BAKA SLAVKA (96) JE APSOLUTNI HIT: Svakog jutra sedne u SEDMICU sa tucanom alevom i jajima, pa pravac na PIJACU! (FOTO)
- Volim da razgovaram "sa narod", a usput nešto zaradim za trošak – priča Slavka Nikolić (96), koja svakog dana na zelenoj pijaci u Paraćinu prodaje jaja, alevu papriku, beli luk, čajeve, travke...
Samo što nije napunila stotu, a ona ne odustaje od života, niti sedi kod kuće i čeka da joj sin, snaja i unuci donesu šta joj treba i pripreme hranu. Slavka Nikolić iz Lebine kod Paraćina svakog jutra seda u autobus u 7, uprti tešku torbu na rame i na zelenoj pijaci u gradu prodaje ono što je donela tog dana. Ona je najstariji prodavac, svi sa njom razgovaraju i svi je vole, a sigurno je i jedan od nastarijih stanovnika Pomoravlja.
Preporučujemo
DA LI JE MOGUĆE da srpski profesori ne moraju da idu na OBAVEZNE LEKARSKE PREGLEDE?!
Od danas kreće predaja zahteva za povraćaj bejbi PDV-a!
- Samo kad je napolju ispod nule i nedeljom na pijacu ne dolazim. Ponesem šta imam, alevu papriku, tucanu i mlevenu, jaja, beli luk, čajeve, katkad sir... Aleva paprika mi najbolje ide, 50 dinara čašica. Šta ću... Volim da razgovaram sa narod još neki dan dok živim, a pred Božić mi je bio rođendan. Ono što zaradim, imam da se troškarim. Kupim malo 'leba, malo da je'm jer spremam za sebe sama – priča nam, čisto moravski, vitalna baka Slavka.
Kaže da mlađi u kući da rade baš ne vole. Bave se poljoprivredom, a na pijacu, kad idu, prodaju "za sebe". Ne žali se na pazar mada je – "neki put ovako, neki put onako". Plati kartu 270 dinara u oba pravca, a ono što ostane - ima za svoju dušu.
- Vala, kakvo je vreme nekada bilo, ne dao bog nikom! Ovo sad je pesma. Rano sam ostala bez majke, pa sam se penjala na stolicu da 'leb mesim, da prehranim braću i sestre. U nadnicu sam išla dok se nisam udala, ali je i posle bilo teško. Nemaština velika. Al' ove godine i ne znam kako mi prođoše! U mučnom radu, sreća da poboljevala nisam. Sad pritisak imam i malo mi oslabila kolena, ali i dalje se solidno krećem – objašnjava nam oštroumna starica i vadi tablete iz džepa.
Sve jede, "ne nalazi manu na ništa", a svet se danas, veli, "mnogo razmazio". Sa svima na pijaci je dobro, sa pijačnom upravom takođe, mada se "kobajagi" ljute što prodaje van tezge. Najstarija je ona, pa joj pomalo "kroz prste gledaju".
Poželeli smo Slavki da je još dugo, dugo, viđamo na pijaci. I da nas obavezno pozove na svoj naredni rođendan, ako slavi.
(Z. R. P.)