SVI SRBI HRLE DA RADE I ŽIVE U OVOJ ZEMLJI, ali ih tamo čeka jedno neprijatno iznenađenje

- Naša ekonomija zaostaje za prosekom u Evropi, odnosno evrozoni. Nismo uspeli da nastavimo proces razvoja, nismo sproveli neophodne reforme i stanje u Finskoj postaje sve gore, dok se u drugim evropskim zemljama, koje su prošle kroz krizu, poboljšava - navodi ekonomista Aki Kangašarju iz Nordea Bank

Finska je nekada bila najprosperitetnija zemlja u Evropskoj uniji dok je nije zadesila ekonomska kriza. Takođe, nekada je kompanija Nokija bila jedna od najjačih i doprinosila je dobroj ekonomiji. Međutim, u današnje vreme, Finska se nalazi odmah iza Grčke.

NEMCI ZOVU SRBE ZA POSAO IZ SNOVA: Dnevnica MINIMUM 80 evra, a ne treba DIPLOMA!

Finska praktično nema ništa zajedničko sa zemljama sunčanog juga Evrope. Ipak, u četvrtoj godini recesije, nekada napredna i bogata najsevernija članica EU pridružila se Grčkoj na samom dnu ekonomske tabele.

- Naša ekonomija zaostaje za prosekom u Evropi, odnosno evrozoni. Nismo uspeli da nastavimo proces razvoja, nismo sproveli neophodne reforme i stanje u Finskoj postaje sve gore, dok se u drugim evropskim zemljama, koje su prošle kroz krizu, poboljšava - navodi ekonomista Aki Kangašarju iz Nordea Bank.

Hari Vaarala proizvodi pivo. Deo je generacije preduzetnika koji su osnovali startup kompanije, a nekada su radili za propalog giganta Nokiju.

- Rekao bih da smo nekada bili previše fokusirani na Nokiju. Sada imamo nekoliko manjih kompanija, cenjenih firmi koje su otvorile kancelarije ovde, u Ouluu - rekao je Vaarala.

- Priča o propasti Nokije prilično je jednostavna. Nekada je bila najveći svetski proizvođač mobilnih telefona. Zapošljavala je 24.000 radnika u Finskoj, vredela više od 320 milijardi dolara i činila značajan deo državne ekonomije. A onda je došao Epl i Ajfon. Nokija nije uspela da prati trendove i polako je propadala. Ostali su samo delovi, koji se bave infrastrukturom mrežnih sistema -  javlja reporter Al Džazire, Džonah Hul.

Došli su mračni dani i za još jedan bitan sektor, industriju papira. Između ostalog, propada zbog jeftine radne snage u drugim zemljama, a domaće javne kuhinje u gradu imaju sve više korisnika. Bolje nije ni u glavnom gradu Helsinkiju. Pre deset godina banka hrane pomagala je 200 ljudi dnevno. Sada hiljade dolaze dva puta sedmično, pothlađeni i gladni.

Vlada je kao rešenje uvela mere štednje. A tu je i pritisak da se zemlja vrati nekadašnjoj valuti, kako bi se devalvacijom izvukla iz ekonomskih problema. Znači, na pomolu je možda nova kriza u eurozoni, bez paketa pomoći kao u slučaju Grčke.

(Telegraf.rs / Izvor: balkans.aljazeera.net)