarašević. Upravo iz kruga ljudi koji su vodili tadašnji "Serbski letopis" izrasla je Matica srpska, a po uzoru na nju nastaće kasnije i sve druge slovenske matice. Najveći dobrotvor Matice u njenoj istoriji bio je grof Sava Tekelija, zatim Knjaz Miloš pa grof Jovan Nako. Matica je 1864. preseljena u Novi Sad, gde se nalazi i sada.

1873. - Rođen je srpski pisac Radoje Domanović, satiričar. Oštro je prikazivao vlastodršce koje je smatrao korumpiranim i brutalnim, ali i lažno rodoljublje i servilno građanstvo. Nakon završetka Velike škole u Beogradu radi kao nastavnik u Vranju, Pirotu, Leskovcu. Otpuštan je iz službe kao protivnik Obrenovića. Od 1905. do smrti, predvodi odeljenje korektora Državne štamparije u Beogradu. Uređivao je satirični list "Stradija". Osim opore satire pisao je i gotovo idilične pripovetke iz seoskog života. Dela: satirične pripovetke "Stradija", "Vođa", "Danga", "Mrtvo more", "Kraljević Marko po drugi put među Srbima".

1877. - Rođena je srpska književnica Isidora Sekulić, izuzetan stilista širokog obrazovanja i visoke kulture, tanan posmatrač ljudskih života i sudbina, pisac visoke duhovnosti i prefinjenog duha, član Srpske kraljevske akademije. Kada je 1958. umrla, jedan književni kritičar je ocenio da je umro "literarno najkulturniji čovek našeg tla od Ćirila i Metodija do juče, do danas, možda do prekosutra". Završila je Viši pedagogijum u Budimpešti i doktorirala u Nemačkoj. Bila je nastavnica i upravnica devojačke škole u Pančevu, zatim profesor gimnazije u Beogradu. S velikim uspehom bavila se i prevođenjenjem. Dela: putopis "Pisma iz Norveške", roman "Ðakon Bogorodičine crkve", pripovetke "Hronika palanačkog groblja", "Saputnici", "Gospa Nola", eseji "Analitički trenuci i teme", "Zapisi o mome narodu", "Mir i nemir", "Njegošu - knjiga duboke odanosti", "Govor i jezik kulturna smotra naroda".

1926. - Rođen je engleski filmski režiser Džon Ričard Šlezinger, blizak idejama "slobodnog filma". Filmovi: "Lažov Bili", "Darling", "Daleko od razuzdane gomile", "Ponoćni kauboj" (Oskar), "Nedelja, prokleta nedelja", "Sjaj i beda Holivuda", "Maratonac".

1933. - Jugoslavija, Čehoslovačka i Rumunija reorganizovale su odbrambeni savez Mala Antanta, nastao iz straha od habzburške restauracije. Tada je oformljen Stalni Savet sastavljen od ministara inostranih poslova zemalja članica. Nemačka okupacija Čehoslovačke u martu 1939. praktično je ugasila savez, koji je saradnjom Jugoslavije i Rumunije još neko vreme životario, ali je slomom Jugoslavije u Drugom svetskom ratu, posle napada Nemačke aprila 1941. definitivno prestao da postoji.

1945. - Američko vazduhoplovstvo počelo je u Drugom svetskom ratu masovno bombardovanje Tokija.

1959. - Vođa gerilaca Fidel Kastro - čije su snage 1. januara 1959. zbacile diktatora Fulhensija Batistu postao je predsednik vlade Kube.

1992. - Skupština Republike Srpske Krajine prihvatila je na vanrednom zasedanju u Glini plan Sajrusa Vensa o razmeštanju mirovnih snaga UN u RSK, razrešila je dužnosti predsednika vlade Milana Babića i poništila odluku njegove vlade o raspisivanju referenduma o Vensovom planu.

1944. - Grčka je podvrgla potpunom privrednom embargu bivšu jugoslovensku Republiku Makedoniju zbog namere Skoplja da bude priznato kao Republika Makedonija. Atina je podsetila da je severna grčka provincija Makedonija postojala znatno pre dolaska Slovena na Balkan i upozorila da je neprihvatljivo da novostvorena država stavi na zastavu helenski antički simbol - Sunce stilizovano na karakterističan način.

1998. - Prilikom pada aviona tipa "Erbas A-300" tajvanske aviokompanije "Čajna erlajnz" u blizini aerodroma u Tajpehu poginule su 203 osobe, uključujući i guvernera centralne banke Tajvana, kao i sedam ljudi na tlu.

2000. - Rusija i NATO obnovili su odnose prekinute u proleće 1999. zbog agresije severnoatlantske alijanse na Srbiju (Saveznu Republiku Jugoslaviju) saopšteno je u Moskvi nakon razgovora vršioca dužnosti ruskog predsednika Vladimira Putina sa generalnim sekretarom NATO Džordžom Robertsonom.

2005. - Stupio je na snagu Sporazum iz Kjota, kojim su zemlje potpisnice prihvatile do sada najstroža ograničenja vezana za zaštitu životne sredine.

2008. - Evropska unija donela je jednostranu odluku o slanju misije na Kosmet, bez odobrenja Saveta bezbednosti UN ili generalnog sekretara UN, uprkos oštrom protivljenju Srbije. Holanđanin Piter Fejt imenovan je za specijalnog predstavnika EU na Kosovu i Metohiji, a bivši komandant Kfora, Francuz Iv de Kermabon, za šefa misije EULEKS.

(Telegraf.rs / Tanjug)