Srpkinja otkrila strašnu tajnu svoje porodice kada je otvorila kutiju koja je bila zazidana u kupatilu! (FOTO)

Sve je počelo kada je pre više od 20 godina Gabrijela NIkolić sanirala kupatilo, gde je, baš kao u filmu, pronašla kutiju sa fotografijama zazidanu ciglama

Umetnica Gabrijela Nikolić (49), svaki 12. februar posvećuje žrtvama Holokausta, u koje na žalost može da ubroji 52 člana porodice!

ČIKA PAVLE SA DORĆOLA GA JE SAKRIO OD NACISTA 1941. GODINE, a postao je jedan od najmoćnijih ljudi u Izraelu i veliki prijatelj Srba!

Sve je počelo kada je pre više od 20 godina sanirala kupatilo, gde je, baš kao u filmu, pronašla kutiju sa fotografijama zazidanu ciglama.

Njen sadržaj bio je velika tajna za dečje oči, jer su fotografije krile strašnu životnu priču ove familije, među kojima je bila i Klarisa Braha.

SRBIJA ZA PRIMER CELOM SVETU: Mala Jevrejska zajednica biće žaštićena zakonom

Klarisa je bila moja rođaka i najbliža prijateljica moje bake. Njih dve su zajedno čuvale mog oca. Od cele porodice samo baka je preživela jer je bila udata za mog dedu i nosila pravoslavno prezime Nikolić. Delovalo je i kao da će se Klarisa spasiti. Kada su Jevreji okupljani na Tašmajdanu, uspela je da pobegne iz Beograda, ali je zarobljena i streljana na brdu Bubanj kada je imala 37 godina. Ona je jedan od 52 člana moje porodice ubijenih tokom Drugog svetskog rata, čije slike je baka sačuvala. Ostalo nas je samo troje - priča Gabrijela.

Priča o Klarisi, lepotici krupnih smeđih očiju, počinje na Dorćolu u Beogradu, a završava u centru Niša, u logoru ironičnog naziva - Crveni krst. Nekada, 1920. godine u njemu su se čuvali konji, a dve decenije kasnije, na tu istu ugaženu slamu, nacisti su doveli ljude.

Klarisa je pobegla iz Beograda, ali ju je u vozu prepoznao komšija i predao je Gestapou. Dovedena je u Niš. Godine 1942. godine, 12. februara, zarobljenici su se golim telima bacali na bodljikavu žicu. Njih 147 je pokušalo, 105 je uspelo da pobegne. Klarisa nije bila jedna od njih.

U njenu čast, Beograđanka Garbijela Nikolić svake godine izvodi performans, inspirisana svojom porodičnom tragedijom. Ove godine njen umetnički i istraživački projekat "Jedan dan ima 52 života", sa ciljem da odgovori na pitanja etike i istorijskog, najčešće skrivenog, pamćenja.

- Simbolika izvođenja predstavlja slavu nestalim dušama kao blistav epitaf ponikao iz nasilja nametnutih jedinih ideoloških istina sa snažnom porukom protiv svakog oblika nasilja i diskriminacije - objašnjava se u opisu performansa.

(Telegraf.rs)