KO JE KO NA IZBORIMA U SAD: Hilari i Trampa znate, ali ko su Berni, Ted, Marko i Ben? (FOTO) (VIDEO)
Zbog povećanog broja takozvanih "milenijalaca", mladih koji su rođeni od početka osamdesetih godina pa na ovamo, unutarstranački izbori zvaničnih kandidata kod demokrata i republikanaca su potpuno poremećeni u odnosu na ustaljenu praksu i direktno su odgovorni za šaroliki izbor koji vam danas predstavljamo
Proces unutarstranačkih, primarnih izbora u dve najveće američke političke partije, Demokratskoj i Republikanskoj - koji ima za cilj da odredi koga će te stranke nominovati za dužnost predsednika SAD - tek je na svom početku, a već se pokazao kao najurnebesniji do sada.
Preporučujemo
MRAČNA PROGNOZA AMERIČKOG ASTRONAUTA: Zemlja izgleda bolesno, to treba da nas brine
KURDI SE OKREĆU RUSIMA: U svetu zavladao muk, SAD i Zapad u neverici
Biračko telo je danas potpuno drugačije od onog kakvo je bilo nekada, sa povećanjem broja takozvanih "milenijalaca", mladih koji su rođeni od početka osamdesetih godina pa na ovamo.
To zadaje glavobolje rukovodstvima obe partije, kao i bankarima i krupnom kapitalu, pošto je potpuno poremetilo uobičajeni i ustaljeni proces.
Zbog toga danas imamo (odnosno, Amerikanci imaju) nikada šareniji izbor potencijalnih zvaničnih partijskih kandidata za novog šefa Bele kuće, od većine kojih se establišmentu diže kosa na glavi.
Pred vama su svi koji su još uvek u trci.
DEMOKRATSKI KANDIDATI
Rođena je 26. oktobra 1947. u Čikagu, u metodističkoj porodici, a odrasla je u predgrađu. Diplomirala je na koledžu Veleski 1969, da bi četiri godine docnije na Jejlu postala doktor pravnih nauka. Kratkotrajno je bila kongresni pravni savetnik, da bi se 1975. preselila u Arkanzas i udala za Bila Klintona.
U toj je saveznoj državi 1977. osnovala udruženje Arkanzaski borci za prava dece i porodica, postala prva žena predsedavajući Korporacije za pravne usluge (u pitanju je javna neprofitna organizacija osnovana od strane Kongresa SAD, čiji upravni odbor imenuje predsednik a potvrđuje Senat, i koja za cilj ima da obezbedi pravnu pomoć onima koji to ne mogu da priušte), a bavila se tih godina i advokatskom praksom.
Dok je bila prva dama Arkanzasa (Bil Klinton je bio guverner te savezne države u dva odvojena perioda, 1979-81. i 1983-92.), predvodila je operativnu grupu koja je reformisala sistem javnog obrazovanja, a bila je i član odbora direktora Volmarta, kao i drugih korporacija.
Dok je bila prva dama Sjedinjenih Američkih Država, za vreme administracije svog muža 1993-2001, bila je glavni inicijator novog plana zdravstvene zaštite koji nije uspeo da prođe Kongres, ali i nekih zakona koji jesu. Treba pomenuti onaj koji je obezbedio zdravstveno osiguranje dece siromašnijih roditelja, koji nisu bili toliko siromašni da ih pokriva već postojeći "Medikejd", ali i zakone koji su pomagali siročićima, posebno onima sa posebnim potrebama.
Hilari Klinton je bila prva prva dama koja je pozvana na svedočenje pred federalnom velikom porotom, u slučaju takozvane kontroverze Vajtvoter, a koja se ticala investicija u nekretnine bračnog para Klinton tokom sedamdesetih i osamdesetih. Nikakva optužnica nije podignuta.
Najteži trenutak u tim godinama svakako je bio skandal oko Monike Levinski 1998. godine, kada je Bil bio nadomak impičmenta. Uopšteno uzevši, mišljenja oko njenog ponašanja dok je bila prva dama su podeljena.
2000. godine se preselila u Njujork gde je izabrana za prvu senatorku iz te zemlje, i kao prva prva dama koja se kandidovala za neku državnu funkciju. Posle napada 11. septembra podržala je ratove u Avganistanu i Iraku. 2006. je reizabrana za Senat, a dve godine kasnije je pokušala da se izbori za demokratsku nominaciju za predsednika, ali je izgubila trku od Barake Obame iako je, kao i danas, bila favorit na početku.
Od 2009. godine do 2013. bila je državni sekretar u prvoj Obaminoj administraciji, što znači da je bila šef diplomatije za vreme Arapskog proleća i rušenja bliskoistočnih i severnoafričkih režima koja su dovela do haosa u Libiji, islamističkog uspona u Egiptu i posledičnog vojnog puča, kao i do krvavog građanskog rata u Siriji.
Kritičari iz republikanskog tabora optužuju je da je odgovorna za napad u Bengaziju 2012. godine, kada je došlo do linča američkog ambasadora od strane islamističke rulje. Takođe, tu je sada i federalna istraga FBI-ja u vezi sa poverljivim mejlovima koje je slala sa privatnog telefona dok je bila državni sekretar.
Trenutno se po drugi put bori za za demokratsku nominaciju za predsednika. Prednost joj je to što ima potpunu podršku establišmenta Demokratske partije, mada se to može pokazati i kao mana, pošto je današnja američka omladina umorna od proverenih kadrova koji ne donose nikakvu promenu.
Što se tiče njenih mana... Pa, mogli bismo reći da jednostavno nije harizmatična, da je čak i dosadna, da joj se ne veruje, posebno među mladima, da ne unosi energiju u svoje pristalice i da ih ne nadahnjuje, i da u ljudima ne budi nadanja i veru u promene kao što to radi njen jedini preostali protivkandidat.
Rođen je 8. septembra 1941. godine u Njujorku, preciznije u Bruklinu, u kojem je i odrastao. U mladosti se amaterski bavio sportom, a diplomirao je na Univerzitetu u Čikagu 1964. godine. Za vreme svojih studentskih godina, bio je aktivan u borbi za građanska prava Afroamerikanaca.
U američku saveznu državu Vermont se preselio 1968. godine. Sredinom sedamdesetih godina se kao kandidat jedne manje partije nadmetao za poziciju guvernera i senatora, neuspešno.
Međutim, kao nezavisni kandidat 1981. godine je bio izabran za gradonačelnika Berlingtona, najmnogoljudnijeg grada u Vermontu. Na tu funkciju je biran još tri puta. 1990. godine je izabran za jedinog kongresmena Vermonta u Predstavničkom domu SAD i na tu poziciju je neprestano biran ponovo sve do 2006, kada su ga građani Vermonta izabrali za senatora.
Pre četiri godine je reizabran sa većinom od 71 odsto. Za sve to vreme je bio nezavisni član najvišeg zakonodavnog tela Sjedinjenih Američkih Država (nije pripadao ni demokratskom ni republikanskom taboru)
Isticao se u borbi i protiv republikanskih i protiv demokratskih zakona i rezolucija koji su išli protiv interesa američkih građana (što se njega barem tiče), a sebe opisuje kao demokratskog socijalistu (to je posebna hrabrost sa njegove strane, jer "socijalista" u Americi ima istu konotaciju kao "đavo" u Srbiji) i želi da njegova zemlja implementira neka rešenja koja postoje u Evropi, posebno u nordijskim kraljevstvima.
Prošle godine je formalno postao član Demokratske partije i objavio svoju kandidaturu za predsedničku nominaciju te organizacije (pošto ne postoje realne šanse da neko van dve najveće partije u trenutnoj konstelaciji snaga postane šef Bele kuće).
Najavljuje žestoku borbu protiv ekonomske nejednakosti, a želi opštu zdravstvenu zaštitu za sve građane i besplatno univerzitetsko obrazovanje na državnim koledžima i univerzitetima. Naglašava da su klimatske promene naučno dokazana činjenica i da Amerika mora agresivno da počne da napušta korišćenje fosilnih goriva. Pored Trampa (koji sam finansira svoju kampanju), jedini je kandidat koji za kampanju novac ne uzima od bogatih finansijera, već ga u potpunosti finansiraju obični građani malim donacijama.
REPUBLIKANSKI KANDIDATI
Rođen je 14. juna 1946. godine u Njujorku kao sin građevinskog preduzetnika Freda Trampa, koji je ostvario snažan uticaj na sina što se tiče izbora zanimanja.
Za očevu firmu "Elizabeth Trump & Son" počeo je da radi dok je još studirao na poslovnoj školi Vorton na Univerzitetu u Pensilvaniji, a formalno se zaposlio čim je diplomirao 1968. godine. Tri godine docnije je preuzeo kontrolu nad kompanijom koju je avgusta 1999. godine preimenovao u "Trump Enterprises" da bi u novembru iste godine ime promenio u "The Trump Organization" (verovatno zato što zvuči daleko moćnije).
Tokom poslednjih nekoliko decenija, Donald Tramp je postao američka ikona i jedan od najpoznatijih milijardera, kao i jedna od najkrupnijih "zverki" u industriji nekretnina.
2000. godine je prvi put pokušao da se kandiduje za predsednika SAD, kao član manje Reformske partije, čak je i pobedio na nekoliko primarnih izbora unutar nje, ali je naposletku odustao.
Sredinom juna prošle godine objavio je svoju kandidaturu za predsedničku nominaciju unutar Republikanske partije i digao Ameriku na noge, uglavnom zbog toga što nema dlake na jeziku, zato što zauzima čvrst stav po pitanju imigracije, zato što kaže sve što mu padne na pamet, i zato što je napravio neviđeni cirkus i zabavu od celog izbornog procesa.
U poslednjih osam meseci skoro da je neprestano na vrhu svih anketa, a privlači više medijske pažnje nego svi ostali protivkandidati zajedno. Predviđanja "stručnjaka" da je on samo "letnja afera kakvih je u prošlosti bilo mnogo" nisu se obistinila, i Tramp ostaje najverovatniji pobednik unutarstranačkih izbora u republikanskom taboru. Barem za sada.
Rođen je 22. decembra 1970. godine u Kalgariju, u Kanadi, od majke Amerikanke i oca Kubanca; četiri godine kasnije, otac ih je napustio i preselio se u Teksas, ali su mu se roditelji kasnije u toku te godine pomirili i svi su se nastanili u Hjustonu.
1992. godine Ted Kruz je diplomirao na Prinstonu, da bi samo tri godine kasnije diplomirao pravo na Harvardu.
Narednih petnaest godina baviće se raznim stvarima; pomenimo da je bio advokat, pomoćnik zamenika državnog tužioca SAD, savetnik za unutrašnju politiku Džordža Buša Mlađeg tokom njegove predsedničke kampanje 2000. godine, vanredni profesor prava na Univerzitetu u Teksasu, kao i zastupnik Teksasa pred Vrhovnim sudom u Vašingtonu. Ovo poslednje je najbitnija funkcija od svih, i vršio ju je u periodu 2003-2008, duže od svih prethodnika.
Kandidovao se za upražnjeno mesto senatora Teksasa i jula 2012. godine ostvario ubedljivu pobedu na primarnim, unutarstranačkim izborima u Republikanskoj partiji. Novembra iste godine ubedljivo je pobedio na zvaničnim izborima i postao prvi američki senator iz Teksasa koji je latinoameričkog porekla.
Tokom poslednje tri godine na toj dužnosti pokazao se kao najžešći kritičar Baraka Obame, koji ne preza ni od čega samo da bi sprečio ili odložio donošenje zakona sa kojim se ne slaže.
Kampanju za predsedničku nominaciju unutar Republikanske partije počeo je u martu 2015. godine, a pobedio je u Ajovi.
Podržava ga Pokret čajanka i drugi najkonzervativniji elementi američkog društva, a glavni problem će mu biti pitanje da li uopšte može da bude izabran za predsednika, odnosno da li je "prirodno rođeni građanin" budući da mu je otac Kubanac i da je rođen u Kanadi. Trebalo bi da može, pošto mu je majka Amerikanka, ali njegovi protivnici će to potezati kad god im bude neophodno, što bi moglo da zaplaši glasače.
Rođen je 28. maja 1971. godine u Majamiju, na Floridi, u porodici kubanskih imigranata koji su u Sjedinjene Države stigli pre nego što je Fidel Kastro preuzeo vlast na tom karipskom ostrvu. Diplomirao je na Univerzitetu u Floridi, a potom i pravo na Univerzitetu u Majamiju.
Krajem devedesetih godina vršio je dužnost gradskog komesara za Zapadni Majami, da bi 2000. godine bio izabran u predstavnički dom savezne države Florida.
KAKO FUNKCIONIŠU STRANAČKI IZBORI U AMERICI: Sve što bi trebalo da znate, na jednom mestu (FOTO)
Nedugo potom postao je "bič" republikanske većine ("bič" je onaj koji pokušava da ljude iz svoje poslaničke grupe natera da glasaju u skladu sa željom vođe te poslaničke grupe), a potom je postao i vođa skupštinske većine. Potom je bio i predsedavajući Predstavničkog doma države Florida.
Nakon što mu je zbog ograničenja u broju dozvoljenih mandata onemogućeno da se ponovo kandiduje, 2008. godine je osnovao advokatsku firmu i postao vanredni profesor na Međunarodnom univerzitetu u Floridi.
2010. godine se kandidovao za senat Sjedinjenih Država, dobio primarne izbore u svojoj stranci a potom pobedio i na državnim. Prošle godine je objavio nameru da se ne kandiduje za reizbor, te da umesto toga pokuša da se izbori za predsedničku nominaciju u Republikanskoj partiji i postane novi šef Bele kuće.
Njegova glavna prednost je ta što je miljenik establišmenta svoje stranke. Njegova glavna mana? Izgleda da se ne snalazi najbolje u debatama.
Rođen je 13. maja 1952. godine u Pensilvaniji, u blizini Pitsburga. Otac mu je poreklom Čeh, a majka Hrvatica. Studirao je na Državnom univerzitetu u Ohaju.
U 26. godini bio je izabran za najmlađeg člana državnog senata Ohaja u istoriji, da bi četiri godine kasnije postao član Predstavničkog doma Kongresa SAD. Na tu dužnost je reizabran osam puta.
Potom se povukao iz politike i okušao u privatnom biznisu, a bio je i voditelj političkog tok-šoua na "Foks Njuzu". 2010. godine se vratio u politiku i bio izabran za guvernera Ohaja; 2014. je ubedljivo reizabran, budući da je osvojio skoro dve trećine ukupnog broja glasova i da je pobedio u 86 od 88 okruga.
O njemu smo opširnu pisali u posebnom tekstu.
Rođen je 11. februara 1953. godine u Midlandu, u američkoj saveznoj državi Teksas, kao drugo dete bivšeg predsednika Džordža Buša Starijeg i bivše prve dame Barbare Buš; stariji brat mu je bivši predsednik Džordž Buš Mlađi, a ima i još dva brata i jednu sestru. Nadimak "Džeb" je akronim njegovog punog imena.
Odrastao je u Hjustonu, a na Univerzitetu u Teksasu je diplomirao na latinoameričkim poslovima. 1980. godine se preselio na Floridu gde je počeo da gradi karijeru u oblasti nekretnina, da bi šest godina docnije postao sekretar za trgovinu te savezne države. Bio je u timu svog oca tokom njegove kampanje za predsednika SAD 1988. godine.
Prvi put se okušao na izborima 1994. godine, kada nije uspeo da bude izabran za guvernera Floride (za dlaku je izgubio od tada aktuelnog nosioca te funkcije, demokrate Lotona Čajsla). Međutim, bio je uporan i četiri godine kasnije je uspeo; 2002. godine je reizabran, čime je postao prvi republikanski guverner kojem je to pošlo za rukom na Floridi. Svoj posao je očito radio vešto i znalački.
Period između 2008. godine i početka kampanje za predsedničku nominaciju unutar Republikanske partije proveo je u poslovnim poduhvatima, ali i pomažući druge republikance u njihovim kampanjama za guvernere i druge pozicije.
Pokret čajanka, radikalno krilo ionako konzervativnog republikanskog tabora, kritikovalo je Džeba Buša da nije dovoljno konzervativan, na šta je on odgovorio da bi čak i Ronald Regan i njegov otac imali problema sa današnjim GOP-om ("GOP" je skraćenica od "Grand Old Party", odnosno Velika stara partija, što je kolokvijalni naziv za Republikansku partiju koju oni čak koriste i za logotip).
Veruje se da bi establišment bio presrećan kada bi članovi stranke njega izabrali za predsedničku nominaciju, a zna se da ima i veliku podršku vojnih struktura.
Njegov osnovni problem je to što je sin svoga oca i brat svoga brata; današnje generacije očito žele radikalno razbijanje statusa kvo i neku stvarnu promenu na bolje, što pokazuje popularnost Trampa i Sandersa; ne žele staru gardu koju predstavlja uštogljeni Džeb Buš, koji pritom na TV dovlači 90-godišnju majku da ga brani od Trampa.
Bendžamin Solomon "Ben" Karson Stariji
Rođen je 18. septembra 1951. godine u Detroitu, u saveznoj državi Mičigen. Njegovo detinjstvo je obeležila porodična drama kakva se retko događa. Naime, majka mu je imala samo 13 godina kada se udala za oca, koji je imao 28. Majka je tek naknadno otkrila da taj čovek ima još jednu porodicu; nakon tog otkrića otac ih je u potpunosti napustio. (Jednu stvar, međutim, morate da znate: mediji su otkrili da je gomila podataka koje je napisao u svojoj autobiografiji najverovatnije čista izmišljotina, a neke priče je čak i Tramp javno ismejao; zato ovo uzmite sa dozom rezerve.)
Bena i njegovog starijeg brata odgajila je majka, koja je radila i po tri posla istovremeno, a često je morala i da se spasava bonovima za hranu i drugom državnom pomoći.
Zato je čudesna činjenica da je Karson uspeo ne samo da završi srednju školu i koledž, već i da diplomira na Jejlu, i da na kraju postane neurohirurg u čuvenoj bolnici "Džons Hopkins" u Baltimoru, jednoj od najboljih na svetu, u kojoj je radio od 1984. pa sve do 2013. godine.
Što se religije tiče, adventista je, i kao mnogi adventisti - vegetarijanac je. Naravno, ozbiljno je konzervativan. Prednost mu je što deluje pristojno u odnosu na neke druge protivkandidate. Mana mu je to što deluje zbunjeno, usporeno, često smešno, može se reći i mlitavo; mana mu je takođe i to što iznosi neke sulude lične teorije od kojih ćemo spomenuti tvrdnju da je Satana šaputao Čarlsu Darvinu ideju teorije evolucije, da su piramide sagrađene od strane biblijskog Josifa da bi se u njima skladištilo žito za sedam godina gladi, da teorija velikog praska nema naučnog smisla, da je "Obamaker" (novi sistem zdravstvene zaštite za siromašne) najgora stvar koja se Americi desila još od robovlasništva, a i to što je prilikom posete Izraelu svoje domaćine pitao zbog čega se drže svog komplikovanog političkog sistema i što jednostavno ne usvoje američki.
Džejms Stjuart "Džim" Gilmor III
Nije na prvu loptu jasno zbog čega tačno pišemo o ovom čoveku. Istina, formalno je još uvek u trci za republikansku predsedničku nominaciju, ali za njega praktično nećete čuti ni u američkim medijima.
Ovaj čovek za njih ne postoji. Zašto bi? Napokon, u Ajovi je na kokusnim izborima osvojio mizernih 12 glasova, od ukupnih 186.874 koliko je ljudi glasalo; u Nju Hempširu je uzeo 133 glasa od 267.082.
Zbog čega ga onda pominjemo? Prvo, zato što je i dalje u trci, ma koliko malo glasova uzimao. Drugo, zato što je pretpostavka da će sve više kandidata otpadati, zbog čega nije nemoguće zamisliti scenario u kojem se na kraju na nacionalnoj konvenciji republikanaca desi čudo. Nije verovatno, šanse su promilske, ali nije nemoguće. To je upravo i njegova logika, zbog čega se i dalje ne povlači.
Dakle, Džim Gilmor. Rođen je 6. oktobra 1949. godine u Ričmondu, ratnoj prestonici poraženih Konfederativnih Američkih Država, u saveznoj državi Virdžiniji. 1971. godine je diplomirao, a posle studija je pristupio vojsci i bio u vojnim obaveštajnim strukturama, služeći u Zapadnoj Nemačkoj tokom Rata u Vijentamu, pa tako tečno priča nemačkim jezikom.
Posle toga je bio državni tužilac Virdžinije, da bi 1997. godine bio izabran za guvernera; nije mogao da se nadmeće za reizbor jer ustav te savezne države zabranjuje uzastopne mandate. Ipak, ostao je u javnom životu, a između ostalog je bio i predsedavajući Republikanskog nacionalnog komiteta 2001. godine.
2008. godine je prvi put pokušao da dobije republikansku nominaciju za predsednika; nije uspeo da se probije. Iste godine je pokušao da postane senator; sa razlikom od samo 65 glasova pobedio je na unutarstranačkim izborima, ali je poražen od demokratskog protivkandidata i to čak i u okruzima koji su tradicionalno republikanski.
Sada ponovo pokušava.
Koji je vaš favorit na predsedničkim izborima u SAD? Vaše odgovore možete da ostavite u komentarima.
(K. M.)