MOJ DUH ĆE LEBDETI NAD TOBOM I NAŠIM ČEDOM: Oproštajno pismo SRBINA koji je obešen u Sarajevu iako je to bilo ZABRANJENO!

- Dušo, poslednja moja misao biće upućena vama, mojim najmilijima. Ne tuguj mnogo, ne žalosti se. Tako je moralo biti - stoji u pismu Veljka Čubrila koji je, kao najstariji u grupi atentatora na Franca Ferdinanda, obešen

Na današnji dan 1915. godine, u Sarajevu je obešen srpski učitelj Veljko Čubrilović (1. jul 1886. - 3. februar 1915.), jedan od atentatora 28. juna 1914. na austrougarskog prestolonaslednika nadvojvodu Franca Ferdinanda.

Iako mnogi misle da je zakon Austrougarske zabranjivao smrtnu kaznu, to je važilo samo za maloletne osobe. Veljko je bio najstariji među atentatorima, te on nije mogao da je izbegne. Noć pred smrt, Veljko je svojoj porodici napisao pismo. Original je spaljen po naredni suda, ali se tamničar sažalio i pre nego što ga je zapalio, prepisao ga je.

Potresne reči čoveka pred čijim očima je već bila smrt svedoče o veri da žrtva nije uzdaludna, i da će svima, pa i njegovoj Nadi koja je tada imala tek osam godina, u budućnosti ogrejati sloboda. Prenosimo vam jedan deo pisma:

"Kada primiš ovo pismo, moj duh lebdeće nad Tobom i našim čedom, milom Nadom. Tvoj Veljko ostaviće ovu "dolinu suza", a ništa nema da ostavi tebi, mila moja, i našjem djetetu, nego svoju neizmernu ljubav prema nama. Dušo, poslednja moja misao biće upućena vama, mojim najmilijima. Ne tuguj mnogo, ne žalosti se. Tako je moralo biti.

Preda mnom na stolu leže slike Tvoje i Nadine, ja vas ljubim, a neki unutrašnji glas mi šapće, da će vas poslije moje tragedije pratiti sreća i blagoslov Božji. Budite sretni, a vrijeme će izliječtiti i ovu tešku ranu. Mila moja ja poznajem život i predviđam da ćeš ti hrabro koračati kroz njega i krčiti trnovite staze kojim ćete stupati.

Ali dušo, ako bi put bio isuviše trnovit da ne bi dostojalo Tvoje snage da ga krčiš, potraži druga koji će Te razumjeti, kao što sam Te ja razumjevao, pa s njime udruži svoj život. Od mene, neka Ti je prosto. Ti si zaslužila da budeš sretna.

Kada naša Nada odraste i mogne razumjeti, ispričaj joj sve o njenom ocu. Držim da će me razumjeti i oprostiti svome ocu što je osirotila. Da, ja tražim i molim njen oproštaj, jer nisam prema njoj izvršio roditeljsku dužnost. Ti ćeš reći milom čedu: tvoj tata je tebe volio više nego svoj život, ljubio te i nosio kada si bila mala, o tebi je mislio i dan i noć.

Neizmjerno vas voli i ljubi vaš tata. Neka vas Gospod blagoslovi. Molite se njemu, da mu bude milostiv."

Evo još nekoliko istorijskih događaja koji su se dogodili na ovaj dan:

1509. - Portugalci su pod komandom Fransiska de Almeide uništili muslimansku flotu u bici u Indijskom okeanu, u blizini grada Diu na severozapadnoj obali Indije, posle čega su uspostavili kontrolu nad vodama oko indijskog potkontinenta.

1536. - Španski istraživač Pedro de Mendosa osnovao je na ušću reke La Plata u Atlantski okean grad Buenos Ajres. Taj grad 1776. postao glavni grad španskog Vicekraljevstva Rio de la Plata, a od 1880. Buenos Ajres je glavni grad Argentine.

1809. - Rođen je nemački kompozitor i dirigent Feliks Mendelson, osnivač Konzervatorijuma u Lajpcigu. Kao pijanista debitovao je u devetoj godini, u 15. je napisao prvu simfoniju, a u 16. majstorsko delo, scensku muziku za "San letnje noći", kad je započeo i dirigentsku karijeru. Sa uspehom se ogledao u svim muzičkim oblastima, sem u operi. Dela: simfonije (Treća nazvana "Škotska", Četvrta nazvana "Italijanska"), uvertire ("Hebridi" ili "Fingalova pećina"), klavirske kompozicije ("Pesme bez reči"), oratorijumi ("Paulus", "Elijas"), "Koncert za violinu i orkestar u e-molu", solo pesme, kamerna muzika.

1830. - Oslobodilački rat Grka protiv Turaka, čijem je izbijanju 1821. doprineo uspeh Srba protiv istog neprijatelja, okončan je na mirovnoj konferenciji u Londonu proglašenjem Grčke nezavisnom kraljevinom. Uspesi ustanika i pritisak Rusije, Francuske i Velike Britanije nagnali su Tursku da mirom u Jedrenu 1829. prizna nezavisnost Grčke. Severni delovi Grčke postupno su oslobađani tokom devetnaestog veka, da bi Solun i Makedonija bili oslobođeni u Balkanskim ratovima 1912/13, a grčka Trakija 1918. Rodos i druga ostrva Dodekaneza oslobođeni su tek u Drugom svetskom ratu.

1910. - Ruski pisac Lav Tolstoj postao je član Srpske kraljevske akademije.

1915. - Potpomognuta nemačkom i austrougarskom artiljerijom, turska vojska je u Prvom svetskom ratu prešla Sinajsko poluostrvo i iznenada napala Britance na Sueckom kanalu. Turski prepad, ponovljen i 1916. prinudio je britansku komandu da u Egipat dopremi dve divizije Indusa, s kojima je prešla u ofanzivu i do kraja 1916. zauzela El Ariš i Sinaj, a zatim i celu Palestinu.

1917. - SAD u Prvom svetskom ratu prekinula diplomatske odnose s Nemačkom, posle saopštenja Berlina da će otpočeti neograničeni podmornički rat.

1919. - U Parizu je održana prva sednica Društva naroda, devet dana posle osnivanja prve svetske organizacije.

1943. - Britanski avioni su u Drugom svetskom ratu bombardovali nemački grad Hamburg.

1945. - Američki avioni izručili su, tokom bombardovanja, 3.000 tona bombi na Berlin.

1958. - Potpisan je sporazum o ekonomskoj uniji Belgije, Holandije i Luksemburga, kojim je predviđena privredna integracija tri zemlje Beneluksa.

1966. - Na Mesec se spustila prva letelica lansirana sa Zemlje, sovjetski vasionski brod bez ljudske posade "Luna IX".

1969. - Palestinski nacionalni kongres izabrao je Jasera Arafata za šefa Palestinske oslobodilačke organizacije.

1989. - Umro je američki filmski režiser i glumac Džon Kasavetis, vodeći predstavnik "njujorške škole", nezavisne produkcije koja se kritički intoniranim filmovima suprotstavljala holivudskim standardima. Filmovi: "Zločin na ulicama", "Ubice", "Dvanaest žigosanih", "Rozmarina beba", "Furije", "Zašto ste me osudili na život", "Senke", "Suviše kasni bluz", "Lica", "Muževi", "Mini i Moskovic", "Žena pod uticajem", "Glorija", "Ljubavni potok".

1992. - Predsednik Argentine Karlos Menem potpisao je dekret o otvaranju svih dokumenata o nacistima koji su posle Drugog svetskog rata dospeli u njegovu zemlju.

1993. - Posle prvih višestranačkih izbora u Saveznoj Republici Jugoslaviji, u Beogradu je konstituisana Savezna skupština.

1998. - Američki vojni avion tipa "EA-6B" je, leteći prenisko i prebrzo, čime je grubo prekršio pravila važeća za trenažne letove, presekao kabl uspinjače u zimskom turističkom centru Kavaleze na severu Italije, usmrtivši svih 20 ljudi u gondoli koja se smrskala posle pada s visine od 200 metara. Američki vojni sud je u martu 1999. oslobodio krivice pilota, kapetana Ričarda Ešbija, što je u Italiji izazvalo talas ogorčenih reagovanja.

2004. - Umro je američki diplomata Voren Cimerman, poslednji ambasador SAD u SFRJ, od 1989. do 1992. godine, kada je počeo građanski rat u bivšoj Jugoslaviji.

2015. - Međunarodni sud pravde u Hagu odbio je u celosti tužbu Hrvatske i protivtužbu Srbije za genocid, čime je okončan pravni spor dve zemlje pred ICJ.

(Telegraf.rs / Tanjug)