PRVI HRVAT U BELOJ KUĆI?! Za godinu dana, Ovalnom sobom bi se mogla oriti "Lijepa naša"! (FOTO) (VIDEO)

Džonu Kejsiku, aktuelnom guverneru savezne države Ohajo, niko nije davao preterano velike šanse ni na početku kampanje, niti u anketama pre primarnih izbora u Nju Hempširu u utorak. Međutim, on je sve iznenadio i prešišao pobednika iz Ajove, Teda Kruza, i bio najbliži Donaldu Trampu, koji je suvereno ostao na prvom mestu. Za sada

Ako za Džona Kejsika - aktuelnog guvernera američke savezne države Ohajo - u narednim mesecima ništa ne pođe po zlu, i ako se ispostavi da je baš on establišmentu najprihvatljiviji kao protivkandidat Donaldu Trampu na unutarstranačkim izborima za predsedničku nominaciju Republikanske partije, onda bi se za tačno godinu dana Ovalnom sobom Bele kuće mogla uz "Barjak iskićen zvezdama" oriti i "Lijepa naša domovino", himna Republike Hrvatske.

Preporučujemo

Zašto? Zbog toga što je Džon Kejsik zapravo Džon Kasič ("Jovan Kasič"), čiji je otac Čeh istog imena, a majka Ana Vuković - Hrvatica, oboje deca imigranata. Šta više, on se toliko ponosi svojim poreklom da za sebe kaže da je "Hrvat i Čeh". Naravno, prvo je Amerikanac.

Rođen je 13. maja 1952. godine u Mekiz Roksu u Pensilvaniji, u industrijskoj varoši u blizini Pitsburga. Završio je Državni univerzitet Ohaja, a tokom svoje brucoške godine pisao je ondašnjem predsedniku Ričardu Niksonu koji ga je potom primio u Beloj kući.

1978. godine izabran je za državnog senatora Ohaja (neka vas ovo ne zbuni; većina država u SAD ima dvodomni parlament od kojih je gornji senat; dakle, nije bio senator SAD, već senator Ohaja).

Tako je Kejsik u svojoj 26. godini postao najmlađi član senata te savezne državne u njenoj istoriji. Prva stvar koju je uradio je bila da odbije povećanje plate. Kada su republikanci preuzeli kontrolu nad ovim domom ohajoske skupštine, on je nastavio da se ponaša samostalno.

1983. izabran je za kongresmena SAD u 12. kongresnom distriktu u Ohaju, i na tu poziciju je reizabran još osam puta. Nikada nije uzeo manje od 64 odsto glasova.

Tokom svog boravka u najvišem zakonodavnom telu Sjedinjenih Država pokazao se kao neko ko stremi kompromisu i prevazilaženju partijskih podela. Podržavao je Zalivski rat 1991. godine, kao i invaziju na Avganistan deset godina docnije, ali nije podržavao američko mešanje u ratove u Libanu i Bosni i Hercegovini.

Nije podržavao ni NATO agresiju na Saveznu Republiku Jugoslaviju, smatrajući da to nije u američkom nacionalnom interesu, i kao kongresmen je zahtevao od vlade da radi na mirnom rešavanju konflikta, umesto što bombarduje Srbe. Takođe je predlagao pravljenje dila sa Beogradom, smatrajući da Srbi nikada neće prihvatiti NATO trupe na svom tlu.

- (Klintonova) administracija do dana današnjeg nije razjasnila, ni Kongresu ni američkom narodu, zbog čega je američka intervencija u ovom građanskom ratu od vitalnog interesa za Sjedinjene Države - rekao je 25. marta 1999. godine, dan nakon što je agresija počela.

Planirao je da se kandiduje za predsednika SAD 2000. godine, ali je odustao zbog nedostatka finansija. Kasnije je podržao izbor Džordža Buša Mlađeg. Posle prve političke karijere okušao se u preduzetništvu, a na "Foks Njuzu" je vodio svoju emisiju šest godina.

2009. je objavio svoju kandidaturu za guvernera Ohaja, a na izborima naredne godine je prvo pobedio sve protivkandidate u sopstvenoj Republikanskoj partiji, da bi onda krajem godine za dlaku pobedio i demokratskog protivkandidata na zvaničnim izborima.

2014. godine je reizabran skoro dvotrećinskom većinom glasova (64 odsto naprema 33, koliko je osvojio konkurent iz demokratskog tabora), pa tako trenutno služi svoju drugi uzastopni mandat na toj funkciji. Može se reći da je preporodio državu koju su mu građani poverili.

Neutralnom posmatraču je Džon Kejsik najpristojnija osoba koja je trenutno u trci za Belu kuću, i to u obe partije, a posebno u republikanskom taboru.

Premda nije pobornik abortusa, nije ni ekstreman u protivljenju; za razliku od većine republikanaca, ne negira naučnu činjenicu o postojanju klimatskih promena i globalnog zagrevanja; premda protivnik tzv. Obamakera (novog sistema zdravstvene zaštite), zagovara zadržavanje nekih elemenata te legislature; i tako dalje.

Razume se, njegovi stavovi su konzervativni, ali kada se uporede sa onima koje iznosi primera radi Ted Kruz, barjaktar Pokreta čajanke, radikalne struje u Republikanskoj partiji, Kejsik deluje kao liberal.

Možda ostavlja utisak mlitavosti, ali ima daleko najsmireniju poruku, pomiriteljsku, za desničara i "progresivnu", i pre svega pozitivnu, koja bi lako mogla da okupi glasače u novembru, čak i one nezavisne koji od izbora do izbora "lelujaju" od jedne do druge stranke, posebno ako "revolucionarni" Berni Sanders pobedi Hilari Klinton iza koje stoji stranački establišment i krupni kapital.

Trenutno, pobeda Džona Kejsika ne izgleda preterano realna. Stvari se, međutim, menjaju brzinom svetlosti.

Pre katastrofalne debate od 6. februara, Marko Rubio je bio miljenik vrha svoje stranke. Njegovo "papagajsko" ponavljanje jedne te iste rečenice tri puta, i posledično ismevanje od strane Krista Kristija, guvernera Nju Džersija, koji se u međuvremeno povukao iz trke za nominaciju, bacilo ga je sa drugog mesta u anketama na peto mesto na samom glasanju.

Niko ne može da kaže da Kejsik nije sposoban da skoči do Trampa, i da ga preskoči.

Zašto? Zato što je ovo izgleda kampanja kakvu Amerika nikada nije videla.

Nikada se do sada kandidati nisu utrkivali da dokažu da ih establišment mrzi, i nikada do sada nije bilo ovoliko besa protiv statusa kvo, na obe strane političkog spektra.

Svima je prekipelo, svi hoće da se nešto suštinski promeni. Ko će profitirati od svega toga, politički, ostaje da se vidi. Možda bude i "Jovan Kasič", ako većina odluči da radikalni rezovi možda i nisu najpametnije rešenje, i da je "zlatna sredina" najbolje moguće.

(K. M.)