(EKSKLUZIVNO) AMBASADOR SAD U NATO: Amerika jača vojno prisustvo u Evropi, RUSIJA KOMPLIKUJE SITUACIJU U SIRIJI!
- Od 80 do 90 odsto ruskih udara u Siriji su još uvek usmereni protiv onih koji se suprotstavljaju sirijskom režimu, protiv onih koji se suprotstavljaju Asadu. Oni nisu protiv ISIS. I to je empirijska činjenica
Živimo u najburnijem periodu istorije još od Drugog svetskog rata, a najjača vojna sila u današnjem svetu je NATO. Ovo su činjenice. Neposredno uoči sastanka ministara odbrana, a samo četiri meseca od istorijskog samita NATO u Varšavi, stalni predstavnik SAD u NATO, Daglas Lut, odvojio je vreme da još jednom popriča sa novinarima odabranih svetskih medija o tekućim pitanjima.
Preporučujemo
SVETSKE BERZE U PANICI: Vrednost akcija u padu, počela intezivna rasprodaja
ATENTAT NA PREDSEDNIKA: Probali da ubiju Bašara al-Asada dok je sahranjivao majku
Podsetimo, Daglas Lut je postavljen na mesto Ambasadora SAD u NATO u avgustu 2013. godine. Od 2007. do 2013. godine Lut je bio savetnik Džorža Buša za rat u Avganistanu i Iraku, i u ovom periodu dobio je nadimak “War Tsar”, a posle saradnje sa Bušom, bio je i pomoćnik Baraka Obame za pitanja Avganistana, Pakistana i Indije.
Prenosimo ceo tok razgovora koji je Lut sa novinarima vodio iz Brisela.
Moderator: Veoma nam je drago što danas možemo još jednom da poželimo dobrodošlicu ambasadoru Daglasu Lutu, stalnom predstavniku SAD u NATO. Kao što znate, ove nedelje je sastanak ministara odbrane NATO, pa je ovo pravo vreme za razgovor, a siguran sam da imate mnogo pitanja. Hvala ambasadoru Lutu što je našao vreme da nam najavi ministarski sastanak. Počećemo današnju sesiju sa uvodnim napomenama ambasadora Luta, a zatim ćemo preći na vaša pitanja. Pokušaćemo da odgovorimo na što više pitanja za ovo vreme koje imamo, što je otprilike jedan sat. Sad predajem reč ambasadoru Lutu.
Lut: Hvala, i dobrodošli, svi. Ovo je nastavak tradicije, koju smo tokom godina uspostavili ovde, da pre sastanaka ministara, odbrane u ovom slučaju, ili ministara spoljnih poslova, ovde u Briselu, organizujemo ovakav brifing, tako da mediji imaju šansu da shvate o čemu se govori na zasedanju i mogućnost da tačno izveštavaju. Želim pre svega da sledeća dva dana stavim u širi kontekst, a zatim ću početi da "raspakujem" sesije samog sastanka ministara.
Pre svega, važno je prepoznati činjenicu da ministarski sastanak pada skoro tačno pet meseci pre Samita u Varšavi u julu, a naravno mi u NATO koristimo ove ministarske sastanke kao ključne događaje na kojima se spremaju odluke za lidere na Samitu, i određuju ishod Samita. Tako da mi imamo tri takva ministarska sastanka do Varšave. U sredu i četvrtak sekretar odbrane Eš Karter će biti ovde sa svojih 27 kolega ministara odbrane. Onda će u maju sekretar Keri biti ovde sa svojim prijateljima, ministrima spoljnih poslova. A u junu će biti održan još jedan sastanak ministara odbrana. Tako da februar, maj i jun vode do Samita u julu.
Dozvolite mi da na brzinu objasnim agendu za ova dva dana, a onda ćemo da pređemo na vaša pitanja. Biće održano ukupno pet zasedanja, u sredu i četvrtak. Prva sesija će se baviti temom koja je zaista ključna za Alijansu, a to je odvraćanje i odbrana. A ono što očekujemo da će ministri da urade je da prvo diskutuju, a onda i da na kraju usvoje novi okvir za odvraćanje i odbranu NATO. Možete ovo nazvati odvraćanjem za 21. vek. Kažem ovo jer odvraćanje, naravno, nije novo NATO alijansi, ali ono o čemu će ministri razgovarati naročito na prvoj sesiji u sredu, biće kako da unapredimo ili modernizujemo odvraćanje, tako da ono ispunjava svrhu odgovaranja na nove izazove sa kojima se NATO susreće na svojoj periferiji.
Mislim da je pravi način da se razmišlja o unapređenom ili modernom odvraćanju u spektru mogućnosti. Tako da na jednom kraju tog spektra imate nacionalne kapacitete odvraćanja, kapacitete koje svaka od 28 nacija mora sama da štiti, da unapredi svoju nacionalnu otpornost na hibridne napade, na sajber napade, na napade na ključnu infrastrukturu. U sredini ovog spektra imate konvencionalne kapacitete. Ovo su kapaciteti koje NATO tradicionalno nudi za svojih 28 članica. Tako da su ovo kolektivni odbrambeni kapaciteti. Pre svega ovde Akcioni plan o spremnosti (Readiness Action Plan), koji je usvojen u Velsu, spada u centar ovog spektra, ali tu su i drugi kapaciteti. Tako su i kapaciteti NATO za odbranu od balističkih projektila deo našeg konvencionalnog spektra za odvraćanje; komanda NATO i kontrolni kapaciteti i tako dalje. Onda, konačno, na drugom kraju spektra su nuklearni kapaciteti NATO, i ovo su kapaciteti koje kontroliše i sam NATO, ali u krajnjoj liniji ih podržavaju i nacionalni strateški nuklearni kapaciteti naša tri strateška nuklearna saveznika, Sjedinjenih Država, Francuske i Velike Britanije. Tako da ako mislite na odvraćanje, od nacionalnih odgovornosti za otpornost, sve do nuklearnih kapaciteta, dobijate sliku o punom opsegu diskusije u ovoj prvoj sesiji.
Mislim da je veoma bitan doprinos ovom odvraćanju bila najava SAD od pre samo nedelju dana da ćemo sledeće godine povećati četvorostruko našu finansijsku podršku jačanju našeg doprinosa odvraćanju ovde u Evropi. Ovo zaista ima tri velika dela, i u njih spada prvo da ćemo povećati prisustvo američkih trupa u Evropi. U poslednje dve godine, samo da uporedimo stvari, rotirali smo jednu oklopnu brigadu u periodu od šest meseci, svake od poslednje dve godine. Tako da smo tokom šest meseci imali oklopnu brigadu iz SAD u Evropi, koja je tu vežbala zajedno sa našim saveznicima.
Inicijativa koja je objavljena prošle nedelje udvostručiće to prisustvo. Tako da ćemo početkom sledeće godine imati na terenu oklopnu brigadu iz SAD koja će tu biti cele godine. Tako da smo u suštini udvostručili naše prisustvo, iz SAD. Druga stvar, i nešto čime su se dosta bavili mediji prošle nedelje, je činjenica da će SAD finansirati priličnu količinu predložene ratne opreme ovde u Evropi. Naravno, ovo nije nepoznato našim zapadnoevropskim saveznicima, koji su bili domaćini velikoj količini takve opreme tokom Hladnog rata, ali ono što smo najavili prošle nedelje će dovesti štab divizije u Evropu. Dovešće u Evropu oklopnu brigadu i opremu, dovešće u Evropu artiljerijsku brigadu, i dovešće ljude koji omogućavaju da se stvari dešavaju. Ovo su propratni kapaciteti koji idu uz diviziju. Tako da mi na jedan stvaran način postavljamo opremu koja omogućuje naš brzi odgovor Evropi u slučaju da moramo da se suočimo sa krizom. A glavna zamisao ovde, naravno, je da postavimo opremu koja omogućava dovoženje američkih trupa iz SAD u slučaju da moramo da se suočimo sa krizom.
Ovo je, naravno, sve u skladu sa Sporazumom NATO i Rusije o saradnji (Founding act, potpisan 1997, prim. aut.) Neki bi rekli da nije tako, ali oni, iskreno, greše. Ovaj sporazum omogućava jačanje infrastrukture kao što je ovo pozicioniranje koje sam skicirao. Ovo su privremene trupe, o kojima sam pričao, ne stalne trupe. I veći deo će biti stacioniran u Zapadnoj Evropi, ne na Istoku. Tako da, još jednom, ovo je bitan potez, ali potez koji je u skladu sa Sporazumom Rusije i SAD, i naravno, ovako NATO pokazuje da namerava da se drži svojih međunarodnih obaveza, čak i onda kad ih se drugi ne pridržavaju. Mislim da ovo uglavnom pokriva prvu sesiju. Kad bi ona imala naziv, bio bi to "savremeno odvraćanje".
U drugoj sesiji, ministri će proći kroz diskusiju koja se tiče političkog odlučivanja u NATO. Tako da će se susresti sa fiktivnim scenarijom, i koristeći ovaj scenario kao sredstvo, oni će proći kroz proces donošenja odluka, i ovde u sedištu NATO, ali i u nacionalnim glavnim gradovima, širom Alijanse. A ideja ovde je da pregledamo ovaj proces, tako da svi budemo "ukomponovani", kad je reč o načinu na koji se Alijansa kolektivno suočava sa krizom; ali ideja je i da potražimo "čvorove" i tačke na kojima možemo da ubrzamo proceduru ili odgovornosti delegata, kako bismo ubrzali i učinili efikasnijim naš odgovor. To vam je druga sesija.
Na radnoj večeri, ministri će diskutovati o periferiji NATO, a naročito o nestabilnosti na Istoku i na Jugu. Ovde će se diskusija fokusirati na partnere NATO. A, što učesnici ovog razgovora razumeju, pored članica Alijanse, NATO je uspostavio i održava partnerstvo sa još 40 zemalja. Ove države su uglavnom na istočnoj i južnoj granici NATO. Ovde, mislim tema u nekoliko poslednjih godina je povećana nestabilnost i nesigurnost na toj periferiji i u mnogim partnerskim zemljama sa kojima je NATO povezan. Tako da će pitanje na ovoj večeri biti "šta još NATO može da uradi kako bi promovisao stabilnost u tim krajevima?" A u suštini da izveze sigurnost i da pojača sigurnost na svojim granicama. Na ovoj sesiji mi ćemo pozvati pet ključnih partnera da učestvuju u diskusiji na ministarskom nivou. Tako da će Finska, Švedska, Australija, Jordan i Gruzija biti za stolom, pored predstavnika EU, zajedno sa 28 ministara NATO zemalja, u ovoj konverzaciji.
U četvrtak ujutru se održava sesija na kojoj ćemo ponovo pričati o odvraćanju. Ova sesija je zamišljena kao nastavak jučerašnjih, pa će se baviti okvirom za odvraćanje i diskusija o scenariju za donošenje odluka. A ministri će se skoncentrisati na konkretne korake koje mogu doneti između četvrtka i Samita u Varšavi, korake koji će pojačati spektar odvraćanja. Stvari o kojima će, verujem, razgovarati su sposobnost NATO da odgovori na hibridno ratovanje. Mislim da će razgovarati o nacionalnim odgovornostima za spremnost. U ovo spada sajber-odbrana, nacionalni odbrambeni kapaciteti i tako dalje. Ministri će notirati napredak u dva ključna kapaciteta NATO: prvo, odbrana od balističkih projektila, a drugo, ono što zovemo Sistem za osmatranje terena Alijanse (AGS). Ovo je prvi put da će Alijansa posedovati i upravljati sa pet Global Hawk bespilotnih letelica, koje operišu na velikim visinama, i omogućuju dugotrajno promatranje. A prve će stupiti u službu do Samita u Varšavi.
Tako da će ovi kapaciteti biti razmatrani u četvrtak ujutru, i ministri će se baviti detaljima, i pokušaće da pritisnu Alijansu da uradi što je više moguće do Samita u Varšavi. Ništa od ovog nije jeftino, što znači da će ministri pokušati da procene i napredak, od Samita u Velsu, kad je reč o obećanju da se investira u sposobnost Alijanse da se preokrene dugotrajni trend opadajućih budžeta za odbranu. A dobre vesti su, što je otkrio i godišnji izveštaj generalnog sekretara od pre nedelju ili dve, da je Alijansa u velikoj meri okrenula novu stranu, kad je reč o ulaganju u odbranu. Naravno, SAD će, iz nacionalne perspektive, realno povećati svoj budžet za odbranu sledeće godine, ali nisu svi saveznici uradili ovo. Oko dve trećine od 28 saveznika zaustavilo je rezove u budžetima za odbranu, i sada se ide u pozitivnom smeru, kad je reč o investiranju u odbranu. Ministrima ćemo podeliti i grafike o napretku, tako da neće biti moguće skrivanje od podataka. Bićemo prilično transparentni i zreli, kad je reč o deljenju podataka o budžetima za odbranu. A ovo je, naravno, uvod u isti taj šablon koji će se odigrati na Samitu u Varšavi, kada će lideri pažljivo pogledati šta svi zajedno radimo, kad je reč o ulaganju u odbrambene kapacitete.
Poslednja sesija, broj pet, održaće se pre ručka u četvrtak. Biće ovo sastanak Komisije NATO-Gruzija. Ovde će se ministar odbrane Gruzije, Kidašeli, pridružiti svojim kolegama iz 28 zemalja članica NATO. Oni će se pozabaviti napretkom procesa partnerstva sa našim bliskim partnerom, Gruzijom, i proceniće šta još može da se učini u mesecima koji su pred nama. I to je kratak pregled pet sesija. Odvojenih i različitih. Posle ministarskog sastanka NATO, sekretar Karter će ovde u sedištu NATO ugostiti grupu iz Koalicije protiv ISIS. Sad, moram jasno da kažem da ovo nije sastanak NATO. Ovo je samo sastanak kojem NATO pomaže tako što mu obezbeđuje prostorije. Ovo će biti sastanak koalicije, koji omogućava i kojem predsedava SAD, a diskusija će se voditi o tome šta može i mora da se uradi, kad je reč o stvaranju dodatnog pritiska na ISIS. Ovo će se održati u četvrtak popodne. Ovo je kratak pregled dva dana. Sada ću rado odgovoriti na vaša pitanja.
Moderator: Hvala vam na ovom izlaganju. Dame i gospodo, sada ćemo početi sa sesijom pitanja i odgovora. Prvo pitanje će postaviti novinar koji nam se javlja iz Ambasade SAD u Budimpešti, u Mađarskoj. Izvolite.
Nepszapadsad: Dobar dan, ambasadore Lut. Moje ime je Andraš Deši. Novinar sam mađarskog dnevnog lista Nepszabadsag. Moje pitanje je vezano sa odvraćanjem u 21. veku i objavom od prošle nedelje U kojoj centralnoevropskoj zemlji će SAD stacionirati svoju vojnu opremu? Da li je to Poljska, ili razmišljate i o drugim centralnoevropskim zemljama, kao što je Mađarska? Hvala.
Lut: Ovo je pomalo teško pitanje, jer ima nekoliko različitih vidova američke opreme koja će biti stacionirana. Hajde da vidimo mogu li da pojasnim. Sećate se da smo prošlog leta objavili da distribuiramo opremu za obuku u zemlje centralne i istočne Evrope, naše saveznice, kako bi se omogućio dolazak američkih trupa, kako bi vežbale sa našim saveznicima, i ta oprema je već tamo stacionirana. Tako da je taj proces prebacivanja manjih jedinica za obuku već u toku. Mislim da ima šest ili osam zemalja sa kojima radimo ovo, prvo uz poziv zemlje domaćina. SAD je postavlja svoju vojnu opremu na teritoriju druge zemlje bez poziva. Ali, uz poziv zemlje domaćina mi moramo da se dogovorimo i o stvarima kao što su lokacija gde će oprema biti sigurno locirana, i tako dalje. Tako da, taj proces se odvija, i odvija se već šest ili devet meseci. Oprema koju smo najavili prošle nedelje, međutim, je nešto drugo. Ona neće biti korišćena za rutinsku obuku, nego će biti stacionirana uglavnom u zapadnoevropskim zemljama, pored transportnih čvorova, gde će moći brzo da se poveže sa trupama iz SAD, i onda pokrene u bilo kom smeru - na sever, jug, istok ili zapad - u zavisnosti od saobraćajne infrastrukture. Tako da, postoji oprema koja se trenutno raspoređuje. Ona je relativno mala po obimu i za potrebe je obuke. A postoji i druga, najavljena prošle nedelje, koja je za slučaj krize, i koju čuvamo za slučaj potencijalnog sukoba. A kad je reč o tome da li će je biti u samoj Mađarskoj, znate da nisam u toku sa pregovorima koji se odvijaju, ali znam da je Mađarska kandidat da dobije opremu prvog tipa, dakle relativno malu količinu opreme za obuku. Ne mogu vam reći tačno kakav je status pregovora. Ali Mađarska je sigurno kandidat.
Moderator: Hvala vam mnogo. Sledeće pitanje će postaviti novinar iz Cumhuriyeta, Dujgu Guvenc.
Cumhuriyet: Dobar dan. Želim da saznam američko viđenje stvari, pošto je bio poziv između Merkelove i Davutoglua, turskog premijera, Davutoglua, da oni traže za sada od NATO na južnoj granici i za Obalsku stražu. Drugo, pošto su Patrioti koje su SAD i Nemačka postavili u Tursku povučeni, postoji li neka nova odluka ili namera NATO članova da pošalju Avaks ili drugo naoružanje, kao projektile, PVO projektile? Hvala.
Lut: Da odgovorim u obrnutom redosledu. Pre svega, Alijansa je odlučila pre nekoliko meseci, odgovarajući na zahtev turske vlade da omogući Turskoj dodatni kapacitet za samoodbranu, i kapacitete koji osiguravaju Tursku da će, ako njene granice budu narušene, Alijansa stajati čvrsto uz Tursku, i ovi kapaciteti se prebacuju, i već su ili u Turskoj ili će uskoro biti u Turskoj. Ne znam za neki novi zahtev za dodatnom pomoći NATO, ali ono što zovemo osiguravanjem kapaciteta je na putu. Sada, kad je reč o novinskim izveštajima o razgovoru kancelarke Merkel i turskih vođa, pročitao sam ih i ja, ali oni nisu formalno objavljeni još, iako bi to moglo da se desi u narednih nekoliko dana. Tako da, moraćemo jednostavno da vidimo šta se dešava, tokom ministarskog sastanka. Biće prostora, naravno, za ovu temu, i ministarski sastanci su dobra prilika za bilo koju od 28 članica da iznese takve zahteve pred Alijansu. Ali sasvim iskreno, moraćemo da čujemo šta nemački i turski ministar imaju da kažu po ovom pitanju. Tako da mogu da kažem da smo videli sve ovo u novinskim izveštajima i čekamo njihove komentare u nekoliko narednih dana.
Moderator: Hvala vam mnogo. Sledeće pitanje dobili smo unapred od Madalina Neksutua, spoljnopolitičkog novinara lista Evenimentul Zilei, iz Kišinjeva u Moldaviji. On citira nedavni zahtev Pentagona od 3,4 milijarde dolara za finansiranje Evropske inicijative za obezbeđenje (ERI). On pita "koliko ove sume će ići za jačanje rumunske vojske, i kako vidite rastuće vojno partnerstvo između SAD i Rumunije i ovog dela Evrope?
Lut: Pitanje je korektno, postoji novac u budžetskoj odluci koja je objavljena prošle nedelje, da se izgrađuju kapaciteti među istočnoevropskim i centralnoevropskim saveznicima, i takođe partnerima. Koliko će od 3,4 milijarde dolara otići kom pojedinačnom savezniku ili partneru, još nije odlučeno, ali deo od te 3,4 milijarde je posvećeno izgrađivanju svakog partnerstva. Nemam detalje, dakle, oni se još dogovaraju. A naravno, ovaj novac je u igri tokom sledeće godine. Ali, ono što vam mogu reći je da je jedan od prioriteta odluke o finansiranju bila izgradnja kapaciteta partnera.
Moderator: Hvala vam mnogo. Sledeće pitanje postaviće Dorijan Džouns iz Glasa Amerike u Istanbulu.
Glas Amerike: Rečeno je da SAD moraju da biraju između Turske i Kurdskih formacija u Siriji - PYD - za koje je rečeno da su teroristi. Ovo je usledilo posle posete Kobaniju američkog izaslanika Breta MekGurka. Kakav je vaš odgovor na ovo što podseća na ultimatum?
Lut: Pre svega, u pregovorima samo i zatvorenim razgovorima sa našim saveznikom Turskom, već duže vreme, i ovo ima veze sa direktnom podrškom SAD različitim sirijskim opozicionim grupama u Siriji. A deo diskusije je bio o tome kakvu ulogu kurdske grupe u Siriji imaju, i ostale kurdske grupe imaju, kad je reč o konfliktu u Siriji. Tako da, video sam izveštaje o tome da su turski zvaničnici izrazili zabrinutost, ali ovo su novi momenti, kad je reč o kontaktima SAD i američkoj podršci kurdskim grupama. A, naravno, poseta koju pominjete desila se u gradu Kobani, koji je oslobođen od ISIS borbom, efikasnom borbom tih sirijskih kurdskih grupa. Tako da je ovo stvar o kojoj se razgovara, stvar o kojoj se SAD i Turska konsultuju, i mislim da ću ostaviti da se to odigrava u diplomatskim kanalima.
Moderator: Hvala mnogo. Sledeće pitanje postaviće Igor Ćuzović iz Telegrafa iz Srbije.
Dobar dan, ambasadore. Stižu gotovo svakodnevni izveštaji o civilnim žrtvama posle ruskih vazdušnih udara u Siriji. Vidimo i hiljade novih izbeglica koji su na putu ka Evropi svakog dana. U suštini, koji će biti odgovor NATO na ovu situaciju, i zašto Rusija radi sve ovo? Još jedno pitanje vezano sa ovim: Kad smo poslednji put pričali, rekli ste da Rusija koncentriše svoje udare na sirijsku opoziciju, a ne na ISIS. Da li se ovo promenilo u poslednjih mesec dana?
Lut: Pre svega, obrazac ruskih udara u Siriji se nije promenio na bitan način, i velika većina, 80 do 90 odsto ruskih udara su još uvek protiv onih koji se suprotstavljaju sirijskom režimu, protiv onih koji se suprotstavljaju Asadu. Oni nisu protiv ISIS. I to je empirijska činjenica. Mislim, ovo nije procena, ovo je nešto što se zna. A ono što znamo je da Rusija bombarduje opoziciju u Siriji i ne suočava se sa ISIS-om. Sad, koje su posledice ovog poteza? Posledice su da su ruske akcije dramatično iskomplikovale situaciju, na najmanje tri načina. Pre svega, bezbednosna situacija se iskomplikovala; drugo, kao što ste pomenuli, humanitarna situacija se komplikuje zbog ruske kampanje bombardovanja u severoistočnoj Siriji, što je dramatično povećalo protok izbeglica. Videli smo da se ove izbeglice iseljavaju ne samo po samoj Siriji, nego kreću i ka granici sa Turskom i u Tursku. Tako da, oni su pogoršali humanitarnu situaciju. Na kraju, kao što mislim da smo videli u Ženevi, u političkom procesu koji je organizovala UN, ruske akcije na terenu dramatično komplikuju politiku. Tako da, na sva tri fronta - bezbednosnom frontu, humanitarnom frontu i političkom frontu - vidimo kontinuirani fokus Rusije na ove opozicione grupe, a podršku Asada kao nešto što ne pomaže i nije konstruktivno. Zašto oni rade ovo? Mislim da možemo da izvučemo samo jedan zaključak: da je njihov cilj da pomažu Asadu i da održe njegovu poziciju moći u Siriji. Dakle, situacija se nije popravila, nego se, mogu da tvrdim, čak i pogoršala od našeg poslednjeg razgovora.
Moderator: Hvala. Naše sledeće pitanje stiže iz Deutche Welle, od Kristijana Tripea.
DW: Dobar dan iz Berlina, ambasadore. Pratim šta ste rekli oko uloge Rusije u konfliktu u Siriji. Ima li bilo kakvog smisla sastanak u četvrtak uveče u Minhenu, kako bi se nastavilo sa pregovorima o primirju u formatu Ženeve? Dajte nam predviđanje, kad je reč o ovim pregovorima, molim vas. I drugo pitanje, ako smem: u toku je diskusija o dovođenju NATO aviona iznad Sirije, u sirijski vazdušni prostor, i u turski vazdušni prostor. Imate li nove informacije u vezi sa ovim?
Lut: Prvo o političkom rešenju. Rekao bih da je to jedina stvar koja ima smisla. Sad, sama politika ovoga, diplomatija ovoga, to će biti teško. UN imaju jednog od svojih najboljih pregovarača, jednog od najboljih međunarodnih diplomata na ovom slučaju, Stefana de Misturu, koji radi za generalnog sekretara UN. I to će biti veoma težak proces, ali to je jedini proces koji ima smisla, jer mi ne verujemo da postoji vojno rešenje. Tako da ako tražimo rešenje, treba gledati u smeru političkog i diplomatskog procesa. Tako da mislim da smo u ranoj fazi ovog političkog procesa, ovog diplomatskog napora, ali to je zaista proces koji zaslužuje svu našu podršku. Kad je reč o NATO Avaksima, u toku je proces u okviru kojeg NATO procenjuje da li bi mogao da pruži podršku koaliciji protiv ISIS, ali konkretan oblik te podrške i tajming, te kako će to zaista da se dogodi, je još predmet diskusije. Za sve malo pojašnjenje: Avaks je, u suštini, letelica koja predstavlja kontrolu leta u vazduhu, i sa koje mogu da se kontrolišu misije u vazduhu i da se njima komanduje. NATO ima ovaj kapacitet. Druge nacije takođe imaju ovaj kapacitet, na primer SAD imaju ovaj kapacitet. Postoji zahtev NATO-u da proceni da li bi mogao da pozajmi nešto od tog kapaciteta kako bi podržao koaliciju. Taj zahtev se još uvek razmatra i dosad nije donesena odluka.
Moderator: Hvala. Sledeće pitanje postaviće Džesika Jozefson sa TV4 iz Švedske.
TV4: Hvala. Koja je, po vašem mišljenju, dugoročna ambicija Rusije u Siriji? U Švedskoj se priča da ruske vlasti pomažu migrantima da uđu u Evropu, i neki ljudi vide ovo kao težnju da se destabilizuje Unija. Ima li nečega iza ovih priča u šta možemo da budemo sigurni? I, kad govorite o prebacivanju trupa u Evropu, dolazi li nešto od toga u Švedsku?
Lut: Mislim da sam razumeo pitanja. Mislim da je cilj Rusije u Siriji da održi Asada na vlasti i tako zadrži ruski uticaj u regionu. Zbog dugog ruskog istorijskog odnosa sa režimom Asadovih, i pod Bašarom al Asadom, i prethodno njegovim ocem. I naravno Rusija ima pomorsku bazu u Tartu. Sada ima i značajno vazduhoplovno prisustvo u sirijskog bazi severno odatle. Tako da je ovo u vezi, mislim, sa održavanjem, očuvanjem ruskog uticaja u regionu. Ali takođe mislim da postoje dokazi da Rusija želi da bude igrač, da želi da se potvrdi na međunarodnoj sceni i da se njen glas čuje u dešavanjima na Bliskom istoku. Izgleda da je to cilj Rusije. Ono što, po svemu sudeći, nije cilj, je borba protiv ISIS, i ja ovo zaključujem na osnovu empirijskih podataka koji pokazuju protiv koga se Rusija bori - a to je opozicija - i protiv koga se Rusija uglavnom ne bori - a to je ISIS. Kad je reč o Švedskoj, NATO očigledno jedno od svojih najbližih partnerstava ima sa Švedskom. Ovo je, jednim delom, razlog što će Švedska na ministarskom nivou biti pozvana na večeru sa ministrima NATO. A jedna od stvari koju bi želeli da čujemo u razgovoru sa našim švedskim kolegom je kako partnerstvo izgleda za nekog van NATO. Kako partnerstvo sa NATO izgleda iz zemlje kao što je Švedska, koja je godinama radila pored NATO, u operacijama na Balkanu, u Avganistanu, i kako bi NATO, koje korake bi NATO mogao da preduzme kako bi poboljšao partnerstvo, iz perspektive partnera. Tako da, zato smo željni da čujemo ovo od pet partnera koje samo pomenuo, među kojima je Švedska, da čujemo kako možemo da poboljšamo ovo partnerstvo, jer iz perspektive NATO, partnerstva će biti još bitnija u godinama koje dolaze, kako se mi u Alijansi suočavamo sa nestabilnošću na svojoj periferiji.
Mislim da je bilo još jedno pitanje, ali propustio sam... Možete li ponoviti, da li postoji treći deo pitanja?
TV4: O Rusima koji pomažu migrantima, zbog destabilizacije...
Lut: Video sam novinske izveštaje o tome, ali nisam video dokaze, ili čuo dokaze za ovo. Mislim da je prva stvar koju Rusija radi, kad je reč sa migrantima koji dolaze iz Sirije i iz Iraka, to što nastavlja sa udarima na i oko sirijskih naseljenih mesta u severoistočnoj Siriji i što podržava Asadov režim. Na kraju, Asadov režim je najveći izvor raseljenih lica i migrantske krize. Mislim, humanitarnu krizu među Sirijcima uzrokuje sirijska vlada. I onda, kad se Rusi stave na Asadovu stranu, i kad borbu prenose na i oko naseljenih mesta, sve što time rade je to da čine humanitarnu krizu ozbiljnijom, krizu koja je dovela milion ljudi na granicu Evrope prošle godine. Zato mislim da je pravi problem, kad je reč o Rusiji i migrantima, nasilje u Siriji, i mislim da bi trebalo da se fokusiramo na pravi problem.
Moderator: Hvala vam. Sledeće pitanje postaviće Bajram Altug iz Anadolu agencije iz Turske.
Anadolu: Dobro jutro. Moje pitanje je o tome što ruski ministar odbrane tvrdi da ruski avion nikad nije ušao u turski vazdušni prostor, govorim o poslednjem kršenju turskog vazdušnog prostora. Ipak, turska vlada insistira da je ruski avion ušao u vazdušni prostor Turske i osuđuje ovo. Kakve fizičke i tehničke informacije imate o ovom događaju i koji je vaš komentar? Hvala.
Lut: Incident o kojem govorite desio se pre otprilike dve nedelje, i u stvari je samo poslednji u nizu incidenata u kojima su učestvovali ruski avioni koji su poletali iz baza u Siriji i približavali se turskoj granici, te su u nekoliko slučaja i prešli tu granicu i narušili vazdušni prostor Turske. I naravno da se svi sećamo šta se desilo krajem prošle godine, mislim u novembru, kad je jedno od ovih kršenja dovelo do toga da turski F-16 sruši ruski borbeni avion. Tako da je incident od pre par nedelja samo poslednji u nizu, i to bi trebalo da zapamtimo. NATO ima sopstveni način na koji može da proveri putanje aviona u regionu i kad nam je Turska poslala podatke, uporedili smo ih sa našim podacima, i podržavamo turske podatke. Dakle, NATO i Turska ovu situaciju vide na identičan način. Slažemo se da je ruski avion povredio vazdušni prostor Turske i slažemo se da je Turska u više navrata upozorila avion pre prekršaja. Sada se teret prebacuje na Rusiju. I ono što nam je potrebno je ruska odluka da prekine ove opasne aktivnosti na granici sa Turskom i da osigura da njeni piloti lete na siguran način, postupajući po pravilima koja su dogovorena između Rusije i svih ostalih koji deluju u ovoj oblasti. Tako da je ovde veliki teret na Rusiji, da preduzme odgovarajuće bezbednosne mere, da osigura sigurnost svojih pilota, ali i da osigura bezbednost drugih pilota u oblasti, i iskreno da osigura da nemamo još jednu opasnu situaciju u kojoj se otvara vatra.
Moderator: Hvala. Sledeće pitanje postaviće Vladimir Kortirev iz TASS.
TASS: Dobar dan, gospodine Lut. Imam dva pitanja. Prvo: koja je pozicija SAD o odluci Turske da zabrani ruskim avionima let preko svoje teritorije i tako prekrši sporazum o Otvorenom nebu. I drugo, generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg je rekao da se diskutuje o mogućem sastanku Saveta NATO-Rusija. Da li SAD podržavaju tu ideju? Hvala.
Lut: Vaše prvo pitanje se odnosi, verujem, na skorašnji zahtev Rusije da ostvari svoje pravo pod Sporazumom o otvorenom nebu, i da leti pored turske granice. Prema dugogodišnjem sporazumu, letovi pod ovim sporazumom moraju da imaju odobrenje obe strane, i razumeo sam da u ovom slučaju nemamo obostranu potvrdu, pa je zato let odbijen. Ali, to nije ništa neobično. To je dugogodišnji protokol u Sporazumu o otvorenom nebu. Kad je reč o komentaru generalnog sekretara o Savetu NATO-Rusija, u pravu ste. Takav sastanak razmatraju obe strane, i NATO i ruske vlasti, i SAD podržava potencijalni sastanak Saveta NATO-Rusija, ali smo jasni kad kažemo da ovo nije ništa što nije uobičajeno. Ovo je sporazum koji je na snazi već mesecima, da bi trebalo da zadržimo otvorenost u dijalogu na ambasadorskom nivou u Savetu NATO-Rusija. Tako da ovo i nisu neke vesti. Ovo je na snazi već neko vreme i SAD nastavljaju da podržavaju ovo.
Moderator: Hvala vam. Sledeće pitanje dolazi iz grčkog Diplomata. Ime novinarke je Kara Pagkalu. Izvolite.
Diplomat: Pozdrav iz Grčke. Želim da pitam nešto u vezi pomenute povrede turskog vazdušnog prostora. U isto vreme, naime, turski avioni gotovo svakodnevno povređuju grčki nacionalni vazdušni prostor. Koji je zvaničan stav SAD po tom pitanju? Hvala.
Lut: Naš stav je zapravo sličan u oba slučaja, a to je da kad god postoji granica između dva vazdušna prostora dve države, postoji obostrana odgovornost da se postupa po međunarodnim protokolima, međunarodnim pravilima koja se tiču tog vazdušnog prostora. U slučaju turskog i grčkog vazdušnog prostora, tipično ona pitanja koja se povremeno javljaju između Turske i Grčke mogu da se rešavaju diplomatski. Ona se rešavaju na odgovoran način, i postoji duga istorija odgovornog ponašanja između ova dva saveznika. Voleli bismo da se sva pitanja u vezi sa vazdušnim prostorom rešavaju tako odgovorno kako to rade turski i grčki saveznici, što su pokazali tokom godina. Tako da ovde postoje međunarodna pravila i pozicija SAD je da bi ta pravila trebalo da se poštuju.
Moderator: Hvala. Sledeće pitanje postaviće Petru Molodet iz Digi24 iz Rumunije.
Digi24: Hvala. Želim da pitam ambasadora Luta ovo: Šta mislite, koja će biti uloga Rumunije u novoj strategiji odvraćanja o kojoj će se govoriti u Briselu? Zatim, želim da pitam verujete li da će ovaj novi budžet za centralnu i istočnu Evropu, koji je najavio Pentagon, biti dovoljan da se odvrate pretnje kao što je Rusija? Hvala.
Lut: Rumunija ima nekoliko uloga. Pre svega, kao saveznik na istočnom krilu, Rumunija služi kao domaćin za neke od ovih aktivnosti koje se tiču odvraćanja. Na primer, američke trupe vežbaju zajedno sa rumunskim trupama već godinama. Rumunija je bila domaćin vojnim vežbama SAD i stacionirala je američku opremu na svojoj teritoriji, i ovo su veoma važni nacionalni koraci koje je Rumunija preduzela kako bi pojačala nivo odvraćanja u ovom delu granice Alijanse. Ali, znate, Rumunija ima i drugu ulogu, a to je da ona doprinosi kolektivnoj odbrani, i vi sada imate rumunske oklopne snage koje deluju van Rumunije, konkretno u Avganistanu godinama, gde su doprineli kolektivnoj odbrani Alijanse. Tako da je to dvosmerna ulica. Rumunija dobija podršku i doprinosi kao zemlja-domaćin, i Rumunija doprinosi Alijansi kao celini. I to je upravo način na koji Alijansa funkcioniše. Ovo je dvosmerna ulica između nacija i Alijanse, napred-nazad. A Rumunija je veoma dobar primer za to. Izvinite, koji je bio drugi deo vašeg pitanja?
Digi24: Drugi deo bio je o tome da li verujete da će novi finansijski plan Pentagona, 3,4 milijarde dolara, za zemlje na istoku Evrope, biti dovoljan za odvraćanje pretnje kakva je Rusija.
Lut: Nismo sigurni da je to dovoljno, iskreno, a deo razloga zbog kojih je predsednik doneo ovu odluku, i treba imati na umu da je ovo značajna investicija, 3,4 milijarde dolara, deo razloga zbog kojeg je on doneo tu odluku je da je on ubeđen da je potrebno da se uradi još više. U svetlu ove odluke objavljene prošle nedelje, ministri će raspravljati o ovome. Mislim, pitanje koje ste vi meni postavili biće pitanje koje će ministri postavljati jedni drugima na sastanku. To jest, da li su koraci koje je Alijansa dosad preduzela, uključujući i odluku o 3,4 milijarde dolara, da li su oni dovoljni? Ili ovo, do Samita u Varšavi u julu - postoje li dodatni konkretni koraci koji treba da se preduzmu kako bi se dalje ojačala ova ideja savremenog odvraćanja? Tako da, nemam konkretan odgovor za vas, osim što mogu da kažem da je to dobro pitanje s kojim će se ministri odbrana baviti.
Moderator: Hvala. Sledeće pitanje smo dobili napismeno, od Nadaradžaha Seturupana iz norveškog lista "News in Oslo". On pita "možete li proceniti bezbednosne rizike na dalekom severu, uglavnom u oblasti oko rusko-norveške granice?"
Lut: Pre svega, važno je setiti se činjenice da je NATO Alijansa u svim pravcima, čak i dok trenutni događaji privlače našu pažnju na južni i istočni deo NATO prostora. Tako da se ovde u sedištu NATO često podsećamo da imamo 360 stepeni, da je to pun krug, kad mislimo o izazovima koji stoje pred Alijansom. Tako da je daleki sever deo tih 360 stepeni. Zahvaljujući veoma solidnim saveznicima kao što je Norveška, mi nemamo ozbiljan bezbednosni izazov na dalekom severu. NATO veoma pažljivo posmatra vojna dešavanja na Arktiku, i posebno modernizaciju nekih ruskih kapaciteta na Arktiku. Gledamo pažljivo jer, očigledno, imamo Norvešku kao saveznika tamo gore, ali imamo i druge arktičke saveznike, i očigledno jer pristup severnoatlantskom prostoru može biti izazvan sa dalekog severa. Tako da je ovo veoma strateški region za Alijansu. Pratimo to pažljivo. I dok Rusija modernizuje svoju opremu i pravi baze u tom regionu, mi to još uvek ne smatramo ozbiljnim izazovom Alijansi. I ne u maloj meri to je zbog saveznika kao što je Norveška.
Moderator: Hvala. Primili smo još jedno pitanje, napisano. Ovo je od gospodina Oktavijana Manee, koji je urednik spoljnopolitičke rubrike za časopis "Defense Matters" u Rumuniji. On pita: "Gospodine ambasadore, vođstvo Pentagona se sve više bavi takozvanom "trećom ofset strategijom" (ofsset strategy je termin koji se koristi kako bi se opisala težnja neke vojne sile da održi prednost nad potencijalnim suparnicima tokom dugih vremenskih perioda, uz očuvanje mira, kad god je moguće, prim. aut.). Pitam se kako vidite, istorijski, ulogu ofset strategija u potencijalu odvraćanja NATO. Koju ulogu je ova strategija igrala u istoriji Alijanse? A u isto vreme po celoj Evropi vidimo porast broja zona zabranjenog pristupa. Šta mogu NATO i SAD da urade kako bi se ograničio uticaj takvih kapaciteta?"
Lut: Ovo pitanje se očigledno bavi konverzacijom koja je veoma aktivna u SAD, i koja se tiče ovih ofset strategija. Dozvolite da, za sve koji slušaju i čitaju ovo, pojasnim šta ovo tačno znači. Postoji argument da je najmanje tri puta u istoriji Alijanse došlo do tehnoloških napredaka koji su doveli do značajnog pomeranja strategije, i istorijski prva takva promena za NATO je bio razvoj i vrednost za odvraćanje koju je imalo nuklearno oružje. Ovo ide nazad, sve do vremena osnivanja NATO. Druga tehnološka promena desila se od sredine šezdesetih do sredine sedamdesetih, kada su precizna konvencionalna oružja poremetila nuklearnu ravnotežu. Treća takva strategija se danas razmatra u nekim zvaničnim krugovima, kao nešto što se upravo dešava, i ovo se tiče sajber kapaciteta, kapaciteta za elektronsko ratovanje, daljih kapaciteta za precizno i vođeno gađanje, što sve zajedno nagoveštava mogućnost da smo usred još jedne strateške promene. Jedna od stvari koja se navodi kao primer za ovo, treći ofset, ako hoćete, su ruski kapaciteti koji su stacionirani u Kaliningradu, na primer, ili sve više na Krimu, gde su u okviru ruskih snaga i precizna vođena oružja tipa zemlja-zemlja; pa zatim sofisticirani kapaciteti za PVO; pa sofisticirani elektronski kapaciteti; sve ovo na jednom mestu, kako bi se stvorila mogućnost za utvrđivanje uticaja na međunarodni pomorski prostor i međunarodni vazdušni prostor. Tako da je ovo pitanje o trećoj ofset strategiji veoma živ predmet diskusije, i mislim da je odgovor NATO na ove tipove savremenih kapaciteta upravo ono što nazivamo "odvraćanje za 21. vek". Pa kako onda da osujetimo ruske poteze? Tako što ćemo modernizovati sredstva odvraćanja, kao što sam opisao u mojim ranijim komentarima, dakle sve od nacionalne otpornosti, pa do nuklearnih kapaciteta za odvraćanje. I ovo je diskusija koja se svakako odigrava u Vašingtonu i utiče na način razmišljanja u NATO.
Moderator: Hvala. Mislim da imamo vremena za još jedno pitanje. Primili smo još jedno pitanje od Madalina Neksustua iz Evenimentul Zilei. On je rumunski novinar iz Kišinjeva. On pita, imajući u vidu Evropsku inicijativu za potvrđivanje, i komentare Evelin Farkaš, da je ovo za SAD i NATO veliki znak odlučnosti u odvraćanju Rusije i jačanju odnosa sa saveznicima, ali i partnerima kao što su Ukrajina, Moldavija i Gruzija, dakle on pita "šta se tačno ima u vidu kad se kaže jačanje odnosa sa Moldavijom? Na primer, da li će SAD nastaviti da donira teško naoružanje i vojnu obuku Moldaviji, kao što su radili prošle godine. Možete li mi dati primere?"
Lut: U onih 3,4 milijarde dolara, deo tog novca je posvećen izgradnji kapaciteta partnera, a među partnere spada i država kao što je Moldavija. Sad, šta će tačno biti programi SAD za Moldaviju, još nije utvrđeno, ali ovo su programi koji su namenjeni modeznizaciji moldavske sposobnosti da se brani, modernizaciji odbrambenih ustanova Moldavije i njenih državnih bezbednosnih struktura, tako da Moldavija postane otpornija, i sposobnija da se odbrani, kao i da postane sposobnija da odoli uticaju spoljašnjih pretnji i spoljašnjim uticajima uopšte. Tako da nemam konkretne podatke o tome šta će ići u Moldaviju, ali ovo su te kategorije. Uglavnom nešto, dakle, što se tiče jačanja sposobnosti Moldavije da odoli negativnim uticajima spolja.
Moderator: Hvala. Stiglo je još jedno pitanje. Mislim da ćemo pustiti još ovo pitanje, poslednje za danas. Još jednom od Džesike Jozefson sa nacionalne TV4 iz Švedske. Izvolite.
TV4: Hvala. Moje pitanje je, tražim da budete određeniji. Rekli ste da ćete dopremiti trupe i opremu u zapadne zemlje NATO. Da li ćete, kako ćete ovo pozicionirati, kad je reč o granicama sa Švedskom? Da li ćete ojačati pozicije? Gde ćete pojačati pozicije?
Lut: Oprema koja će biti finansirana novcem koji je najavljen prošle nedelje biće uglavnom stacionirana u zapadnim zemljama NATO, dakle ne blizu Švedske. A naravno, u slučaju krize koja može, a i ne mora da uključuje krizu u Švedskoj, ta oprema može da se pomera u bilo kom pravcu. Ali naravno, što je negde skriveno vašim pitanjem, realnost je da oprema koja je postavljena na zapadu Evrope kako bi se ispunile obaveze SAD prema NATO ne utiče direktno na Švedsku, osim ukoliko Švedska ne donese nacionalnu odluku, kad je reč o članstvu. Tako da, mi smo okrenuti ka odbrani 28 članica, što naravno može imati uticaj, jer je Švedska na periferiji NATO, ali nema direktan uticaj na Švedsku.
Moderator: Isteklo je vreme za danas i ovo je bilo poslednje pitanje. Ambasadore Lut, imate li neke završne reči pre nego što završimo ovaj brifing?
Lut: Ne. Hvala vam za vaše komentare. Vrlo dobra pitanja koja pokazuju da nas ljudi zovu, da ste dobro informisani, i da se zainteresovani, i to je uvek prijatno.
Moderator: Hvala vam, ambasadore Lut. Hvala svima što su nam se pridružili. Hvala učesnicima u razgovoru i njihova pitanja.
(Igor Ćuzović)